M’Cheyne Bible Reading Plan
Пораз Аморејаца
10 Адони-Цедек, цар Јерусалима, чуо је да је Исус Навин заузео Ај и потпуно га уништио, учинивши са Ајем и његовим царем исто што и са Јерихоном и његовим царем, и да су житељи Гивона склопили мир са Израелцима и да живе близу њих. 2 Он и његов народ силно се уплашише, јер је Гивон био велик град, као један од царских градова. Био је већи од Аја и сви су његови мушкарци били ратници. 3 Стога Адони-Цедек, цар Јерусалима, поручи Хохаму, цару Хеврона, Пираму, цару Јармута, Јафији, цару Лахиша, и Девиру, цару Еглона: 4 »Дођите и помозите ми да нападнем Гивон зато што је склопио мир са Исусом Навином и Израелцима.« 5 Тако се пет аморејских царева – цар Јерусалима, цар Хеврона, цар Јармута, цар Лахиша и цар Еглона – удружише и кренуше са свом својом војском, утаборише се пред Гивоном и нападоше га.
6 Тада Гивонци послаше поруку Исусу Навину у табор у Гилгалу: »Не остављај нас, твоје слуге, на цедилу. Брзо дођи к нама и спаси нас! Помози нам, јер су се сви аморејски цареви из Горја удружили против нас.«
7 Исус Навин крену из Гилгала са свом својом војском и врсним ратницима, 8 а ГОСПОД му рече: »Не плаши их се, јер сам их предао у твоје руке. Ниједан од њих неће моћи да ти се супротстави.«
9 Исус Навин је од Гилгала ишао целу ноћ, па их нападе изненада. 10 ГОСПОД међу њима створи пометњу пред Израелцима, који им нанеше тежак пораз код Гивона, па су их гонили дуж пута који води горе до Бет-Хорона и убијали их све до Азеке и Македе. 11 Док су они бежали пред Израелцима путем од Бет-Хорона доле ка Азеки, ГОСПОД је са неба на њих бацао толико крупан грȁд да је било више оних који су погинули од грȁда него оних које су Израелци убили мачем.
12 Тога дана када је ГОСПОД предао Аморејце Израелцима, Исус Навин рече ГОСПОДУ наочиглед Израелу:
»Стани, сунце, изнад Гивона,
и ти, месече, изнад долине Ајалон.«
13 И сунце стаде и месец се заустави док се народ није осветио својим непријатељима, као што је записано у Књизи Јашаровој. Сунце се зауставило посред неба и није се спустило готово цео дан. 14 Ни пре ни после није било таквог дана – дана када је ГОСПОД послушао човека. Јер, ГОСПОД се борио за Израел.
15 Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.
Исус Навин хвата пет царева
16 А оних пет царева побеже и сакри се у пећини код Македе.
17 Када су Исусу Навину рекли да су их нашли како се крију у пећини код Македе, 18 он рече: »Наваљајте велико камење на улаз пећине и поставите људе да чувају стражу. 19 Али ви се не заустављајте: гоните своје непријетеље, пресеците им одступницу и не дајте им да дођу до својих градова, јер их је ГОСПОД, ваш Бог, предао у ваше руке.«
20 Када су Исус Навин и Израелци завршили покољ над њима побивши све осим неколико њих који умакоше у своје утврђене градове, 21 сва војска се жива и здрава врати Исусу Навину у табор код Македе. И нико више не изусти ни реч против Израелаца.
22 Исус Навин рече: »Отворите улаз у пећину и изведите ми оних пет царева.«
23 Тако изведоше из пећине пет царева – цара Јерусалима, цара Хеврона, цара Јармута, цара Лахиша и цара Еглона.
24 Када су их извели пред Исуса Навина, он сазва све Израелце и рече главним заповедницима војске који су били с њим: »Приђите и станите ногама на вратове ових царева.«
И они приђоше и стадоше им ногама на вратове.
25 Исус Навин им рече: »Не бојте се и не страхујте. Будите јаки и храбри. Овако ће ГОСПОД учинити са свим вашим непријатељима против којих се будете борили.«
26 Онда Исус Навин удари и поби цареве, обеси их о пет стабала, па их оставише да тамо висе до вечери. 27 Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да их скину са стабала и баце у пећину у којој су се крили. На улаз пећине наваљаше велико камење, које тамо стоји и данас.
Исус Навин осваја јужна подручја
28 Тог истог дана Исус Навин заузе Македу и мачем погуби житеље града и његовог цара. Он потпуно уништи све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. Са царем Македе учини исто што и са царем Јерихона.
29 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Македе на Ливну и нападе је. 30 ГОСПОД и тај град и његовог цара предаде Израелцима у руке. Исус Навин мачем погуби све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. И са његовим царем учини исто што и са царем Јерихона.
31 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Ливне на Лахиш, утабори се пред њим и нападе га. 32 ГОСПОД предаде Лахиш Израелу и Исус Навин га другога дана заузе. Мачем погуби све живо у њему, исто као и у Ливни. 33 У то време дође Хорам, цар Гезера, да помогне Лахишу, али Исус Навин порази и њега и његову војску, не оставивши ниједног преживелог.
34 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Лахиша на Еглон. Утаборише се пред њим и нападоше га, 35 па га заузеше истог дана и погубише његове житеље мачем. Потпуно уништише све живо у њему као што су учинили и у Лахишу.
36 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, оде из Еглона у Хеврон, па га нападе. 37 Заузеше град и околна села и мачем погубише његовог цара и све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог као ни у Еглону. Исус Навин потпуно уништи град и све живо у њему.
38 Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати до Девира и нападе га. 39 Заузе град с његовим царем и околна села и све погуби мачем. Потпуно уништи све живо, не оставивши ниједног преживелог. Са Девиром и његовим царем учини исто што и са Хевроном и његовим царем и са Ливном и њеним царем.
40 Тако је Исус Навин покорио цело оно подручје: Горје, Негев, Шефелу и Ашдот, и све њихове цареве, не оставивши ниједног преживелог. Потпуно је уништио све што дише, баш као што је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов. 41 Покорио је народе од Кадеш-Барнее до Газе и од целог гошенског краја све до Гивона. 42 Све ове цареве Исус Навин је поразио и заузео њихове земље у једном походу зато што се ГОСПОД, Бог Израелов, борио за Израел.
43 Потом се Исус, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
4 »Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«,
говори ГОСПОД,
»врати ми се.
Ако уклониш своје одвратне идоле
и више не одлуташ,
2 и ако се истинито
и поштено[a] закунеш:
‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
благословићу народе
и они ће ме хвалити.«
3 Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму:
»Преорите своју неизорану земљу
и не сејте међу трњем.
4 Обрежите се ГОСПОДУ,
уклоните кожицу са свога срца,
Јудеји и Јерусалимљани,
иначе ће моја срџба планути као огањ
и горети, а никога да је угаси,
због ваших злих дела.«
Несрећа долази на Јуду са севера
5 »Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму:
‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘
Вичите из свега гласа и говорите:
‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
6 Знак поставите према Сиону,
у заклон бежите без оклевања,
јер несрећу доносим са севера,
уништење велико.
7 Лав је изашао из свога брлога,
кренуо је уништитељ народâ.
Своје место је оставио да ти опустоши земљу.
Градови ће ти лежати у рушевинама,
без иједног житеља.
8 Зато се обуците у кострет,
наричите и кукајте:
‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ
није се окренуо од нас!‘
9 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
и згрозити пророци.«
10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено:
»Ужарен ветар
са голетних висова пустињских
дува на мој народ,
али не да га развеје или прочисти.
12 Жесток ветар долази ми оданде.
Сада изричем пресуду против њих.«
13 Ево надире као облаци,
његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
и спаси се.
Докле ћеш гајити опаке мисли?
15 Глас најављује из Дана,
из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16 »Овако кажи народима,
обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
јер се против мене побунио‘«,
говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
ово си навукао на себе,
ово ти је казна.
О, како је горка!
О, како пробада срце!‘«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
Ко је највећи?
(Мк 9,33-37; Лк 9,46-48)
18 Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«
2 А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих, 3 па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском. 5 И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«
Саблазни
(Мк 9,42-48; Лк 17,1-2)
6 »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.
7 »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.
8 »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ. 9 И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.
10 »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.« 11 [a]
Прича о залуталој овци
(Лк 15,3-7)
12 »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу? 13 Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале. 14 Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«
Братска опомена
(Лк 17,3)
15 »Ако твој брат згреши против тебе[b], иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата. 16 А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.[c] 17 Ако ни њих не послуша, обавести цркву. Па ако ни цркву не послуша, односи се према њему као према незнабошцу или царинику.
18 »Истину вам кажем: што год свежете на земљи, биће свезано на небу. И што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19 »А кажем вам и ово: што год двојица од вас овде на земљи сложно замоле, мој небески Отац ће им то дати. 20 Јер, где је двоје или троје окупљено у моје име, тамо сам ја међу њима.«
Прича о окрутном слузи
21 Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«
22 »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.
23 »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама. 24 Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата[d]. 25 Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.
26 »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘ 27 И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.
28 »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара[e], па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘
29 »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘ 30 Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.
31 »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32 »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио! 33 Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘ 34 И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.
35 »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International