M’Cheyne Bible Reading Plan

Седам преосталих племена добија земљу

18 Цела израелска заједница окупи се у Шилу, па тамо поставише Шатор састанка. Земља је била покорена, ² али седам Израелових племена још није добило своје наследство.

³ Стога Исус Навин рече Израелцима: »Докле ћете оклевати да одете и запоседнете земљу коју вам је дао ГОСПОД, Бог ваших праотаца? ⁴ Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да прођу земљом и опишу је имајући у виду своје наследство. Када се врате мени, ⁵ поделиће земљу на седам делова. Јуда ће остати на свом подручју на југу, а Јосифова племена на свом подручју на северу. ⁶ Када направите опис седам делова земље, донесите ми га овамо, а ја ћу за вас бацити коцку овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом. ⁷ Левити неће добити део земље међу вама, јер је њихово наследство да служе ГОСПОДУ као свештеници. Гад, Рувим и половина Манасијиног племена већ су добили своје наследство с оне, источне стране реке Јордан, које им је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ.«

⁸ Док су се они људи спремали да крену, Исус Навин им заповеди да опишу земљу: »Идите и прођите земљом, опишите је и вратите се мени. Тада ћу ја овде у Шилу, пред ГОСПОДОМ, бацити коцку за вас.«

⁹ И људи пођоше и пропутоваше земљом, па саставише писмени опис земље, град по град, у седам делова. Онда се вратише Исусу Навину у табор у Шилу. ¹⁰ Исус Навин баци коцку за њих у Шилу, пред ГОСПОДОМ, и тамо расподели земљу Израелцима према њиховим племенима.

Подручје Венијаминовог племена

¹¹ Коцка паде на Венијаминово племе по његовим братствима. Подручје које им је додељено лежало је између Јудиног племена и Јосифових племена. ¹² На северу је њихова граница почињала на реци Јордан, пењала се северном падином Јерихона, продужавала на запад у Горје и завршавала се у пустињи Бет Авен. ¹³ Одатле је скретала ка јужној падини Луза, то јест Бетела, па се спуштала до Атрот-Адара преко планине јужно од Доњег Бет-Хорона. ¹⁴ Од планине јужно од Бет-Хорона, граница је скретала на југ, дуж западне стране, и завршавала се у Кирјат-Ваалу, то јест Кирјат-Јеариму, граду који припада Јудином племену. То је била западна граница. ¹⁵ Јужна граница је почињала на рубу Кирјат-Јеарима и ишла на запад до врела Нефтоаха. ¹⁶ Потом се спуштала до подножја планине преко пута долине Бен Хином, на северној страни долине Рефаим, па се спуштала даље у долину Хином и ишла надоле дуж јужне падине Јевусејског града до Ен-Рогела. ¹⁷ Затим је скретала на север, ишла до Ен-Шемеша, па даље до Гелилота, који гледа на превој Адумим, и спуштала се до камена Бохана сина Рувимовог. ¹⁸ Одатле је ишла до северне падине која гледа на Араву, па се спуштала у Араву. ¹⁹ Граница је даље ишла дуж северне падине Бет-Хогле и завршавала се код северног залива Сланог мора^[a], на јужном крају реке Јордан. То је била јужна граница. ²⁰ На источној страни граница је била река Јордан.

То су биле границе које су окруживале наследство Венијаминовог племена по његовим братствима.

²¹ Градови који су припадали Венијаминовом племену по његовим братствима били су: Јерихон, Бет Хогла, Емек Кециц, ²² Бет Арава, Цемарајим, Бетел, ²³ Авим, Пара, Офра, ²⁴ Кефар Амони, Офни и Гава – дванаест градова са њиховим селима. ²⁵ Гивон, Рама, Беерот, ²⁶ Мицпа, Кефира, Моца, ²⁷ Рекем, Јирпеел, Тарала, ²⁸ Цела, Хаелеф, Јевусејски град, то јест Јерусалим, Гиват и Кирјат – четрнаест градова са њиховим селима.

То је било наследство Венијаминових братстава.

Подручје Симеоновог племена

19 Друга коцка паде на Симеоново племе по његовим братствима. Њихово наследство се налазило унутар наследства Јудиног племена. ² Они су добили: Беер Шеву, то јест Шеву, Моладу, ³ Хацар Шуал, Баалу, Ацем, ⁴ Елтолад, Бетул, Хорму, ⁵ Циклаг, Бет Маркавот, Хацар-Сусу, ⁶ Бет Леваот и Шарухен – тринаест градова са њиховим селима;

⁷ Ајин, Римон, Етер и Ашан – четири града са њиховим селима ⁸ и сва села око ових градова све до Ваалат-Беера, то јест Рамат-Негева. То је било наследство Симеоновог племена по његовим братствима. ⁹ Њихово наследство је узето од дела Јудиног племена, јер је део додељен Јудином племену био већи него што му је било потребно. Тако је Симеоново племе добило своје наследство унутар наследства Јудиног племена.

Подручје Завулоновог племена

¹⁰ Трећа коцка паде на Завулоново племе по његовим братствима. Граница њиховог наследства протезала се све до Сарида. ¹¹ Пењала се на запад до Марале, дотицала Дабашет и поток близу Јокнеама. ¹² Од Сарида је скретала на исток до границе Кислот-Тавора и ишла до Доврата, па се пењала до Јафије. ¹³ Одатле је продужавала на исток до Гита-Хефера и Ита-Кацина, избијала на Римон и скретала према Неи, ¹⁴ одакле је граница завијала на север према Ханатону и завршавала се у долини Јифтах Ел. ¹⁵ Са Кататом, Нахалалом, Шимроном, Јидалом и Витлејемом било је дванаест градова са њиховим селима. ¹⁶ Ови градови са својим селима били су наследство Завулоновог племена по његовим братствима.

Подручје Исахаровог племена

¹⁷ Четврта коцка паде на Исахарово племе по његовим братствима. ¹⁸ На њиховом подручју су били: Јизреел, Кесулот, Шунем, ¹⁹ Хафарајим, Шион, Анахарат, ²⁰ Рабит, Кишјон, Авец, ²¹ Ремет, Ен Ганим, Ен Хада и Бет Пацец. ²² Граница је дотицала Тавор, Шахациму и Бет Шемеш и завршавала се на реци Јордан. Било је шеснаест градова са њиховим селима. ²³ Ови градови са својим селима били су наследство Исахаровог племена по његовим братствима.

Подручје Асировог племена

²⁴ Пета коцка паде на Асирово племе по његовим братствима. ²⁵ На њиховом подручју су били: Хелкат, Хали, Бетен, Ахшаф, ²⁶ Аламелех, Амад и Мишал. На западу је граница дотицала Кармел и Шихор Ливнат. ²⁷ Затим је скретала на исток према Бет-Дагону, дотицала Завулона и долину Јифтах Ел, па ишла на север до Бет-Емека и Неиела. Потом је ишла даље на север до Кавула, ²⁸ Авдона, Рехова, Хамона и Кане, све до Великог Сидона. ²⁹ Тамо је скретала према Рами и ишла до утврђеног града Тира, где је граница скретала према Хоси и завршавала се на мору на подручју Ахзива, ³⁰ Уме, Афека и Рехова. Било је двадесет два града са њиховим селима. ³¹ Ови градови са својим селима били су наследство Асировог племена по његовим братствима.

Подручје Нефталимовог племена

³² Шеста коцка паде на Нефталима по његовим братствима. ³³ Њихова граница је ишла од Хелефа и великог дрвета у Цаананиму преко Адами-Некева и Јавнеела до Лакума и завршавала се на реци Јордан. ³⁴ Потом је граница скретала на запад према Азнот-Тавору и избијала код Хукока. На југу је дотицала Завулона, на западу Асира, а на истоку реку Јордан. ³⁵ Утврђени градови су били: Цидим, Цер, Хамат, Ракат, Кинерет, ³⁶ Адама, Рама, Хацор, ³⁷ Кедеш, Едреј, Ен Хацор, ³⁸ Јирон, Мигдал Ел, Хорем, Бет Анат и Бет Шемеш – деветнаест градова са њиховим селима.

³⁹ Ови градови са својим селима били су наследство Нефталимовог племена по његовим братствима.

Подручје Дановог племена

⁴⁰ Седма коцка изађе за Даново племе по његовим братствима. ⁴¹ На подручју његовог наследства били су: Цора, Ештаол, Ир Шемеш, ⁴² Шаалабин, Ајалон, Јитла, ⁴³ Елон, Тимна, Екрон, ⁴⁴ Елтеке, Гибетон, Ваалат, ⁴⁵ Јехуд, Бене Берак, Гат Римон, ⁴⁶ Ме Јаркон и Ракон, са подручјем близу Јопе.

⁴⁷ Али ово подручје је било сувише мало за Дановце, па одоше и нападоше Лешем и заузеше га. Све житеље погубише мачем и запосеше град, настанише се у њему и по свом праоцу га назваше Дан.

⁴⁸ Ти градови са својим селима били су наследство Дановог племена по његовим братствима.

Исус Навин добија свој посед

⁴⁹ Када су завршили деобу земље, одредивши међе племенима, Израелци дадоше наследство међу собом и Исусу Навину, ⁵⁰ као што је ГОСПОД заповедио. Дадоше му град који је тражио – Тимнат Серах у Ефремовом горју – а он га обнови и настани се у њему.

⁵¹ То су подручја која су свештеник Елеазар, Исус Навин и главе Израелових племенских породица разделили коцком у Шилу, пред ГОСПОДОМ, на улазу у Шатор састанка. Тако су завршили деобу земље.

¹² Ко је мудар да ово разуме? Кога је ГОСПОД поучио, па то може да објасни? Зашто је земља разрушена и опустела као пустиња којом нико не пролази?

¹³ ГОСПОД рече: »То је зато што су одбацили мој Закон, који сам им дао. Нису слушали мој глас ни ишли за њим, ¹⁴ него су ишли за својим тврдокорним срцем и за Ваалима, као што су их научили њихови праоци.«

¹⁵ Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Ево, учинићу да овај народ једе пелен и пије отровану воду. ¹⁶ Распршићу их међу народе које ни они ни њихови праоци нису познавали и гонити их мачем док их не затрем.«

¹⁷ Овако каже ГОСПОД над војскама:

²² Реците: »Овако каже ГОСПОД:

²³ Овако каже ГОСПОД:

²⁵ »Долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити све који су обрезани само на телу: ²⁶ Египат, Јуду, Едом, Амонце и Моав и све који живе у пустињи и косу секу накратко. Јер, сви су ти народи необрезани. А и сав народ Израелов необрезаног је срца.«

Седам прекора учитељима закона и фарисејима

(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)

23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: ² »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. ³ Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. ⁴ Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.

⁵ »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије^[a] и продужују ресе на одећи. ⁶ Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, ⁷ да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.

⁸ »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. ¹⁰ Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. ¹¹ А највећи међу вама нека вам буде служитељ. ¹² Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.

¹³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Закључавате Царство небеско пред људима. Сами у њега не улазите, а не пуштате оне који желе да уђу. ^14 [b]

¹⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Путујете и морем и копном да придобијете једног следбеника^[c], а кад он то постане, претварате га у сина пакла, двоструко горег од вас.

¹⁶ »Тешко вама, слепе вође! Говорите: ‚Ако се неко закуне Храмом, то не значи ништа. Али, ако се закуне златом из Храма, заклетва га обавезује.‘ ¹⁷ Будале и слепци! Шта је веће: злато или Храм који чини злато светим? ¹⁸ Такође говорите: ‚Ако се неко закуне жртвеником, то не значи ништа. Али, ако се закуне даром на њему, заклетва га обавезује.‘ ¹⁹ Слепци! Шта је веће: дар или жртвеник који чини дар светим? ²⁰ Ко се, дакле, заклиње жртвеником, заклиње се њиме и свиме што је на њему. ²¹ А ко се заклиње Храмом, заклиње се њиме и Оним који у њему пребива. ²² И ко се заклиње небом, заклиње се Божијим престолом и Оним који на њему седи.

²³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Дајете десетак од нане, мирођије и кима, а занемарили сте оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и веру. Ово је требало да чините, а оно да не занемарујете. ²⁴ Слепе вође! Процеђујете због комарца, а гутате камилу!

²⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Чистите чашу и чинију споља, а изнутра су пуне отимачине и неумерености. ²⁶ Слепи фарисеју! Прво очисти унутрашњост чаше, па ће јој и спољашњост бити чиста.

²⁷ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Ви сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. ²⁸ Тако и ви споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима, ³⁰ и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘ ³¹ Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке. ³² Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели!^[d]

³³ »Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао? ³⁴ Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града. ³⁵ Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника. ³⁶ Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«

Прекор Јерусалиму

(Лк 13,34-35)

³⁷ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁸ Ево, кућа вам остаде пуста. ³⁹ Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(A)«