Chronological
Елијуј
32 И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. 2 На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. 3 Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. 4 Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. 5 Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.
6 Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:
„Млађи сам од вас по годинама.
Ви сте старији,
па сам се зато склањао у страху
да вам кажем своје мишљење.
7 Наиме, рекао сам себи:
’Старост нека говори
и године многе нек разгласе мудрост!’
8 Јер је дух у људима
и дах Свемоћнога им даје разум.
9 Године многе мудрост не дају
и стари праведност не схватају.
10 Зато кажем: ’Послушајте ме,
па да вам и ја изнесем своје мишљење.’
11 Ето, чекао сам беседе ваше,
саслушао мишљења ваша
док сте бирали речи.
12 Да, пажљиво сам вас пратио.
Али – гле – нико није оповргнуо Јова
и ниједан од вас није узвратио на речи његове!
13 И не говорите: ’Мудрост смо пронашли!
А њега нека Бог оповргне, а не човек.’
14 Али, није он против мене говорио
па ни ја нећу да узвратим њему вашим доказима.
15 А они су се смели и више не узвраћају,
сасвим су остали без речи.
16 Зашто да чекам када не говоре,
само стоје и више не узвраћају?!
17 А сада ћу ја своје да кажем,
мишљење ћу своје да изнесем.
18 Јер препун сам речи,
из утробе моје дух ме на то тера.
19 Ево, попут вина без одушка утроба је моја,
распукла би се ко мешина нова.
20 Морам да говорим, да себи одушка дам;
отворићу усне своје да бих узвратио.
21 Нећу да гледам ко је ко,
никоме да ласкам нећу.
22 Па ја и не умем да ласкам,
јер би ме одмах узео Саздатељ мој!
33 Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања
и све речи моје послушај!
2 Молим те, види, јер отварам уста своја
да мој језик проговори.
3 Из честитости мога срца су речи моје
и по знању моја ће уста искрено да говоре.
4 Елем, Божији Дух ме је саздао,
дах Свемоћнога живот ми је дао.
5 Па ако си кадар, ти ми одговори;
спреми се, па пред мене стани.
6 Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;
и ја сам од иловаче обликован.
7 Нека те ништа у мени ужасно не плаши,
од мене нећеш бити притиснут тешко.
8 Дакле, говорио си на моје уши,
речи сам твоје јасно чуо:
9 ’Ја сам чист, без греха сам и без мане!
У мени кривице нема!
10 Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,
гледа ме ко душманина свога.
11 Ноге моје у окове ставља
па надгледа све путеве моје.’
12 Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –
јер Бог је од човека већи.
13 Зашто се убеђујеш с Богом
када он не одговара на сваку човекову реч?
14 Јер Бог говори једном овако, други пут онако –
али нико за то не пази –
15 у сну, у виђењу ноћном,
када дубок сан на људе пада
док спавају на постељи.
16 Тада он даје објаву људима,
упозорава их опоменама;
17 да би човека одвратио од недела
и сакрио охолост од њега.
18 Он му душу чува од раке,
живот његов од мача што сече.
19 Човека болом кори на постељи његовој,
без престанка жигају га кости.
20 Живот му се гади хлеба,
а душа омиљеног јела.
21 Наочиглед тело му пропада,
још му штрче кости огољене.
22 Душа му је све ближа раки,
а живот веснику смрти.
23 Кад би било посланика,
посредника једног од хиљаду,
да човеку јави пут његове честитости,
24 кад би му се Бог смиловао, па рекао:
’Спасите га од пада у раку!
Нашао сам откуп!’;
25 тад би му се ко детету подмладило тело,
вратио би се у дане младалачке снаге.
26 Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,
гледаће лице његово и клицаће.
Бог ће обновити човеку праведност његову.
27 А он погледаће људе и казаће:
’Грешио сам, правду извртао,
али ми није враћено по мери!
28 Он је душу моју откупио од пада у раку,
да ми живот светла види!’
29 Ето, све ово Бог чини двапут,
трипут са човеком;
30 да му душу из раке поврати
и обасја светлошћу живота.
31 Јове! Пази, саслушај ме!
Ти ћути, а ја ћу да причам.
32 Реци ако имаш речи да ми узвратиш,
јер бих хтео да те оправдам.
33 Ако немаш, ти саслушај мене.
Ћути, да те мудрошћу поучим.“
34 Елијуј је наставио своје казивање:
2 „Ви мудри, послушајте речи моје;
ви учени, обратите пажњу!
3 Јер, беседе се ухом пропитују,
ко што непцем пробају се јела.
4 Шта је право, сами разлучимо,
међу собом препознајмо добро.
5 Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
а Бог ми је ускратио моју правду!
6 Зар бих о својој правди лагао?
На смрт сам прободен,
а згрешио нисам.’
7 Попут Јова има ли човека,
што поругу пије као да је вода;
8 који иде за друштвом злотвора,
пријатељује с покварењацима?
9 Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
да Богу угађа!’
10 Зато ме чујте, људи разумног срца:
далеко била од Бога поквареност
и неправедност од Свемоћног!
11 Јер по делу он човеку враћа,
човеку узвраћа по путу његовом.
12 Бог заиста не ради злобно
и Свемоћни не изврће правду.
13 Ко је њему поверио земљу?
Ко ли га је поставио над читавим светом?
14 Када би се срцем томе посветио,
па свој дух и дах свој себи задржао,
15 свако би тело нестало,
човечанство цело у прах би се вратило.
16 Саслушај ме ако разум имаш,
почуј добро речи моје.
17 Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
18 Па он цару каже: ’Ништаријо’,
и племићу: ’Зликовче!’
19 Он пристрасан није према главарима
и не повлађује богатом пред сиротим,
јер његових руку сви су они дело.
20 Усред ноћи у трену умиру,
скончавају људи потрешени,
моћник нестаје без ичије руке.
21 Јер очи његове пут човеков прате,
сваки корак његов он посматра.
22 Нема мрака, нема помрчине
злотвора да скрије.
23 Јер Бог не одлаже време
кад му човек на суд дође.
24 Без истраге моћнике обара,
на њихово место он друге поставља.
25 Јер дела њихова њему су знана,
преко ноћи он их одбацује,
сатрвени буду.
26 Потире их због њихове злобе,
тамо где и други виде,
27 јер су се од њега окренули,
јер нису марили за све његове путеве;
28 јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
и плач убогих он је чуо.
29 А када он умири, ко да узнемири?
Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
А тако бива и за народ и за човека,
30 да безбожник не завлада
и народу не постави замке.
31 Зар сме неко Богу да каже:
’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
32 Поучи ме оном што не видим;
ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
33 Хоће ли ти по твоме узвратити
јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
па сада говори оно што знаш.
34 Разумни људи ће ми рећи,
а и човек мудар што ме слуша:
35 ’Немудро збори Јов!
Без поуке су његове речи!’
36 О, да би довека Јов кушан био
кад већ одговара као један од покварењака!
37 Јер је греху своме и преступ додао,
међу нама он пљеска рукама
и речима многим обасипа Бога.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.