M’Cheyne Bible Reading Plan

Народи који су остали у земљи

3 Ово су народи које је ГОСПОД пустио да остану у земљи да би помоћу њих проверио све оне Израелце који нису искусили ниједан рат у Ханаану, ² да би вештини ратовања научио оне нараштаје Израелаца који нису раније искусили рат: ³ пет филистејских владара, сви Ханаанци, Сидонци и Хивијци који су живели у либанском горју од горе Ваал-Хермон до Лево-Хамата. ⁴ Они су остављени да се помоћу њих провере Израелци, да се покаже да ли ће послушати ГОСПОДЊЕ заповести, које је дао њиховим праоцима преко Мојсија.

⁵ Тако су Израелци живели међу Ханаанцима, Хетитима, Аморејцима, Перижанима, Хивијцима и Јевусејцима, ⁶ женили се њиховим кћерима, своје кћери удавали за њихове синове и служили њиховим боговима. ⁷ Чинили су оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Заборавили су ГОСПОДА, свога Бога, и служили Ваалима и Ашерама.

Отниел

⁸ ГОСПОД се разгневи на Израелце, па их предаде у руке Кушан-Ришатајиму, цару Арам-Нахарајима, коме су Израелци служили осам година. ⁹ Али, када су завапили ГОСПОДУ, он им подиже спаситеља – Отниела, сина Калевовог млађег брата Кеназа – да их спасе. ¹⁰ На њега сиђе Дух ГОСПОДЊИ, па он постаде Израелов судија и крену у рат. ГОСПОД му предаде у руке Кушан-Ришатајима, цара Арам-Нахарајима, и он га победи. ¹¹ Тако је у земљи четрдест година владао мир, док није умро Отниел син Кеназов.

Ехуд

¹² Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, па због тога ГОСПОД учини Еглона, цара Моава, јачим од Израела. ¹³ Еглон се удружи с Амонцима и Амалечанима, па дође, порази Израел и запоседе Град палми^[a]. ¹⁴ Израелци су тако осамнаест година служили моавском цару Еглону.

¹⁵ Израелци опет завапише ГОСПОДУ, и он им подиже спаситеља – Ехуда, леворуког сина Гере Венијаминовца. Израелци га послаше да однесе данак моавском цару Еглону. ¹⁶ Ехуд искова кратак^[b] двосекли мач и припаса га уз десно бедро, испод одеће, ¹⁷ па однесе данак Еглону, који је био врло дебео човек. ¹⁸ Када је предао данак, Ехуд отпусти људе који су донели данак, ¹⁹ па се код камених идола близу Гилгала окрену и врати Еглону.

»Имам за тебе једну тајну поруку, царе«, рече Ехуд.

»Тишина!« рече цар, и сви који су били код њега изађоше.

²⁰ Тада Ехуд приђе цару, који је седео сам у горњој соби своје палате, и рече му: »Имам за тебе поруку од Бога.«

Док је цар устајао са престола, ²¹ Ехуд посегну левом руком, извуче мач са десног бедра и зари му га у трбух. ²² Чак и дршка мача улете за оштрицом, која му изађе на леђа. А како Ехуд није извукао мач из Еглоновог трбуха, око мача се склопи сало. ²³ Потом Ехуд изађе на трем, за собом затворивши и закључавши врата горње собе. ²⁴ Када је он отишао, дођоше Еглонове слуге и видеше да су врата горње собе закључана, па рекоше: »Сигурно се олакшава у нужнику.«

²⁵ Чекали су колико су смели, па како Еглон и даље није отварао врата собе, узеше кључ. Када су откључали врата, а оно – господар им лежи на поду, мртав!

²⁶ А док су они чекали, Ехуд је умакао. Прошао је поред камених идола и побегао у Сеиру. ²⁷ Када је стигао онамо, дуну у овнујски рог у Ефремовом горју, па Израелци, с њим на челу, сиђоше са горја.

²⁸ »Пођите за мном«, рече им, »јер вам је ГОСПОД предао у руке ваше непријатеље Моавце.«

Тако они сиђоше за њим и на реци Јордан запосеше газове према Моаву, па никог нису пуштали да пређе преко. ²⁹ У то време убише око десет хиљада Моаваца, све кршних и снажних људи – ниједан није умакао. ³⁰ Тога дана је Израел потукао Моав. Након тога је у земљи осамдесет година владао мир.

Шамгар

³¹ После Ехуда био је Шамгар син Анатов, који волујским останом уби шест стотина Филистејаца. Тако је и он спасао Израел.

Стефанова проповед

7 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«

² А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘^(A)

⁴ »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. ⁶ Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. ⁷ Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘^{(B) 8} Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.

⁹ »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим ¹⁰ и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. ¹¹ Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. ¹² Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. ¹³ А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. ¹⁴ После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – ¹⁵ и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, ¹⁶ па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.

¹⁷ »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се ¹⁸ док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. ¹⁹ Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.

²⁰ »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, ²¹ а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. ²² Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.

²³ »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. ²⁴ И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.

²⁶ »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘

²⁷ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘^{(C) 29} Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.

³⁰ »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. ³¹ Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ³² ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘^(D) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.

³³ »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. ³⁴ Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘^(E)

³⁵ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘^(F) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. ³⁶ И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.

³⁷ »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘^{(G) 38} То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. ³⁹ Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. ⁴⁰ ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘^{(H) 41} И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. ⁴² Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама^[a], као што је записано у Књизи пророкâ:

⁴⁴ »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. ⁴⁵ Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, ⁴⁶ који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог^[b], ⁴⁷ али му је тек Соломон саградио Дом.

⁴⁸ »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:

⁵¹ »Ви тврдоглави и непокорни^[c]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! ⁵² Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, ⁵³ који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.

⁵⁵ А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, ⁵⁶ па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«

⁵⁷ Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. ⁵⁸ Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«

⁶⁰ Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«

И када је то рекао, умре^[d].

Дан казне

16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Немој да се жениш и немој да имаш синова или кћери на овом месту.«

³ Јер, овако ГОСПОД каже за синове и кћери рођене у овој земљи и за мајке које су их родиле и за очеве који су их зачели: ⁴ »Помреће од грозних болести. Нико их неће ожалити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу. Страдаће од мача и глади и њихови лешеви биће храна птицама и зверима.«

⁵ Јер, овако каже ГОСПОД: »Не улази у кућу где је жалост. Не иди да ожалиш ни да изразиш саучешће, јер ја сам ускратио свој благослов, љубав и сажаљење овом народу«, говори ГОСПОД. ⁶ »И велики и мали помреће у овој земљи. Неће бити ни сахрањени ни ожаљени; нико због њих неће правити урез на телу, ни бријати главу. ⁷ Нико неће нудити јело да утеши оне који су у жалости за покојником, ни понудити им чашу пића да се утеше због смрти оца или мајке. ⁸ А не улази ни у кућу где је славље, да би сео да једеш и пијеш с укућанима. ⁹ Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, вама наочиглед и у ваше време учинићу да нестану звуци весеља и радости и гласови младе и младожење.

¹⁰ »Када све ово будеш рекао овом народу и они те упитају: ‚Зашто нам је ГОСПОД одредио тако страшну несрећу? Какво смо то зло учинили? Који смо то грех починили против ГОСПОДА, нашег Бога?‘ ¹¹ ти им реци: ‚То је зато што су ме ваши праоци оставили‘, говори ГОСПОД, ‚и ишли за другим боговима и служили им и клањали им се. Оставили су ме и нису се држали мог Закона. ¹² А ви сте се понели још опакије од ваших праотаца. Јер, ево, сваки од вас иде за својим тврдокорним и злим срцем, а мене не слуша. ¹³ Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу коју не познајете, а нису је познавали ни ваши праоци, па ћете тамо служити другим боговима и дању и ноћу, јер ја вам се нећу смиловати.‘

¹⁴ »Али долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, ¹⁵ него: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из северне земље и из свих земаља у које их је отерао.‘ Јер, ја ћу их вратити у земљу коју сам дао њиховим праоцима.

¹⁶ »А сада ћу послати по много рибара«, говори ГОСПОД, »и они ће их похватати. Потом ћу послати по много ловаца, и они ће их потерати са сваке горе и брда и из сваког процепа у стенама. ¹⁷ Моје очи прате све њихове путеве; нису ми скривени нити је њихов грех заклоњен од мојих очију. ¹⁸ Двоструко ћу им наплатити њихова злодела и њихов грех, јер су укаљали моју земљу беживотним лешинама својих одвратних идола и напунили мој посед својим гнусобама.«

Излечење одузетога

(Мт 9,1-8; Лк 5,17-26)

2 Неколико дана касније, када је Исус опет ушао у Кафарнаум, прочуло се у чијој је кући, ² па се толико људи окупило да није било места чак ни пред вратима. А он им је проповедао Реч.

³ Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица. ⁴ Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао.

⁵ Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«

⁶ А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило: ⁷ »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«

⁸ Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите? ⁹ Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘? ¹⁰ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: ¹¹ »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«

¹² И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље.

Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«

Исус позива Левија

(Мт 9,9-13; Лк 5,27-32)

¹³ Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио. ¹⁴ Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«

И овај устаде и пође за њим.

¹⁵ Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.

¹⁶ Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«

¹⁷ А Исус је то чуо, па им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«

Пост

(Мт 9,14-17; Лк 5,33-39)

¹⁸ Јованови ученици и фарисеји су постили. Неки дођоше и упиташе Исуса: »Како то да Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?«

¹⁹ А Исус им рече: »Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, они не могу да посте. ²⁰ Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.

²¹ »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач. Ако то уради, нова закрпа ће се отргнути од старе одеће и рупа ће постати још већа. ²² И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, вино ће поцепати мешине, па ће и вино и мешине пропасти. Него, ново вино у нове мешине.«

Господар суботе

(Мт 12,1-8; Лк 6,1-5)

²³ Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици почеше уз пут да кидају класове.

²⁴ Тада му фарисеји рекоше: »Гледај, чине оно што не сме да се чини у суботу!«

²⁵ »Зар нисте никад читали«, упита их он, »шта је Давид из нужде учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? ²⁶ Ушао је у Божији дом – тада је Авијатар био првосвештеник – и јео свете хлебове, које не сме да једе нико осим свештеникâ, и дао и својим пратиоцима?«

²⁷ Онда им рече: »Субота је створена ради човека, а не човек ради суботе. ²⁸ Тако је Син човечији господар и суботе.«