M’Cheyne Bible Reading Plan

Израел поново чини грех

6 Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Зато их ГОСПОД на седам година предаде у руке Мидјанцима. ² Мидјан је постао јачи од Израела, па су Израелци правили себи склоништа у горским процепима, пећинама и скровиштима. ³ Кад год би Израелци сејали, Мидјанци, Амалечани и други источни народи би их нападали. ⁴ Утаборили би се на њиховој земљи и уништавали усеве све до Газе, не остављајући Израелу ништа од чега би се прехранио – ни овце, ни говеда, ни магарад. ⁵ Долазили су са својом стоком и шаторима као ројеви скакаваца – није се знало броја ни људима ни њиховим камилама. Улазили су у земљу и уништавали је. ⁶ Тако је Израел силно осиромашио због Мидјанаца, па Израелци завапише ГОСПОДУ.

⁷ Када су Израелци завапили ГОСПОДУ због Мидјанаца, ⁸ ГОСПОД им посла пророка, који им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Извео сам вас из Египта, из куће ропства. ⁹ Избавио сам вас из руку Египћана и из руку свих који су вас тлачили. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. ¹⁰ Рекао сам вам: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог. Не бојте се богова Аморејаца, у чијој земљи живите.« Али нисте ме послушали.‘«

Гедеон позван

¹¹ Анђео ГОСПОДЊИ дође и седе под једну смрдљику у Офри која је припадала Јоашу Авиезеровцу. Тамо је Јоашев син Гедеон вршио пшеницу у муљачи не би ли је сачувао од Мидјанаца.

¹² Анђео ГОСПОДЊИ показа се Гедеону и рече му: »ГОСПОД је с тобом, врсни ратниче.«

¹³ »Али, господару«, одврати Гедеон, »ако је ГОСПОД с нама, зашто нас је снашло све ово? Где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши очеви када су говорили: ‚ГОСПОД нас је извео из Египта?‘ Али ГОСПОД нас је сада напустио и предао нас у руке Мидјану.«

¹⁴ ГОСПОД се окрену према њему и рече: »Пођи с том својом снагом и спаси Израел из Мидјанових руку. Ја те шаљем.«

¹⁵ »Али, господару«, рече Гедеон, »како да спасем Израел? Моје братство је најслабије у Манасији, а ја сам најнезнатнији у својој породици.«

¹⁶ »Ја ћу бити с тобом«, одговори ГОСПОД, »па ћеш поразити Мидјанце као да је само један човек.«

¹⁷ »Ако сам сада нашао милост у твојим очима«, рече Гедеон, »дај ми знак да то ти говориш са мном. ¹⁸ Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим са својим даром и не ставим га пред тебе.«

А ГОСПОД рече: »Остаћу док се не вратиш.«

¹⁹ Тада Гедеон уђе у кућу, спреми јаре и од ефе^[a] брашна умеси бесквасне хлебове. Месо стави у корпу, а чорбу у лонац, па их изнесе напоље и принесе му их под оном смрдљиком.

²⁰ Анђео ГОСПОДЊИ му рече: »Узми месо и бесквасне хлебове и положи их на ову стену, а чорбу проспи.«

И Гедеон тако учини.

²¹ Врхом штапа који му је био у руци анђео ГОСПОДЊИ дотаче месо и бесквасне хлебове, и из стене сукну огањ и спали месо и хлеб. Потом анђео ГОСПОДЊИ нестаде.

²² Када је Гедеон схватио да је то заиста био анђео ГОСПОДЊИ, узвикну: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Видео сам анђела ГОСПОДЊЕГ лицем у лице!«

²³ А ГОСПОД му рече: »Смири се. Не бој се, нећеш умрети.«

²⁴ Гедеон тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ и назва га »ГОСПОД је мир«, и он и дан-данас стоји у Офри Авиезеровој.

Гедеон руши Ваалов жртвеник

²⁵ Те исте ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Узми из крда свога оца утовљеног бика од седам година, па сруши жртвеник који је твој отац подигао Ваалу и посеци Ашерину мотку која је поред њега. ²⁶ Затим на врху те узвисине на прописани начин подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, па узми оног утовљеног бика и принеси га као жртву паљеницу на дрвету Ашерине мотке коју си посекао.«

²⁷ Гедеон узе десеторицу од својих слугу и учини како му је ГОСПОД рекао. Али, пошто се бојао своје породице и мештана, он то учини ноћу. ²⁸ Када су мештани устали рано следећег јутра, а оно – Ваалов жртвеник разрушен, Ашерина мотка поред њега посечена, а утовљени бик жртвован на тек саграђеном жртвенику!

²⁹ »Ко ли је то учинио?« питали су један другог.

Када су се подробније распитали, неко им рече: »То је учинио Гедеон син Јоашев.«

³⁰ Тада мештани рекоше Јоашу: »Изведи сина. Он мора да умре зато што је срушио Ваалов жртвеник и посекао Ашерину мотку која је била поред њега.«

³¹ »Зар ћете ви бранити Ваала?« одврати Јоаш свима који су стајали око њега. »Зар ви хоћете да га спасете? Ко год га буде бранио, до јутра ће погинути. Ако је Ваал заиста бог, онда може сâм да се одбрани кад му неко сруши жртвеник.«

³² Тако тога дана Гедеона прозваше Јерув-Ваал^[b], јер је речено: »Нека се Ваал брани кад му неко сруши жртвеник.«

Гедеон окупља војску

³³ Сви Мидјанци, Амалечани и други источни народи удружише се, пређоше преко реке Јордан и утаборише се у долини Јизреел. ³⁴ Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Гедеона и овај дуну у овнујски рог, позивајући Авиезеровце да пођу за њим. ³⁵ Он посла гласнике широм Манасијиног племена, позивајући народ да пође за њим. А посла гласнике и у Асирово, Завулоново и Нефталимово племе, па и они кренуше да се састану с њим.

³⁶ Гедеон рече Богу: »Обећао си да ћеш да спасеш Израел преко мене. ³⁷ Ево, ја ћу на гумно ставити овчије руно. Ако буде росе само на руну, а сва земља остане сува, онда ћу знати да ћеш преко мене спасти Израел, као што си обећао.«

³⁸ И тако је и било. Гедеон устаде рано следећег јутра, стисну руно и из њега исцеди росу – пуну чинију воде.

³⁹ Тада Гедеон рече Богу: »Немој да се разгневиш на мене ако те још нешто замолим. Допусти ми још једну проверу с руном: нека само руно буде суво, а сва земља нека буде прекривена росом.«

⁴⁰ И те ноћи Бог учини тако. Само је руно остало суво, а сва земља је била прекривена росом.

Петар и Корнилије

10 У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. ² Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу.

³ Једног дана око три сата после подне^[a] имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!«

⁴ Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?«

А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. ⁵ Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. ⁶ Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.«

⁷ Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, ⁸ па им све исприча и посла их у Јопу.

⁹ Сутрадан око поднева^[b], док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. ¹⁰ Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. ¹¹ Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. ¹² У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.

¹³ Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«

¹⁴ А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«

¹⁵ Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«

¹⁶ Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.

¹⁷ Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, ¹⁸ позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.

¹⁹ Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. ²⁰ Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«

²¹ Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«

²² А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«

²³ Тада их он позва да уђу и угости их.

Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. ²⁴ Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. ²⁵ Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.

²⁶ Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«

²⁷ И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.

²⁸ »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«

³⁰ Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи ³¹ и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. ³² Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ ³³ Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«

Петрова проповед у Корнилијевој кући

³⁴ Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, ³⁵ него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно. ³⁶ Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима.

³⁷ »Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован – ³⁸ како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим.

³⁹ »Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво, ⁴⁰ а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже, ⁴¹ али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих. ⁴² Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима. ⁴³ Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.«

Незнабошци примају Светога Духа

⁴⁴ Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор. ⁴⁵ Обрезани верници^[c] који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце, ⁴⁶ јер су их чули како говоре језицима и величају Бога.

Тада Петар рече: ⁴⁷ »Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?«

⁴⁸ И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.

Сломљени крчаг

19 Овако каже ГОСПОД: »Иди и од грнчара купи крчаг од глине. Са собом поведи неколико старешина народа и неколико старешина свештеникâ, ² па иди у долину Бен Хином, близу улаза Грнчарске капије, и тамо објави оно што ћу ти рећи.

³ »Реци им: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и житељи Јерусалима. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу несрећу на ово место од које ће зазујати у ушима сваком ко за њу чује. ⁴ Јер, они су ме оставили и оскврнавили ово место палећи кâд боговима које ни они, ни њихови очеви, ни цареви Јуде нису познавали, и натопили су ово место крвљу недужних. ⁵ Подигли су Ваалове узвишице, да своје синове спале огњем њему на жртву, што ја никад нисам заповедио ни поменуо, нити ми је пало на памет. ⁶ Зато, ево, долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када људи ово место више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, него Долина покоља. ⁷ На овом ћу месту помрсити науме Јуде и Јерусалима. Учинићу да погину од мача својих непријатеља, од руке оних који хоће да им одузму живот, а њихове лешеве даћу за храну птицама и зверима. ⁸ Опустошићу овај град и учинити га руглом. Ко год буде крај њега прошао, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле. ⁹ Учинићу да једу месо својих синова и кћери. Свако ће јести месо свога ближњега за време тешке опсаде којом ће их притиснути непријатељи, који хоће да им одузму живот.‘

¹⁰ »Онда разбиј крчаг наочиглед онима који су пошли с тобом, ¹¹ па им кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Разбићу овај народ и овај град баш као што се овај грнчарев крчаг разбио и више не може да се поправи. Сахрањиваће мртве у Тофету док више не буде места за сахрањивање. ¹² Тако ћу урадити овом месту и његовим житељима, говори ГОСПОД. Учинићу да овај град буде као Тофет. ¹³ Куће у Јерусалиму и палате царева Јуде биће опогањене као ово место Тофет – све куће по чијим крововима су палили кâд свим небеским звездама и изливали жртве леванице другим боговима.‘«

¹⁴ Јеремија се онда врати из Тофета, куда га је ГОСПОД био послао да пророкује, па стаде у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и рече свему народу: ¹⁵ »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ево, довешћу на овај град и околна села све несреће које сам им најављивао, јер су тврдоглави и не слушају моје речи.‘«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)

5 Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. ² Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. ³ Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. ⁴ Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. ⁵ Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, ⁷ па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«

⁸ Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«

⁹ Затим га упита: »Како се зовеш?«

А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«

¹⁰ И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.

¹¹ А на падини брда пасло је велико крдо свиња, ¹² па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«

¹³ И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. ¹⁴ А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. ¹⁵ Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. ¹⁶ Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, ¹⁷ па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, ¹⁹ али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«

²⁰ И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Лк 8,40-56)

²¹ Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.

И док је он још био поред мора, ²² дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, ²³ усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«

²⁴ И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.

²⁵ А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. ²⁶ Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. ²⁷ Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, ²⁸ јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« ²⁹ И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.

³⁰ Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«

³¹ »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«

³² А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. ³³ Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.

³⁴ »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«

³⁵ Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«

³⁶ Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«

³⁷ И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.

³⁸ Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, ³⁹ па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«

⁴⁰ А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.

⁴¹ Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«

⁴² И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда. ⁴³ Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.