M’Cheyne Bible Reading Plan

Јудеји и Симеоновци хватају Адони-Безека

1 После смрти Исуса Навина, Израелци упиташе ГОСПОДА: »Ко ће први да иде да нападне Ханаанце за нас?«

² А ГОСПОД одговори: »Нека иде Јудино племе. Ево предао сам ову земљу у њихове руке.«

³ Тада Јудеји рекоше својој сабраћи Симеоновцима: »Пођите с нама на подручје које нам је додељено коцком, да заједно нападнемо Ханаанце. Потом ћемо ми поћи с вама на ваше подручје.«

И Симеоновци пођоше с њима.

⁴ Када су Јудеји отишли горе, ГОСПОД им предаде Ханаанце и Перижане у руке, па код Безека поразише десет хиљада људи. ⁵ Тамо затекоше Адони-Безека и нападоше га. Поразише Ханаанце и Перижане, ⁶ а Адони-Безек побеже. Они кренуше у потеру за њим и ухватише га, па му одсекоше палчеве на рукама и ногама.

⁷ Адони-Безек рече: »Седамдесет царева са одсеченим палчевима на рукама и ногама скупљало је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.«

Потом га одведоше у Јерусалим и он тамо умре.

Јудеји заузимају Јерусалим и Хеврон

⁸ Јудеји нападоше и Јерусалим и заузеше га. Његове житеље погубише мачем, а град запалише.

⁹ После тога Јудеји одоше да се боре против Ханаанаца који су живели у Горју, Негеву и Шефели. ¹⁰ Нападоше Ханаанце који су живели у Хеврону, који се раније звао Кирјат-Арба, и поразише Шешаја, Ахимана и Талмаја.

Отниел заузима Девир

(ИсНав 15,13-19)

¹¹ Одатле кренуше на житеље Девира, који се раније звао Кирјат-Сефер.

¹² Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«

¹³ И заузе га Отниел, син Калевовог млађег брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену.

¹⁴ Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље.

Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«

¹⁵ »Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.«

Тако јој он даде горње и доње изворе.

Победе Јудеја и неуспех Венијаминоваца

¹⁶ Потомци Мојсијевог таста, Кенејца, пођоше с Јудејима из Града палми^[a] горе у Јудејску пустињу, која је у Негеву близу Арада, па се настанише међу тамошњим народом.

¹⁷ Јудеји кренуше са својом сабраћом Симеоновцима и потукоше Ханаанце који су живели у Цефату. Град потпуно уништише, па га због тога прозваше Хорма^[b]. ¹⁸ Јудеји заузеше и Газу, Ашкелон и Екрон са подручјима око њих.

¹⁹ ГОСПОД је био с Јудејима, и они заузеше Горје. Али становнике низије нису успели да истерају јер су ови имали гвоздена борна кола. ²⁰ Као што је Мојсије обећао, Хеврон дадоше Калеву, који из њега истера три Анакова потомка.

²¹ А Венијаминовци нису истерали Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па ови и дан-данас живе у Јерусалиму с Венијаминовцима.

Ефремовци и Манасијевци заузимају Бетел

²² Јосифова племена^[c] нападоше Бетел, и ГОСПОД је био с њима.

²³ Док су извиђали Бетел, који се раније звао Луз, ²⁴ извидници видеше једног човека како излази из града, па му рекоше: »Покажи нам како да уђемо у град, па ћемо с тобом милостиво поступити.«

²⁵ Он им показа, и они мачем погубише житеље града, али тог човека и сву његову породицу поштедеше. ²⁶ Он оде у земљу Хетита, где подиже град и назва га Луз, како се он зове и дан-данас.

Народи које Израелци нису истерали

²⁷ Манасијевци нису истерали житеље Бет-Шеана, Таанаха, Дора, Јивлеама и Мегида и насеља око њих, јер су Ханаанци били одлучни у намери да остану у том крају. ²⁸ Када су Израелци ојачали, наметнули су Ханаанцима кулук, али их нису докраја истерали.

²⁹ Ни Ефремовци нису истерали Ханаанце који су живели у Гезеру, па ти Ханаанци остадоше да живе међу њима.

³⁰ Ни Завулоновци нису истерали Ханаанце који су живели у Китрону и Нахалолу, па Ханаанци остадоше међу Завулоновцима као њихови кулучари.

³¹ Ни Асировци нису истерали житеље Ака, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афика и Рехова. ³² Тако су Асировци живели међу Ханаанцима, становницима тога краја, јер их нису истерали.

³³ Ни Нефталимово племе није истерало житеље Бет-Шемеша и Бет-Аната. Тако су и Нефталимовци живели са Ханаанцима, становницима тога краја, али су житељи Бет-Шемеша и Бет-Аната постали њихови кулучари.

³⁴ Аморејци потиснуше Дановце у Горје, не дозвољавајући им да се спусте у низију. ³⁵ Аморејци су били одлучни у намери да остану на гори Херес, у Ајалону и Шаалвиму, али када су Јосифова племена ојачала, Аморејци постадоше њихови кулучари. ³⁶ Граница Аморејаца ишла је од превоја Акрабима до Селе, па навише.

Ананија и Сапфира

5 А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање, ² па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.

³ Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље? ⁴ Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«

⁵ Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули. ⁶ Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.

⁷ После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.

⁸ Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«

»Да«, одговори она, »за толико.«

⁹ »Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«

¹⁰ И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа. ¹¹ А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.

Знамења и чуда

¹² Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. ¹³ Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. ¹⁴ Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи, ¹⁵ па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих. ¹⁶ А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.

Прогон апостола

¹⁷ Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, ¹⁸ па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.

¹⁹ Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: ²⁰ »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«

²¹ И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.

Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.

²² Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: ²³ »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«

²⁴ Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.

²⁵ Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«

²⁶ Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује. ²⁷ Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.

²⁸ »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«

²⁹ Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. ³⁰ Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. ³¹ Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза^[a] и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. ³² И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«

³³ Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.

³⁴ Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, ³⁵ па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. ³⁶ Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. ³⁷ После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. ³⁸ Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. ³⁹ Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«

И они га послушаше.

⁴⁰ Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. ⁴¹ А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. ⁴² И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.

Суша, глад и мач

14 Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:

¹¹ Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа. ¹² Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«

¹³ А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«

¹⁴ Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума. ¹⁵ Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади. ¹⁶ А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.

¹⁷ »Овако им реци:

Васкрсење

(Мк 16,1-8; Лк 24,1-12; Јн 20,1-10)

28 После суботе, у зору првог дана седмице, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб.

² Уто настаде велик земљотрес, јер се Господњи анђео спустио са неба, пришао гробу, одваљао камен и сео на њега. ³ Лице му је било као муња, а одећа бела као снег. ⁴ Чувари задрхташе од страха и обамреше.

⁵ Анђео проговори и рече женама: »Ви се не бојте. Знам да тражите Исуса, који је распет. ⁶ Он није овде – васкрсао је, баш као што је и рекао. Дођите и погледајте место где је лежао, ⁷ а онда брзо идите и кажите његовим ученицима: ‚Устао је из мртвих и ево иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети.‘ Ето, то сам имао да вам кажем.^[a]«

⁸ И оне брзо одоше са гроба и са страхом и великом радошћу отрчаше да јаве његовим ученицима.

⁹ Уто их сусрете Исус, па им рече: »Здраво.«

А оне му приђоше, обгрлише му ноге и поклонише му се.

¹⁰ Тада им Исус рече: »Не бојте се. Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју. Тамо ће ме видети.«

Извештај стражара

¹¹ И док су оне ишле, неки од стражара одоше у град и обавестише првосвештенике о свему што се догодило. ¹² Ови се састадоше са старешинама и договорише се да војницима дају много новца.

¹³ Рекоше им: »Кажите: ‚Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо ми спавали.‘ ¹⁴ А ако за то чује намесник, ми ћемо га убедити и сачувати вас од невоље.«

¹⁵ И ови узеше новац и учинише како су их научили. Тако ова прича кружи међу Јудејима све до дана данашњег.

Послање апостола

(Мк 16,14-18; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

¹⁶ Једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им је Исус рекао да иду. ¹⁷ Када су га угледали, поклонише му се. Али неки су сумњали.

¹⁸ Тада им Исус приђе и рече: »Дата ми је сва власт на небу и на земљи. ¹⁹ Зато идите и све народе учините мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, ²⁰ учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама сваког дана, све до краја света.«