M’Cheyne Bible Reading Plan

4 А оно што је Самуило говорио, прочуло се по целом Израелу.

Филистејци отимају Ковчег савеза

Израелци кренуше у бој против Филистејаца. Утаборише се код Евенезера, а Филистејци код Афека. ² Филистејци се сврсташе у бојне редове према Израелцима, па се поведе жесток бој. Филистејци поразише Израелце и убише четири хиљаде људи на бојном пољу.

³ Када се војска вратила у табор, израелске старешине упиташе: »Зашто је ГОСПОД данас пустио да нас Филистејци поразе? Хајде да донесемо Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Шила, да буде уз нас и спасе нас из руку наших непријатеља.«

⁴ Тако војска посла људе у Шило, и ови донеше Ковчег савеза ГОСПОДА над војскама, који седи на престолу међу херувимима. А уз Ковчег Божијег савеза била су и два Елијева сина, Хофни и Пинхас. ⁵ Када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, сви Израелци почеше толико гласно да кличу да се земља тресла.

⁶ Филистејци зачуше вику и упиташе: »Каква је оно вика у јеврејском табору?«

Када су сазнали да је то Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, ⁷ уплашише се и рекоше: »Богови су стигли у табор! Тешко нама! Тога досад није било! ⁸ Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих моћних богова? То су они богови који су Египћане у пустињи ударали свакаквим пошастима! ⁹ Будите јаки, Филистејци, и држите се мушки, иначе ће вас Јевреји поробити као што сте ви њих! Држите се мушки и борите се!«

¹⁰ Тада Филистејци нападоше и поразише Израелце, који побегоше, свако својој кући. Био је то силан покољ: тридесет хиљада израелских пешака паде у боју. ¹¹ Божији ковчег би отет, а Хофни и Пинхас, два Елијева сина, погинуше.

Елијева смрт

¹² Тога дана један Венијаминовац побеже са бојишта у Шило, раздеране одеће и главе посуте прашином. ¹³ Баш када је он долазио, Ели је седео крај пута на својој столици и осматрао, јер је стрепео због Божијег ковчега. Када је онај човек ушао у град и испричао шта се догодило, цео град закука.

¹⁴ Ели чу кукњаву, па упита: »Каква је то граја?«

Онај човек похита да јави Елију, ¹⁵ који је имао деведесет осам година, а очи му биле толико слабе да више није видео. ¹⁶ Он му рече: »Стижем са бојишта. Данас сам побегао оданде.«

Ели га упита: »Како је било, синко?«

¹⁷ »Израел је побегао пред Филистејцима«, одговори гласник. »Војска је претрпела тежак пораз. Твоја два сина, Хофни и Пинхас, мртви су, а Божији ковчег је отет.«

¹⁸ Када је онај поменуо Божији ковчег, Ели паде са столице наузнак крај капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак.

Ели је био судија у Израелу четрдесет година.

¹⁹ А Елијева снаха, Пинхасова жена, била је трудна и пред порођајем. Када је чула да је Божији ковчег отет и да су јој свекар и муж мртви, пресамити се од трудова и роди. Али није могла да издржи трудове.

²⁰ Док је умирала, жене које су биле крај ње рекоше: »Не бој се, родила си сина!«

Али она не одговори, нити показа да јој је стало.

²¹ Дечаку даде име Ихавод^[a], говорећи: »Слава је отишла из Израела«, мислећи на отети Божији ковчег и смрт свога свекра и мужа. ²² »Слава је отишла из Израела«, рече, »јер је Божији ковчег отет.«

Авраам оправдан вером

4 Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? ² Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«^(A)

⁴ Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. ⁵ А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. ⁶ Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:

⁹ Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. ¹⁰ А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! ¹¹ А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. ¹² Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.

¹³ Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. ¹⁴ Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. ¹⁵ Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.

¹⁶ Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – ¹⁷ као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«^(C) – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.

¹⁸ Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«^{(D) 19} Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. ²⁰ И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, ²¹ потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. ²² Зато му се и »урачуна у праведност.«

²³ Али, ово »урачуна« није само ради њега записано ²⁴ него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, ²⁵ који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.

42 Тада сви заповедници војске, укључујући и Јоанана сина Кареаховог и Језанју сина Хошајиног, и сав народ од најмањег до највећег приђоше ² пророку Јеремији и рекоше му: »Молимо те, услиши нам молбу и помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за сав овај народ који је још преостао^[a]. Јер, као што и сам видиш, иако нас је некад било много, сада је остало само нас неколико. ³ Моли се да нам ГОСПОД, твој Бог, каже куда треба да идемо и шта да радимо.«

⁴ »Услишићу вас«, одговори пророк Јеремија. »Ево, помолићу се ГОСПОДУ, вашем Богу, као што сте тражили. Рећи ћу вам све што ГОСПОД каже и ништа вам нећу прећутати.«

⁵ Тада они рекоше Јеремији: »Нека ГОСПОД буде истинит и веран сведок против нас ако не поступимо у складу са свим оним што нам ГОСПОД, твој Бог, каже преко тебе. ⁶ Било да је повољно за нас или неповољно, послушаћемо ГОСПОДА, нашега Бога, којем те шаљемо. Ако послушамо ГОСПОДА, нашега Бога, биће нам добро.«

⁷ Десет дана касније, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији, ⁸ па он позва Јоанана сина Кареаховог, све заповеднике војске који су били с њим и сав народ од најмањег до највећег.

⁹ Он им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, коме сте ме послали да му изложим вашу молбу: ¹⁰ ‚Ако останете у овој земљи, изградићу вас, а не срушити, посадићу вас, а не искоренити, јер ме жалости несрећа којом сам вас ударио. ¹¹ Не бојте се вавилонског цара, кога се сада бојите. Не бојте га се, говори ГОСПОД, јер ја сам с вама и спашћу вас и избавити из његових руку. ¹² Смиловаћу вам се, па ће вам се и он смиловати и вратити вас у вашу земљу.‘

¹³ »‚Али ако кажете: »Нећемо да останемо у овој земљи«, и тако не послушате ГОСПОДА, вашега Бога, ¹⁴ и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«, ¹⁵ онда, ви који сте Остатак Јуде, чујте реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ако сте чврсто одлучили да идете у Египат, па одете да се настаните тамо, ¹⁶ тамо ће вас стићи мач од кога страхујете и глад које се бојите доћи ће за вама у Египат, и тамо ћете помрети. ¹⁷ Да, сви који су одлучили да оду у Египат и да се тамо настане, погинуће од мача, глади и помора – ниједан од њих неће остати жив ни умаћи несрећи коју ћу довести на њих. ¹⁸ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Као што су се мој гнев и срџба излили на житеље Јерусалима, тако ће се моја срџба излити на вас када одете у Египат. Људи ће вас проклињати и згражавати се над вама, псовати вас и вређати. Никад више нећете видети ово место.‘

¹⁹ »Вама који сте Остатак Јуде, ГОСПОД је рекао: ‚Не идите у Египат.‘ Ово знајте: Данас вас упозоравам ²⁰ да сте направили кобну грешку када сте ме послали вашем Богу, рекавши: ‚Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас. Објави нам све што ти он каже, и ми ћемо то учинити.‘ ²¹ Ја сам вам то данас објавио, али ви нисте послушали ГОСПОДА, вашега Бога, ни у чему за шта ме је он послао к вама. ²² Зато сада ово знајте: Погинућете од мача, глади и помора на месту на које хоћете да одете да се тамо населите.«

(2. Сам 22,1-51)

Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече: