M’Cheyne Bible Reading Plan
Цареви које је поразио Мојсије
12 Ово су цареви земље које су Израелци поразили и чије подручје су заузели с оне, источне стране реке Јордан, од кланца Арнона до горе Хермон, укључујући цео источни део Араве:
2 Први је био Сихон, цар Аморејаца, који је владао у Хешбону, а чија се власт протезала од Ароера, на ивици кланца Арнона, средином тога кланца до потока Јабока, који је граница Амонаца – пола Гилада – 3 укључујући источну Араву од Кинеретског мора[a] према југу, у правцу Бет-Јешимота, до мора Араве, Сланог мора[b] и обронака горе Пизге.
4 Други је био Ог, цар Башана, један од последњих Рефајаца, који је владао у Аштароту и Едреју. 5 Он је имао власт над гором Хермон, Салхом, над целим Башаном до границе са Гешурцима и Маахатовцима и над другом половином Гилада до границе Сихона, цара Хешбона.
6 Њих су поразили Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и Израелци. Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао је њихову земљу у посед Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена.
Цареви које је поразио Исус Навин
7 Ово су цареви земље које су Исус Навин и Израелци поразили с ове, западне стране реке Јордан, од Ваал-Гада у либанској долини до горе Халак, која се уздиже према Сеиру, цареви чију је земљу Исус Навин дао у посед Израеловим племенима према оном што им је додељено 8 – Горје, Шефелу, Араву, Ашдот, пустињу и Негев – земље које су припадале Хетитима, Аморејцима, Ханаанцима, Перижанима, Хивијцима и Јевусејцима:
9 цар Јерихона, један,
цар Аја, близу Бетела, један,
10 цар Јерусалима, један,
цар Хеврона, један,
11 цар Јармута, један,
цар Лахиша, један,
12 цар Еглона, један,
цар Гезера, један,
13 цар Девира, један,
цар Гедера, један,
14 цар Хорме, један,
цар Арада, један,
15 цар Ливне, један,
цар Адулама, један,
16 цар Македе, један,
цар Бетела, један,
17 цар Тапуаха, један,
цар Хефера, један,
18 цар Афека, један,
цар Лашарона[c], један,
19 цар Мадона, један,
цар Хацора, један,
20 цар Шимрон-Мерона, један,
цар Ахшафа, један,
21 цар Таанаха, један,
цар Мегида, један,
22 цар Кедеша, један,
цар Јокнаама на Кармелу, један,
23 цар Дора у Нафот-Дору, један,
цар Гојима у Гилгалу, један,
24 цар Тирце, један –
укупно тридесет један цар.
Неосвојена подручја
13 Када је Исус Навин зашао у дубоку старост, ГОСПОД му рече: »Зашао си у дубоку старост, а остало је још много земље да се запоседне. 2 Ово је земља која је још остала: сва подручја Филистејаца и Гешураца, 3 подручје од реке Шихор, источно од Египта, до границе Екрона на северу – све се то рачуна као ханаанско подручје иако је на њему пет филистејских владара у Гази, Ашдоду, Ашкелону, Гату и Екрону, и Авијци 4 на југу – сва ханаанска земља и Меара, која припада Сидонцима, све до Афека на аморејској граници, 5 земља Гевелаца и цео Либан према истоку, од Ваал-Гада испод горе Хермон до Лево-Хамата.
6 »Ја сâм истераћу испред Израелаца све Сидонце који живе у горју од Либана до Мисрефот-Мајима, а ти се само постарај да ту земљу коцком доделиш Израелу у наследство, као што сам ти заповедио. 7 Раздели је као наследство на девет племена и половину Манасијиног племена.«
Племена која су добила земљу источно од Јордана
8 Друга половина Манасије, Рувимовци и Гадовци добили су наследство које им је Мојсије дао с оне, источне стране реке Јордан, онако како им га је он, слуга ГОСПОДЊИ, доделио: 9 од Ароера на ивици кланца Арнона, и од града усред кланца, укључујући целу висораван Медву све до Дивона 10 и све градове Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, до границе Амонаца, 11 затим Гилад, подручје Гешураца и Маахатоваца, целу гору Хермон и цео Башан све до Салхе – 12 то јест цело царство Ога у Башану. Ог је владао у Аштароту и Едреју и био један од последњих Рефајаца. Мојсије их је поразио и заузео њихову земљу. 13 Али Израелци нису истерали Гешурце и Маахатовце, па ови живе међу Израелцима и дан-данас.
14 Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство, јер су њихово наследство жртве ГОСПОДУ, Богу Израеловом, спаљене ватром – као што им је и обећао.
Подручје Рувимовог племена
15 Ово је Мојсије дао Рувимовом племену по његовим братствима:
16 Подручје од Ароера на ивици кланца Арнона, укључујући град усред кланца, и целу висораван иза Медве 17 са Хешбоном и свим његовим градовима на висоравни укључујући Дивон, Бамот Ваал, Бет Ваал Меон, 18 Јахцу, Кедемот, Мефаат, 19 Кирјатајим, Сивму, Церет Шахар на брду у долини, 20 Бет Пеор, обронке Пизге и Бет Јешимот, 21 то јест све градове на висоравни и цело царство Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Мојсије је поразио њега и мидјанске поглаваре Евија, Рекема, Цура, Хура и Реву – Сихонове кнежеве који су живели у тој земљи. 22 Осим оних који су убијени у боју, Израелци су мачем погубили и врача-погађача Валаама сина Веоровог. 23 Граница Рувимоваца била је обала реке Јордан. Ти градови и њихова села били су наследство Рувимоваца по њиховим братствима.
Подручје Гадовог племена
24 Ово је Мојсије дао Гадовом племену по његовим братствима:
25 Подручје Јаазера, све гиладске градове и половину земље Амонаца све до Ароера близу Рабе, 26 и од Хешбона до Рамат-Мицпе и Бетонима, и од Маханајима до границе Девира[d], 27 а у долини, Бет Харам, Бет-Нимру, Сукот и Цафон са преосталим делом царства Сихона, цара Хешбона. Западна граница им је била река Јордан све до Кинеретског мора[e].
28 Ти градови и њихова села били су наследство Гадоваца по њиховим братствима.
Подручје половине Манасијиног племена
29 Ово је Мојсије дао половини Манасијиног племена по његовим братствима:
30 Подручје од Маханајима, укључујући цео Башан, цело царство Ога, цара Башана, свих шездесет Јаирових насеља у Башану, 31 пола Гилада са Аштаротом и Едрејем, Оговим царским градовима у Башану. То је припало потомцима Махира сина Манасијиног – половини Махирових синова по њиховим братствима.
32 То је наследство које је Мојсије расподелио када је био на Моавским пољанама, с оне стране Јордана, источно од Јерихона.
33 Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство. Њихово наследство је ГОСПОД, Бог Израелов, као што им је обећао.
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[a].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
Непријатељ ће опколити Јерусалим
6 »Бежи на сигурно, народе Венијаминов!
Бежи из Јерусалима!
Дуните у овнујски рог у Текои!
Знак поставите над Бет-Хахеремом!
Јер, несрећа се помаља са севера,
пропаст велика.
2 Кћи сионска је као нежна ливада:
3 доћи ће на њу пастири са својим стадима,
шаторе разапети око ње,
сваки напасати стадо на свом делу.
4 Спремите се за бој против ње!
Устајте, хајде да нападнемо у подне!
Али, авај, дан се гаси,
а вечерње сенке све су дуже.
5 Зато устајте, хајде да нападнемо ноћу
и разоримо њене тврђаве!«
6 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Посеците дрвеће
и дигните опсадни насип око Јерусалима.
Овај град мора да буде кажњен,
пун је тлачења.
7 Као што извор излива своју воду,
тако он излива своју опакост.
Насиље и пропаст њиме се разлежу;
болест и ране стално су ми пред очима.
8 Послушај опомену, Јерусалиме,
да се не окренем од тебе
и од тебе не направим пустош,
земљу ненастањену.«
Бунтовничко владање Израела
9 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Попабирчи Остатак Израелов,
помно као винову лозу.
Још једном пређи руком по розгама,
као берач грожђа.«
10 Коме да говорим? Кога да опоменем?
Ко ће ме саслушати?
Уши су им затворене[a], па не чују.
Вређа их реч ГОСПОДЊА, не мили им се.
11 А ја сам пун срџбе ГОСПОДЊЕ
и не могу да је суспрегнем.
»Излиј је на децу на улици
и на младиће који се окупише.
И муж и жена биће ухваћени,
и старац, онај који је много година поживео.
12 Куће ће им бити дате другима,
заједно с њиховим пољима и женама
кад испружим руку против становника земље«,
говори ГОСПОД.
13 »Од најмањег до највећег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И пророк и свештеник,
сви се преваром баве.
14 Рану мога народа лече површно.
Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.
15 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио«,
каже ГОСПОД.
16 Овако каже ГОСПОД:
»Станите на раскршћа и погледајте.
Распитајте се за древне стазе
и где је најбољи пут,
па њиме пођите,
и наћи ћете спокоја својој души.
Али ви рекосте: ‚Нећемо да идемо њиме.‘
17 Поставих вам осматраче и рекох:
‚Пазите на звук рога‘,
али ви рекосте: ‚Нећемо да пазимо.‘
18 »Стога чујте, народи;
окупите се да видите шта ће им се десити.
19 Чуј, земљо: Ево, на овај народ
сваљујем несрећу,
плод њихових сплетки,
јер моје речи нису послушали,
мој Закон су одбацили.
20 Шта ће ми тамјан из Сабе
или иђирот из далеке земље?
Не прихватам ваше паљенице,
нису ми миле ваше клане жртве.«
21 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, ставићу препреке пред овај народ:
о њих ће се спотаћи и очеви и деца,
погинуће суседи и пријатељи.«
Непријатељ долази са севера
22 Овако каже ГОСПОД:
»Ево долази војска из северне земље,
велик народ с крајева земље се диже.
23 Луком и копљем наоружани,
окрутни су и немају милости.
Чују се као море када хучи
док на својим коњима јашу.
У бојном поретку стижу
да те нападну, Кћери сионска.«
24 Када смо чули вест о њима,
руке нам клонуше.
Тескоба нас обузе,
бол као у жене у трудовима.
25 Не излазите у поља,
не идите путевима,
јер непријатељ има мач
и ужас је свуда уоколо.
26 Обуците се у кострет, мој народе,
и у пепео се уваљајте.
Наричите као за сином јединцем,
горко кукајући,
јер ће уништитељ изненада навалити на нас.
27 »Учинио сам те кушачем метала, Јеремијо,
међу мојим народом,
да сазнаш и испиташ какви су.
28 Сви су они окорели бунтовници,
тврди као бронза и гвожђе.
Наоколо клевећу и сви су покварени.
29 Мех силно дува
да ватра олово сажеже.
Али залуд пречишћавање,
јер опаки нису одстрањени.
30 ‚Одбачено сребро‘ их зову,
јер их је ГОСПОД одбацио.«
Прича о радницима у винограду
20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погоди се с радницима да им плати динар[a] дневно, па их посла у виноград.
3 »Око девет сати[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, 4 па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ 5 И они одоше.
»А он опет изађе око дванаест[c], па око три сата[d], и учини исто. 6 Око пет сати[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘
7 »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘
»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘
8 »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘
9 »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. 10 Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. 11 Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина 12 говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘
13 »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? 14 Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. 15 Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан[f] што сам ја добар?‘
16 »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мк 10,32-34; Лк 18,31-34)
17 Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: 18 »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. 19 Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«
Захтев мајке Зеведејевих синова
(Мк 10,35-45)
20 Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.
21 »Шта хоћеш?« упита је он.
А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«
22 »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«
»Можемо«, одговорише они.
23 А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«
24 Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.
25 Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. 26 Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, 27 и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, 28 баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«
Излечење двојице слепих
(Мк 10,46-52; Лк 18,35-43)
29 Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.
30 А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
31 Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
32 Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«
33 »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«
34 Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International