Chronological

Јосиф тумачи фараонове сне

41 После две пуне године фараон је сањао: и гле, стоји он крај Нила. ² Уто изађе из Нила седам лепих и дебелих крава. Пасле су међу трском. ³ Међутим, из Нила за њима изађе седам других крава, ружних и мршавих, те стану уз оне краве на обали Нила. ⁴ Тада оне ружне и мршаве краве прождру оних седам лепих и дебелих крава. Тог часа се фараон пробудио.

⁵ Кад је заспао, уснио је други сан: и гле, седам пуних и једрих класова израсту на једној стабљици. ⁶ Но, одједном изникне за њима седам других класова, штурих и опаљених источним ветром. ⁷ Тада оних седам штурих класова прождру оних седам једрих и пуних класова. Фараон се пробудио, али је схватио да је и то био сан.

⁸ Ујутро је фараон био узнемирен, па је позвао све египатске гатаре и мудраце. Фараон им је испричао своје снове, али нико му их није могао протумачити. ⁹ Тада главни пехарник рече фараону: „Сетих се данас мојих погрешака ¹⁰ кад се оно фараон разљутио на своје слуге, па је бацио мене и главног пекара у притвор, у кући заповедника телесне страже. ¹¹ Једне ноћи смо обојица уснули по сан, и сваки сан је имао своје значење. ¹² Тамо је са нама био један младић, Јеврејин, роб заповедника главне страже. Ми смо му испричали наше снове, а он је протумачио и мој и његов сан. ¹³ Десило се баш онако како нам их је протумачио; ја сам био враћен у службу, а онога су обесили.“

¹⁴ Фараон одмах пошаље по Јосифа, те су га журно извели из тамнице. Након што се обријао и обукао нову одећу, изашао је пред фараона. ¹⁵ Фараон рече Јосифу: „Уснио сам сан, али га нико не може протумачити. Чуо сам да се прича о теби да можеш да протумачиш сан чим га чујеш.“ ¹⁶ Јосиф одговори: „Ја не могу, али ће Бог дати одговор фараону који ће га умирити.“ ¹⁷ Фараон рече Јосифу: „Сањао сам да стојим на обали реке Нил, ¹⁸ кадли из Нила изађе седам дебелих и лепих крава. Пасле су међу трском. ¹⁹ Али тада за њима изађе седам других крава, јадних, мршавих и веома ружних. У целој египатској земљи нисам видео тако ружних крава. ²⁰ Тада те мршаве и јадне краве прождру оних првих седам дебелих крава. ²¹ Но, иако су их прогутале, није се примећивало да су им у трбуху; изгледале су јадно као и пре. У тај час се пробудим. ²² Затим сам у сну видео како је на једној стабљици израсло седам класова, пуних и једрих. ²³ Али после њих израсте седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова. ²⁴ Ти штури класови прождру оних седам добрих класова. Испричао сам ово и гатарима, али нико није знао да ми одговори.“

²⁵ Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су, у ствари, један сан: Бог ти је објавио шта ће учинити. ²⁶ Седам лепих крава седам су година, као што су и седам пуних класова седам година; то је, дакле, само један сан. ²⁷ Седам мршавих и јадних крава које су изашле после њих, као и оних седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова, су такође седам година. То су седам година глади. ²⁸ То је оно што сам већ рекао фараону: Бог му је објавио шта ће учинити. ²⁹ Долази, ево, седам година великог обиља за цео Египат. ³⁰ После њих ће доћи седам година глади када ће се заборавити све изобиље у Египту, јер ће глад опустошити земљу. ³¹ Због глади која ће уследити, нико се неће сећати обиља у земљи; глад ће, наиме, бити веома тешка. ³² А то што се фараонов сан поновио, значи да се Бог чврсто одлучио на то и да ће то убрзо и учинити. ³³ Зато нека сад фараон потражи разборитог и мудрог човека, па нека га постави над египатском земљом. ³⁴ Нека фараон још постави надгледнике над Египтом да прикупљају петину од летине у Египту током седам година обиља. ³⁵ Нека прикупљају сву храну током оних седам година које долазе, те нека по фараоновом овлашћењу складиште жито по градовима и чувају га за храну. ³⁶ Та храна нека служи као залиха за земљу током седам година глади која ће задесити Египат, тако да земља не би пропала због глади.“

Јосифово уздизање

³⁷ Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима. ³⁸ Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“ ³⁹ Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти. ⁴⁰ Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе. ⁴¹ Ево, постављам те над целом египатском земљом“ – рече фараон. ⁴² Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац. ⁴³ Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом. ⁴⁴ Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“ ⁴⁵ Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом.

⁴⁶ Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу. ⁴⁷ Током седам родних година земља је обилно рађала. ⁴⁸ У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град. ⁴⁹ Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону. ⁵¹ Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“^[a], јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“ ⁵² Другога је назвао „Јефрем“^[b], рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“

⁵³ Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту, ⁵⁴ почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба. ⁵⁵ А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“ ⁵⁶ Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима. ⁵⁷ Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.

Јосифова браћа долазе у Египат

42 Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате? ² Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“ ³ Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту. ⁴ Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа. ⁵ Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи.

⁶ Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. ⁷ Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ ⁸ Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. ⁹ Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ ¹⁰ Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. ¹¹ Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ ¹² „Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ ¹³ Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“ ¹⁴ Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“ ¹⁵ Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат. ¹⁶ Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“ ¹⁷ Потом их је бацио у затвор на три дана. ¹⁸ Трећег дана им је рекао: „Ја сам човек који се боји Бога. Зато учините ово што кажем и остаћете у животу. ¹⁹ Ако сте поштени, нека један од вас браће остане у затвору. Ви остали идите и однесите жито својим изгладнелим породицама. ²⁰ Потом доведите свог најмлађег брата, да се потврди истинитост ваших речи, те да не умрете.“ Тако су и учинили.

²¹ Они, затим, рекоше један другоме: „Заиста смо криви због нашег брата. Гледали смо његову патњу док нас је молио за милост, али га нисмо слушали. Зато нас је и снашла ова невоља.“ ²² Рувим им одврати: „Нисам ли вам рекао: ’Не огрешујте се о дечака!’? Али ви ме нисте слушали. Ево, сад се тражи одговорност за његову крв!“

²³ Они нису знали да их Јосиф разуме, јер је говорио с њима преко преводиоца. ²⁴ Тада се Јосиф удаљио од њих и заплакао. Кад се вратио, поново је разговарао с њима. Онда је издвојио Симеуна између њих и наредио да га свежу на њихове очи. ²⁵ Јосиф је, потом, наредио да им напуне жито у вреће, да им се врати њихов новац у вреће, свакоме посебно, те да им се да̂ храна за пут. Тако им је и било учињено. ²⁶ Натоваре они тако жито на своје магарце и оду. ²⁷ Но, у преноћишту, један од њих отвори своју врећу да нахрани свог магарца и угледа свој новац како одозго стоји у врећи. ²⁸ Тада овај рече својој браћи: „Мој новац је враћен! Ево, ту је у мојој врећи!“ Њима се одузме срце. Тресући се, питали су један другога: „Шта нам је то Бог урадио?“

²⁹ Кад су дошли к своме оцу Јакову у Ханан, испричали су му све што им се десило. Рекли су му: ³⁰ „Човек који је господар земље је грубо говорио с нама и оптужио нас да смо уходе. ³¹ Али ми смо му рекли: ’Поштени смо, нисмо уходе. ³² Било нас је дванаесторо браће; синови смо једног оца. Једнога више нема, а најмлађи је сад са оцем у Ханану.’ ³³ Тада нам је тај човек, господар земље, рекао: ’Овако ћу знати да сте поштени: оставите једног брата ту са мном, а ви остали узмите жито за ваше изгладнеле породице, па идите. ³⁴ Затим доведите свог најмлађег брата, па ћу знати да нисте уходе, него поштени људи. Тада ћу вам вратити вашег брата, па ћете моћи да тргујете^[c] по земљи.’“

³⁵ Али док су празнили своје вреће, сваки од њих у својој врећи нађе своју кесу са новцем. Кад су они и њихов отац угледали кесе са новцем, уплашили су се. ³⁶ „Остављате ме без деце! – рече им њихов отац Јаков. Јосифа нема, Симеуна нема, а сад и Венијамина хоћете да одведете. Све се уротило против мене!“

³⁷ Тада Рувим рече своме оцу: „Можеш да усмртиш моја два сина ако ти га не доведем натраг. Повери га мени и ја ћу ти га вратити.“ ³⁸ Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао са̂м. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“