M’Cheyne Bible Reading Plan

8 Ефремовци рекоше Гедеону, жестоко му приговарајући: »Зашто си се тако понео према нама? Зашто нас ниси позвао кад си кренуо да нападнеш Мидјанце?«

² А он им одговори: »Шта сам то ја постигао у поређењу с вама? Зар нису Ефремови пабирци бољи него цела Авиезерова берба^[a]? ³ Бог је у ваше руке предао мидјанске поглаваре Орева и Зеева. Шта сам то ја могао да урадим у поређењу с вама?«

Када је то рекао, више се нису љутили на њега.

⁴ Гедеон стиже до реке Јордан и пређе преко са својих три стотине људи, који су били исцрпљени, али су ипак настављали потеру.

⁵ Он рече људима из Сукота: »Дајте мојој војсци коју векну хлеба. Исцрпљени су, а ја још гоним мидјанске цареве Зеваха и Цалмуну.«

⁶ Али сукотски поглавари рекоше: »Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?«

⁷ Тада Гедеон одврати: »За ово ћу вам пустињским трњем и драчем одрати тело кад ми ГОСПОД преда Зеваха и Цалмуну у руке.«

⁸ Он одатле оде у Пенуел и исто затражи од Пенуелаца, али му они одговорише као и Сукоћани.

⁹ Зато он рече Пенуелцима: »Кад се вратим као победник, срушићу ову кулу.«

¹⁰ А Зевах и Цалмуна су били у Каркору са војском од око петнаест хиљада људи, колико их је преостало од све војске источних народа, од које је пало сто двадесет хиљада војника наоружаних мачем. ¹¹ Гедеон пође караванским путем источно од Новаха и Јогбехе и на препад порази мидјанску војску. ¹² Два мидјанска цара, Зевах и Цалмуна, побегоше, али он пође у потеру за њима, па их зароби и изазва пометњу међу свом њиховом војском.

¹³ Гедеон син Јоашев враћао се из боја преко превоја Хереса. ¹⁴ Он ухвати једног младића из Сукота и испита га, а овај му написа имена седамдесет седам сукотских поглавара, градских старешина.

¹⁵ Потом Гедеон оде Сукоћанима и рече: »Ево Зеваха и Цалмуне, због којих сте ме увредили кад сте рекли: ‚Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?‘«

¹⁶ Онда узе градске старешине, па пустињским трњем и драчем ишиба Сукоћане. ¹⁷ Он сруши и пенуелску кулу и поби мушкарце из града.

¹⁸ Тада упита Зеваха и Цалмуну: »Какве сте људе побили на Тавору?«

»Људе као што си ти«, одговорише они. »Сваки је личио на царског сина.«

¹⁹ »То су била моја браћа, синови моје мајке«, одврати Гедеон. »Тако ми ГОСПОДА живога, да сте им поштедели живот, не бих вас побио.«

²⁰ Онда рече свом прворођеном сину Јетеру: »Устани и убиј их!«

Али Јетер не исука мач јер је још био дечак и плашио се.

²¹ Зевах и Цалмуна рекоше: »Ти устани, па то уради. Јер, то је мушки посао.«

И Гедеон устаде и уби Зеваха и Цалмуну, па с врата њихових камила скину украсе у облику полумесеца.

Гедеон прави идола од злата

²² Израелци рекоше Гедеону: »Владај над нама – ти, твој син и твој унук – зато што си нас спасао из руку Мидјанаца.«

²³ Али Гедеон им одврати: »Ја нећу владати над вама, а неће ни мој син. Над вама ће владати ГОСПОД.«

²⁴ И још рече: »Само једно тражим. Нека ми сваки од вас дâ по минђушу из свог плена.« Јишмаеловци^[b] су носили златне минђуше.

²⁵ »Радо ћемо ти их дати«, рекоше они, па простреше огртач и сваки од њих на њега баци по једну минђушу из свог плена. ²⁶ Тежина златних минђуша које је од њих затражио износила је 1.700 шекела^[c], не рачунајући украсе у облику полумесеца, привеске и пурпурне одоре које су носили мидјански цареви, ни ланце који су били око врата њихових камила. ²⁷ Од тог злата Гедеон направи наплећак и постави га у свом граду Офри. Сав Израел се одаде блуду с тим наплећком, који постаде замка Гедеону и његовој породици.

²⁸ Тако су Израелци потукли Мидјан, па више није дизао главу. За Гедеоновог живота, у земљи је четрдесет година владао мир.

Гедеонова смрт

²⁹ Јерув-Ваал^[d] син Јоашев врати се да живи код своје куће. ³⁰ Имао је седамдесет рођених синова, јер је имао много жена. ³¹ Сина му је родила и његова наложница која је живела у Сихему, а он му је дао име Авимелех. ³² Гедеон син Јоашев умро је у дубокој старости. Сахрањен је у гробници свога оца Јоаша у Офри Авиезеровој.

³³ Чим је Гедеон умро, Израелци се опет одадоше блуду с Ваалима. Поставише себи Ваал-Берита за бога ³⁴ и нису више мислили на ГОСПОДА свога Бога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. ³⁵ А ни са Јерув-Вааловом, то јест Гедеоновом, породицом нису милостиво поступили упркос свега добра које је он учинио за Израел.

Ирод прогони Цркву

12 У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве. ² Јакова, Јовановог брата, погуби мачем, ³ па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба. ⁴ А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.

Петар чудесно избављен из затвора

⁶ Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. ⁷ Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост.

Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!«

Петру спадоше ланци с руку, ⁸ а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.«

И он то учини.

Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«

⁹ Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«

¹² Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. ¹³ Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори^[a]. ¹⁴ Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.

¹⁵ А они јој рекоше: »Ти си луда!«

Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«

¹⁶ А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. ¹⁷ Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.«

Онда изађе и оде на друго место.

¹⁸ Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. ¹⁹ Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.

Иродова смрт

²⁰ А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.

²¹ Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.

²² Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«

²³ Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.

²⁴ А Божија реч је расла и ширила се. ²⁵ Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.

Бог одбија Цидкијину молбу

21 Реч од ГОСПОДА долазила је Јеремији када му је цар Цидкија послао Пашхура сина Малкијиног и свештеника Софонију сина Маасејиног.

Они рекоше: ² »Упитај ГОСПОДА за нас, пошто нас је напао Навуходоносор, цар Вавилона. Можда ће ГОСПОД учинити чуда за нас као некад, па ће се овај повући од нас.«

³ А Јеремија им одговори: »Кажите Цидкији: ⁴ ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Ево, окренућу против вас оружје које вам је у рукама, којим се борите против цара Вавилона и Халдејаца који су пред зидинама и опседају вас, а ја ћу их окупити усред овога града. ⁵ Сâм ја борићу се против вас испруженом руком и моћном десницом у гневу, јарости и великој срџби. ⁶ Ударићу житеље овога града – и човека и животињу – страшним помором, и они ће помрети. ⁷ После тога‘, говори ГОСПОД, ‚предаћу Цидкију, цара Јуде, његове службенике и оне житеље овога града који преживе помор, мач и глад у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и њиховим непријатељима који хоће да им одузму живот. Он ће их погубити мачем без милости, сажаљења или самилости.‘

⁸ »И још реци овом народу: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, стављам пред вас пут живота и пут смрти. ⁹ Ко год остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора. А ко изађе и преда се Халдејцима који вас опседају, живеће – извући ће живу главу. ¹⁰ Одлучио сам да овом граду учиним зло, а не добро, говори ГОСПОД. Биће предат у руке цару Вавилона, и он ће га спалити.‘

¹¹ »А владарској кући цара Јуде реци: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, ¹² кућо Давидова. Овако каже ГОСПОД:

Чисто и нечисто

(Мт 15,1-20)

7 Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима. ² Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб. ³ Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина. ⁴ И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа.

⁵ Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?«

⁶ А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано:

⁸ Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.«

⁹ И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! ¹⁰ Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(B) и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(C) 11} А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, ¹² тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. ¹³ Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«

¹⁴ Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: ¹⁵ ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« ^16 [a]

¹⁷ А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.

¹⁸ »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, ¹⁹ зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?«

Тако сва јела прогласи чистима.

²⁰ »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, ²¹ »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, ²² прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист^[b], вређање, бахатост, безумље. ²³ Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«

Сирофеничанкина вера

(Мт 15,21-28)

²⁴ Исус потом оде оданде и дође у тирски^[c] крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије ²⁵ пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге. ²⁶ А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона.

²⁷ »Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.«

²⁸ »Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.«

²⁹ Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.«

³⁰ И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао.

Излечење глувонемога

³¹ Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај. ³² Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке.

³³ Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик, ³⁴ диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!«

³⁵ И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори.

³⁶ Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали. ³⁷ Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«