M’Cheyne Bible Reading Plan

Девора и Варак

4 После Ехудове смрти, Израелци поново почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ² Зато их ГОСПОД предаде у руке Јавину, ханаанском цару који је владао у Хацору. Заповедник његове војске био је Сисра, а живео је у Харошет-Хагоиму. ³ Пошто је имао девет стотина гвоздених борних кола и пошто је двадесет година сурово тлачио Израелце, они завапише ГОСПОДУ.

⁴ У то време је у Израелу судила пророчица Девора, Лапидотова жена. ⁵ Судила је под Деворином палмом, између Раме и Бетела, у Ефремовом горју, и Израелци су јој долазили да пресуђује у њиховим споровима.

⁶ Она посла по Варака сина Авиноамовог, који је био из Кедеша у Нефталиму, и рече му: »ГОСПОД, Бог Израелов, ти заповеда: ‚Иди и узми са собом десет хиљада Нефталимоваца и Завулоноваца, па их поведи на гору Тавор. ⁷ Ја ћу к теби на поток Кишон намамити Сисру, заповедника Јавинове војске, са његовим борним колима и војском, и тамо ћу ти га предати у руке.‘«

⁸ Варак јој одговори: »Ићи ћу само ако и ти пођеш са мном. Али, ако ти не пођеш са мном, нећу ићи.«

⁹ »Добро, ићи ћу с тобом«, рече му Девора. »Али знај да зато слава неће припасти теби, јер ГОСПОД ће Сисру предати у руке једној жени.«

Тако Девора крену с Вараком у Кедеш, ¹⁰ куда он позва Завулоново и Нефталимово племе. За њим пође десет хиљада људи, а с њим пође и Девора.

¹¹ А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, потомака Мојсијевог таста Ховава, и разапео шатор крај великог дрвета у Цаананиму, близу Кедеша.

¹² Када су Сисри јавили да је Варак син Авиноамов отишао на гору Тавор, ¹³ он позва сва своја борна кола – девет стотина гвоздених борних кола – и сву своју војску из Харошет-Хагоима да дођу на поток Кишон.

¹⁴ Тада Девора рече Вараку: »Спреми се! Ово је дан када ће ГОСПОД предати Сисру у твоје руке. ГОСПОД иде пред тобом.«

Тако Варак сиђе с горе Тавор, а за њим његових десет хиљада људи. ¹⁵ ГОСПОД баци Сисру, његова борна кола и сву војску у његовом табору у пометњу пред Вараковим налетом, па Сисра сиђе са својих кола и побеже пешице. ¹⁶ Варак је гонио борна кола и војску све до Харошет-Хагоима и сва Сисрина војска паде од мача – ниједан војник не остаде жив.

¹⁷ Сисра побеже пешице до шатора Јаел, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара Хацора, и породице Хевера Кенејца владао мир.

¹⁸ Јаел изађе у сусрет Сисри, па му рече: »Уђи, господару. Уђи код мене. Не бој се.«

И он уђе у њен шатор, а она га покри покривачем.

¹⁹ Он јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде. Жедан сам.«

Она отвори мешину с млеком, даде му да пије, па га опет покри.

²⁰ »Стани на улаз у шатор«, рече јој он, »па ако неко наиђе и упита те: ‚Има ли ту кога?‘ ти кажи: ‚Нема.‘«

²¹ Када је он чврсто заспао од исцрпљености, Јаел, Хеверова жена, узе шаторски кочић и прикраде му се с чекићем у руци. Она му заби кочић кроз слепоочницу тако да се зарио у земљу, и он умре.

²² Уто наиђе и Варак у потери за Сисром, а Јаел му изађе у сусрет и рече: »Уђи да ти покажем човека кога тражиш.«

Када је ушао у њен шатор, а оно – Сисра лежи мртав, с кочићем у слепоочници!

²³ Тако је тога дана Бог пред Израелцима потукао ханаанског цара Јавина. ²⁴ Израелци су бивали све јачи и јачи док га нису уништили.

8 А Савле је одобравао његово убиство.

Савле прогони Цркву

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. ² Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. ³ А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

Еванђеље у Самарији

⁴ Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. ⁵ Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. ⁶ Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. ⁷ Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. ⁸ И настаде велика радост у том граду.

⁹ А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, ¹⁰ и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

¹¹ А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. ¹² Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. ¹³ Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. ¹⁵ Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, ¹⁶ који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

¹⁸ Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: ¹⁹ »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

²⁰ А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. ²² Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. ²³ Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

²⁴ Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

²⁵ А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

Филип и Етиопљанин

²⁶ Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

²⁷ И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, ²⁸ па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

²⁹ Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

³⁰ Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

³¹ »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

³² А одломак из Писма који је читао био је овај:

³⁴ »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

³⁵ Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

³⁶ И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« ^37 [a]

³⁸ Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. ³⁹ А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе^[b] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

⁴⁰ Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.

Разне изреке

Јеремија вапије ГОСПОДУ за помоћ

О кршењу суботе

¹⁹ ГОСПОД ми овако рече: »Иди и стани на Капију народа, кроз коју улазе и излазе цареви Јуде. А стани и на све друге капије Јерусалима, ²⁰ па им кажи: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и сав народе Јуде и сви житељи Јерусалима који пролазите кроз ове капије. ²¹ Овако каже ГОСПОД: Пазите да не носите никакав товар у дан суботњи ни да га проносите кроз капије Јерусалима. ²² Не износите никакав товар из својих кућа и не обављајте никакав посао у дан суботњи, него држите суботу светом, као што сам заповедио вашим праоцима. ²³ Они ме нису слушали ни обраћали пажњу, него су тврдоглаво одбијали да се покоре и прихвате стегу. ²⁴ Али, ако ме ви послушате‘, говори ГОСПОД, ‚и не будете проносили никакав товар кроз капије овога града у суботу, него држали дан суботњи светим не обављајући никакав посао, ²⁵ тада ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз ове капије са својим службеницима. Они и њихови службеници долазиће возећи се колима и јашући на коњима, у пратњи Јудеја и житеља Јерусалима, и овај град ће бити насељен довека. ²⁶ Народ ће долазити из градова Јуде и селâ око Јерусалима, с Венијаминовог подручја и из Шефеле, из Горја и из Негева, доносећи у Дом ГОСПОДЊИ жртве паљенице и клане жртве, житне жртве, тамјан и жртве захвалнице. ²⁷ Али, ако ме не послушате да држите дан суботњи светим не носећи никакав товар када пролазите кроз капије Јерусалима у дан суботњи, тада ћу запалити неугасив огањ на капијама Јерусалима који ће прогутати његове тврђаве.‘«

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Лк 6,6-11)

3 Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком. ² А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже.

³ »Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком, ⁴ па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

Али они су ћутали.

⁵ Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.«

И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава.

⁶ Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију.

Народ хрли за Исусом

⁷ Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје, ⁸ из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему. ⁹ Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио, ¹⁰ јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну.

¹¹ Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!«

¹² А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Лк 6,12-16)

¹³ Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему. ¹⁴ Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли^[a] – да буду с њим, да их шаље да проповедају ¹⁵ и да имају власт да истерују демоне. ¹⁶ А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар, ¹⁷ Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома, ¹⁸ затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја ¹⁹ и Јуду Искариотског, који га је издао.

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-32; Лк 11,14-23; 12,10)

²⁰ Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. ²¹ Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.

²² А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«

²³ Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? ²⁴ Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. ²⁵ И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. ²⁶ Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.

²⁷ »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.

²⁸ »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. ²⁹ Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«

³⁰ То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Лк 8,19-21)

³¹ Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.

³² А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«

³³ Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«

³⁴ Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. ³⁵ Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«