Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Судије 9

Авимелех убија своју браћу

Авимелех син Јерув-Ваалов оде својим ујацима у Сихем и рече њима и целом братству своје мајке: »Упитајте све грађане Сихема: ‚Шта је боље за вас – да над вама влада свих седамдесет Јерув-Ваалових синова или само један човек?‘ Сетите се да сам ја ваша крв[a]

Када су његови ујаци пренели његове речи грађанима Сихема, они се приклонише Авимелеху, јер рекоше: »Он нам је рођак.«

Дадоше му седамдесет сребрњака[b] из Ваал-Беритовог храма, па Авимелех унајми неке пустахије, и они пођоше за њим. Потом оде у кућу свога оца у Офри и на једном камену поби своју браћу, Јерув-Ваалове синове, њих седамдесет. Измаче му само Јотам, најмлађи Јерув-Ваалов син, јер се сакрио. Тада се сви грађани Сихема и Бет-Мила окупише крај великог дрвета код стуба у Сихему и прогласише Авимелеха за цара.

Јотамова прича

Када су то јавили Јотаму, он се попе на врх горе Геризим и довикну им: »Чујте ме, житељи Сихема, да би и вас чуо Бог!

»Дрвеће крену да помаже себи цара, па рече маслиновом дрвету: ‚Буди нам цар.‘

»Али маслиново дрво одговори: ‚Зар да престанем да дајем уље, којим се указује част и боговима и људима, да бих имало власт над дрвећем?‘

10 »Тада дрвеће рече смоквином дрвету: ‚Хајде, буди нам цар.‘

11 »Али смоквино дрво одговори: ‚Зар да престанем да доносим свој слатки и добри плод да бих имало власт над дрвећем?‘

12 »Онда дрвеће рече лози: ‚Хајде, буди нам цар.‘

13 »Али лоза одговори: ‚Зар да престанем да дајем младо вино, које разгаљује и богове и људе, да бих имала власт над дрвећем?‘

14 »На крају све дрвеће рече трновом грму: ‚Хајде, буди нам цар.‘

15 »А трнов грм одговори дрвећу: ‚Ако заиста хоћете да ме помажете за свога цара, дођите и склоните се у мој хлад. Али, ако нећете, онда нека из трновог грма сукне огањ и прогута либанске кедрове.‘

16 »Зар сте, дакле, поступили часно и поштено кад сте Авимелеха прогласили за цара и зар сте се добро понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онако како заслужује? 17 Мој отац се борио за вас, стављајући свој живот на коцку да би вас избавио из руку Мидјанаца, 18 а ви сте се данас дигли против породице мога оца, побили његових седамдесет синова на једном камену, и његовог сина Авимелеха, сина његове робиње, прогласили за цара над житељима Сихема зато што вам је рођак. 19 Ако сте се, дакле, часно и поштено данас понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онда се радујте с Авимелехом и он с вама. 20 Али, ако нисте, нека сукне огањ из Авимелеха и прогута житеље Сихема и Бет-Мила и нека из житеља Сихема и Бет-Мила сукне огањ и прогута Авимелеха.«

21 Онда Јотам брзо побеже у Беер, па је тамо живео, јер се плашио свога брата Авимелеха.

Побуна Сихемаца и Авимелехова одмазда

22 Након што је Авимелех три године управљао Израелом, 23 Бог посла злог духа да унесе раздор између Авимелеха и житеља Сихема, па они почеше да му раде иза леђа. 24 Бог је тако учинио да би крвави злочин почињен над седамдесеторицом Јерув-Ваалових синова био освећен на Авимелеху, који их је побио, и на житељима Сихема, који су му у томе помогли. 25 Тако су грађани Сихема почели да постављају заседе по врховима планина и да пљачкају свакога ко би онуда прошао. То дојавише Авимелеху.

26 Гаал син Еведов досели се у Сихем са својом браћом, и житељи Сихема му поклонише своје поверење. 27 Након што су изашли на поља, обрали грожђе и изгазили га, направише славље у храму свога бога, па су јели и пили и проклињали Авимелеха.

28 Гаал син Еведов рече: »Ко је тај Авимелех и зашто бисмо му ми Сихемци служили? Он је Јерув-Ваалов син, а Зевул је његов намесник. Служите потомцима Хамора, Сихемовог оца! Зашто бисмо служили Авимелеху? 29 Е да је овај народ под мојим заповедништвом! Тада бих уклонио Авимелеха! Рекао бих му: ‚Скупи велику војску и изађи на мегдан!‘«

30 Када је Зевул, управитељ града, чуо шта је рекао Гаал син Еведов, разгневи се, 31 па потајно посла гласнике Авимелеху с поруком: »Гаал син Еведов и његова браћа дошли су у Сихем и сада подбуњују град против тебе. 32 Зато ти дођи ноћу са својом војском, па постави заседу у пољу. 33 А ујутро, чим гране сунце, пораните и навалите на град. Када Гаал са својима изађе да те нападне, учини с њима што ти драго.«

34 Тако Авимелех и сва његова војска кренуше ноћу и поставише заседе близу Сихема, подељени у четири чете. 35 А Гаал син Еведов био је изашао, па је стајао на улазу градске капије баш када су се Авимелех и његова војска дигли из заседе.

36 Када их је угледао, Гаал рече Зевулу: »Гледај! Војска силази са врхова планина!«

А Зевул му одврати: »То ти се од планинских сенки причињавају људи.«

37 Али Гаал опет рече: »Гледај! Војска силази са Земљиног пупка, а цела чета стиже из правца Гатаочевог дрвета!«

38 Тада му Зевул рече: »Где су ти сад она брбљива уста којима си говорио: ‚Ко је Авимелех да му служимо?‘ Ово је баш она војска о којој си с презиром говорио. Сад изађи и нападни их!«

39 И Гаал изађе предводећи житеље Сихема и нападе Авимелеха. 40 Авимелех потера Гаала, па овај побеже пред њим, а многи његови падоше смртно рањени пред улазом градске капије. 41 Авимелех остаде да живи у Аруми, а Зевул протера Гаала и његову браћу из Сихема.

42 Сутрадан јавише Авимелеху да житељи Сихема излазе на поља, 43 па он поведе своју војску, подели је у три чете и постави заседу на пољима. Када је Авимелех видео да народ излази из града, устаде да их нападне. 44 Он и његова чета извршише јуриш на град и заузеше положај код улаза градске капије, а оне друге две чете извршише јуриш на оне који су били на пољу и побише их. 45 Читавог тог дана Авимелех је нападао град док га није заузео и побио народ у њему. Потом је разорио град и по њему посуо со.

46 Сви житељи Сихемске Куле[c] чули су за то и ушли у утврђени део Ел-Беритовог храма. 47 Када су Авимелеху јавили да су се сви житељи Сихемске Куле тамо окупили, 48 он се са свом својом војском попе на гору Цалмон.

Тамо Авимелех узе секиру и насече грања, па га подиже на раме и рече својој војсци: »Брзо! Урадите исто ово што сте видели да ја радим!«

49 Тако сва војска насече грања, па пође за Авимелехом. Грање наслагаше уз утврђење и запалише га заједно с људима који су били унутра. Тако изгинуше и сви житељи Сихемске Куле – око хиљаду мушкараца и жена.

Авимелехова смрт

50 Авимелех затим оде у Тевец, утабори се пред њим и заузе га. 51 Али у граду је била утврђена кула, у коју побегоше сви мушкарци и жене, сви житељи града. Они за собом закључаше врата и попеше се на кров куле. 52 Авимелех оде до куле и нападе је. Али, док је прилазио улазу у кулу да је запали, 53 нека жена му на главу баци горњи млински камен и разби му лобању.

54 Он одмах довикну свом штитоноши: »Исуци мач и убиј ме, да се после не би говорило: ‚Убила га жена.‘«

И штитоноша га прободе, па Авимелех умре.

55 Када су Израелци видели да је Авимелех мртав, вратише се кући.

56 Тако је Бог узвратио Авимелеху за зло које је учинио своме оцу када је побио седамдесеторицу своје браће. 57 Бог учини да се и Сихемцима све њихово зло обије о главу. Тако их је стигла клетва Јотама сина Јерув-Вааловог.

Дела апостолска 13

Послање Варнаве и Савла

13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

Апостоли проповедају на Кипру

А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.

Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: 10 »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? 11 Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«

И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

Павле и Варнава у Антиохији Писидијској

13 Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, 14 а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

15 После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

16 Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. 17 Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. 18 Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, 19 па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

20 »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, 21 када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. 22 Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

23 »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. 24 Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. 25 Када је Јован завршавао своје дело[a], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

26 »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27 Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29 Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Али Бог га је васкрсао из мртвих 31 и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32 Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33 испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:

‚Ти си мој Син,
    данас те родих.‘(A)

34 А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:

‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘(B)

35 Тако и на другом месту каже:

‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘(C)

36 Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37 Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38 Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39 Исусом се оправдава свако ко верује. 40 Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

41 ‚Гледајте, подругљивци,
    чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
    дело у које не бисте поверовали
    да вам га неко исприча.‘«(D)

42 Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43 Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

44 Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45 Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

46 А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, овако нам је Господ заповедио:

»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
    да спасење пронесеш до крајева земље.‘«(E)

48 Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49 а Господња реч се прошири по целом том крају.

50 Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51 Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52 А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.

Јеремија 22

Суд над злим царевима

22 Овако каже ГОСПОД: »Сиђи до палате цара Јуде и тамо објави ову реч: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ, царе Јуде, ти који седиш на Давидовом престолу – ти, твоји службеници и твој народ који пролази кроз ове капије. Овако каже ГОСПОД: Чините оно што је право и праведно. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља. Не чините нажао дошљаку, сирочету или удовици и не злостављајте их. И не проливајте недужну крв на овоме месту. Јер, ако се заиста будете држали ових заповести, онда ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз капије ове палате, возећи се на колима и јашући на коњима, у пратњи својих службеника и народа. Али, ако не послушате ове заповести‘, говори ГОСПОД, ‚самим собом се заклињем да ће ова палата постати развалина.‘

»Јер, овако каже ГОСПОД о палати цара Јуде:

»Иако си ми као Гилад,
    као врх Либана,
учинићу да будеш као пустиња,
    као градови ненастањени.
Одвојићу за тебе уништитеље,
    свакога с његовим оружјем,
и они ће посећи твоје најбоље кедрове
    и побацати их у огањ.

»Људи из многих народа пролазиће крај овога града и питати један другога: ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овом великом граду?‘ А одговор ће бити: ‚Зато што су оставили Савез ГОСПОДА, свога Бога, и клањали се другим боговима и служили им.‘«

10 Не плачите за мртвацем
    и не кукајте за њим,
него плачите горко за изгнаником,
    јер се никад неће вратити
    и више неће видети земљу у којој се родио.

11 Јер, овако каже ГОСПОД о Шалуму сину Јосијином, који је наследио свога оца као цар Јуде, али је морао да оде са овог места: »Никада се неће вратити. 12 Умреће у месту у које су га одвели у сужањство и више неће видети ову земљу.«

13 »Тешко оном ко своју кућу гради неправедношћу
    и горње одаје неправдом,
терајући ближње да раде без накнаде,
    не плаћајући их за њихов труд.
14 Он говори: ‚Саградићу себи велику палату,
    с пространим горњим одајама.‘
И пробија на њој велика окна,
    облаже је кедровином и боји у црвено.
15 Зар си зато цар
    што за кедровином жудиш?
    Зар твој отац није имао да једе и пије?
Чинио је што је право и праведно,
    и било му је добро.
16 Бранио је права сиромаха и убогога,
    и било му је добро.
Зар баш то не значи познавати мене?«
    говори ГОСПОД.
17 »А твоје очи и срце окренути су
    само непоштеном добитку,
проливању недужне крви,
    тлачењу и сатирању.«

18 Стога овако каже ГОСПОД о Јехојакиму сину Јосијином, цару Јуде:

»За њим неће закукати: ‚Авај, брате мој!
    Авај, сестро моја!‘
За њим неће закукати: ‚Авај, господару!
    Авај, величанство!‘
19 Сахрана ће му бити као сахрана магарчева
    – одвући ће га и бацити
    ван капија Јерусалима.

20 »Попни се на Либан и вичи,
    нека ти се глас чује у Башану,
вичи са Аварима,
    јер сви су твоји љубавници сатрвени.
21 Опоменуо сам те док си живео у благостању,
    али ти рече: ‚Нећу да слушам!‘
Такав си био од младости
    – ниси ме слушао.
22 Ветар ће ти развејати све пастире,
    у изгнанство ће отићи твоји љубавници.
Тада ћеш се стидети и срамити
    због све своје опакости.
23 Ти који станујеш на Либану,
    који се по кедровима гнездиш,
како ћеш само стењати када те спопадну болови,
    болови као у жене у трудовима!

24 »Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »чак када би ти, Јоахине[a] сине Јехојакимов, царе Јуде, био печатни прстен на мојој десници, ипак бих те стргнуо. 25 Предаћу те у руке онима који хоће да ти одузму живот, онима којих се плашиш – Навуходоносору, цару Вавилона, и Халдејцима. 26 Бацићу тебе и мајку која те родила у другу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете умрети. 27 Никада се нећете вратити у земљу у коју ћете жудети да се вратите.«

28 Зар је овај човек Јоахин
    посуда презрена, разбијена,
    суд који нико неће?
Зашто да он и његова деца буду отерани,
    бачени у земљу коју не знају?
29 О, земљо, земљо, земљо,
    чуј реч ГОСПОДЊУ!
30 Овако каже ГОСПОД:
    »Упишите овога човека као да нема деце,
као човека који неће успети у животу,
    јер ниједан од његових потомака
неће успети да седне на Давидов престо
    и да влада над Јудом.«

Марко 8

Исус храни четири хиљаде људи

(Мт 15,32-39)

У то време се опет окупи силан народ. Пошто нису имали шта да једу, Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли из далека.«

Његови ученици му одговорише: »Откуд би неко у овој пустоши могао да их нахрани хлебом?«

»Колико хлебова имате?« упита их Исус.

А они рекоше: »Седам.«

Тада он нареди да народ поседа по земљи, узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их, па даде својим ученицима да их ставе пред народ, и они их ставише. А имали су и неколико рибица. Он их благослови, па рече да и њих ставе пред народ. И људи су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам кошара. А тамо је било око четири хиљаде људи. Исус их отпусти 10 и одмах са ученицима уђе у чамац, па оде у далманутску област.

Фарисеји траже знак

(Мт 16,1-4)

11 Тада дођоше фарисеји, па почеше да расправљају с њим. Да би га искушали, затражише од њега знак са неба.

12 А он дубоко уздахну, па рече: »Зашто овај нараштај тражи знак? Истину вам кажем: никакав знак неће бити дат овом нараштају.«

13 Онда их остави, опет уђе у чамац и пређе на другу обалу.

Фарисејски и Иродов квасац

(Мт 16,5-12)

14 Ученици су заборавили да понесу хлеба, па су са собом у чамцу имали само једну векну.

15 »Пазите«, опомену их Исус. »Чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.«

16 А они су међу собом расправљали: »Немамо хлеба!«

17 Знајући то, Исус их упита: »Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате и не разумете? Зар вам је срце окорело? 18 Очи имате, а не видите. Уши имате, а не чујете. И не сећате се. 19 Када сам изломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комадића накупили?«

»Дванаест«, рекоше они.

20 »А када сам изломио седам хлебова за четири хиљаде људи, колико сте кошара пуних комадића накупили?«

»Седам«, одговорише.

21 А он их упита: »Зар још не разумете?«

Излечење слепога у Витсаиди

22 Када су стигли у Витсаиду, Исусу доведоше једног слепог човека, па га замолише да га дотакне. 23 Он узе слепога за руку и изведе га из села. Онда му пљуну у очи и на њега положи руке.

»Видиш ли нешто?« упита га.

24 А човек погледа, па рече: »Видим људе. Личе на дрвеће које хода.«

25 Исус му опет положи руке на очи, и он прогледа, вид му се поврати и све је јасно видео.

26 Тада га Исус посла његовој кући, рекавши: »Не улази у село.«

Исус је Христос

(Мт 16,13-20; Лк 9,18-21)

27 Потом Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове.

Док су још били на путу, он упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко сам ја?«

28 »Јован Крститељ«, одговорише му. »Други, да си Илија, а трећи, да си један од пророка.«

29 »А ви«, упита их, »шта ви кажете, ко сам ја?«

Тада Петар рече: »Ти си Христос!«

30 А он их строго опомену да ником о њему не говоре.

Исус предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 16,21-28; Лк 9,22-27)

31 Онда поче да их учи да Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен и да после три дана васкрсне. 32 Отворено им је о томе говорио, па га Петар повуче на страну и поче да га прекорева.

33 А Исус се окрену, погледа ученике, па изгрди Петра и рече: »Бежи ми с очију, Сатано, јер не мислиш на Божије, него на људско.«

34 Потом позва к себи народ заједно са својим ученицима, па им рече: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и пође за мном. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и еванђеља, спашће га. 36 Шта вреди човеку да добије цео свет, а свом животу науди? 37 Шта човек може дати у замену за свој живот?

38 »Ко се у овом прељубничком и грешном нараштају постиди мене и мојих речи, и њега ће се постидети Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International