Chronological
24 Зашто Свемоћни није одредио времена суда?
Зашто они који га познају не виде дане његове?
2 Померају људи међе,
стада отимају, па их напасају;
3 сирочади одводе магарца,
вола за залог узимају од удовице.
4 Они разгоне убоге са пута,
скривају се заједно сиромаси земље.
5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;
храну себи траже,
у пустари хлеб за себе и за децу.
6 По пољу купе крму,
пабирче по винограду злобника.
7 Неодевени су, ноћивају без огртача,
на зими су без покривача.
8 Искисли су од планинске кише,
без заклона крије се под стену.
9 Сироче од дојења краду
и од сиромаха узимају залог.
10 Тумарају обнажени,
неодевени снопље носе, а гладни.
11 Међу својим дрворедима цеде уље,
грожђе муљају у каци, а жедни су.
12 Стење народ у граду,
за помоћ вапе смртно рањени,
а Богу то није мрско.
13 А неки су у друштву оних што ратују против светла,
што не маре за путеве светла
и не живе на стазама његовим.
14 У зору се крвник диже,
сиротана и убогог да убије,
а по ноћи је ко лопов.
15 Прељубниково око чека сумрак јер говори:
’Да ме око не угледа!’,
па покрива лице своје.
16 Кад је тама, лопов куће прокопава,
а по дану се закључава
да за светлост не зна.
17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака,
предани су ужасима мрака густог.
18 Пролете они поврх вода,
проклето им наследство у земљи
и нека ниједан не крене ка виноградима.
19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,
тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.
20 Заборавља га мајчина утроба,
црвима је храна;
њега више не спомињу,
неправда ће бити као стабло преломљено.
21 Он наваљује на јалову, на нероткињу;
злоставља удовицу.
22 Силом својом Бог моћнике одвлачи,
подиже се и нико за живот сигуран није.
23 Бог им спокојство даје, па се осилише;
али његове су очи на њиховим путевима.
24 Тек за мало уздигну се и већ их нема;
ко сви други пропадају, вену;
одсецају се као вршци класја.
25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?
Ко ће да обезвреди казивање моје?“
Вилдад
25 Тада је Вилдад из Суша узвратио овако:
2 „Божији су и власт и страх!
Он мир ствара у висинама својим!
3 Да ли има броја његовим четама?
Кога то светло његово не обасјава?
4 Како да се човек оправда пред Богом?
Како да се очисти онај што га жена роди?
5 Гле! Ни месец му бистар није,
очима његовим нити звезде нису чисте;
6 а камоли човек – црв
и потомак човека – црвић!“
Јов
26 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Е, баш си помогао беспомоћном,
баш спасао руку малаксалу!
3 Баш си немудроме савет дао
и мудрости прегршт обзнанио!
4 А коме си те речи објавио?
Чији је то дух из тебе изашао?
5 Покојници испод вода дрхте,
ал’ и они што у њима живе.
6 И Свет мртвих пред њим је огољен,
и трулеж је мртвих нескривена.
7 Над безданом север је он простро,
окачио земљу у празнини.
8 Воде је свезао над облаке своје,
али се облаци не цепају под њима.
9 Престо је свој сакрио,
свој је облак над њим разастро.
10 Поврх вода обзорје поставља,
као међу светлости и мраку.
11 Дрмају се стубови небески,
ужаснути његовим прекором.
12 Силом својом он море узбурка,
чудовиште Раву мудрошћу он смрска.
13 Његов ветар разведрује небеса,
рука му пробада змију вијугаву.
14 Гле, ово су обриси пута његовога,
само шапат речи што чујемо о њему!
Гром моћи његове ко ће да разуме?“
Последње речи Јова пријатељима
27 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „Живога ми Бога који ми је ускратио право
и Свемоћног што ми душу огорчи;
3 док у мени даха има
и Божијег духа у мом носу;
4 усне моје неће говорити неправду,
мој језик неће изустити обману.
5 Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
Док ме има не одустајем од своје честитости.
6 Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
све док живим савест моја ме запећи неће.
7 Душманин мој нека прође као покварењак,
као злотвор нека прође онај што се диже на ме.
8 Јер каква је нада безбожника када је сасечен,
када Бог му душу узме?
9 Чује ли Бог вапај његов
кад на њега невоља дође?
10 Радује ли се Свемоћноме
и зове ли Бога у доба свако?
11 Ја ћу вас поучити о Божијој руци,
нећу да вам кријем наум Свемоћнога.
12 Ето, сви ви сте видели ово,
па зашто онда улудо говорите бесмислице?
13 Таква је од Бога судбина за зликовца,
наследство Свемоћног што примају окрутни!
14 Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају;
потомство му никад хлеба неће бити сито.
15 Преживеле ће му покопати зараза,
а удовице им закукати неће.
16 Макар да згрне сребра ко да је прашина,
и спреми одеће као да је земља;
17 све што спреми обући ће праведник,
а сребро ће да раздели недужни.
18 Попут мољца кућу себи зида,
као да је колибица што је чувар прави.
19 Лећи ће богат тад и никад више,
кад очи своје отвори – ничег више нема.
20 Ненадане страхоте ко бујице односе га,
олуја га ноћу краде.
21 Подиже га ветар са истока, одлетеће,
свитлаће га са места његовог.
22 Сјуриће се на њега, штедети га неће
док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.
23 И пљескаће својим рукама над њим,
извиждаће га са његовог места.
Где је мудрост?
28 Ето, и сребро има свој рудник,
и злато место на ком се испира.
2 И гвожђе се из земље узима
и камен се претапа у бронзу.
3 А човек таму докрајчује,
истражује до крајњих граница,
тражи руду у тами најгушћој.
4 Окно копа далеко од ближњег
где нога не залази,
пење се и клати далеко од људи.
5 Земља са које хлеб долази
изнутра се ковитла ко ватра.
6 У њеним је стенама налазиште сафира,
а има и златне прашине.
7 Пут до тамо не зна птица грабљивица,
око соколово траг му не назире.
8 Поносне се звери њиме не шуњају,
а ни лав по њему не пролази.
9 Човек пружа руку за кременом,
прекопава корење планина;
10 у стенама тунеле пробија
и очима види сваку вредност;
11 обуздава цурење вода
и оно скривено на светло износи.
12 Али где се мудрост проналази?
Где је место разборитости?
13 Род јој људски вредност не познаје,
не проналази се у земљи живих.
14 Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
и море каже: ’Није ни са мном!’
15 Суво злато за њу се не даје,
за цену њену сребро се не мери.
16 Не плаћа се ни златом офирским,
ни скупоценим ониксом и сафиром.
17 Нису јој равни ни злато ни кристал,
за ћуп сувог злата не трампи се она.
18 Корале и јаспис и не спомињите,
од бисера мудрост је вреднија.
19 Не мери се са њом ни топаз из Куша,
ни сувим се златом платити не може.
20 Па одакле онда долази мудрост?
Где је место разборитости?
21 Од очију свега живог је склоњена,
од небеских птица је скривена.
22 Трулеж мртвих и смрт нам казују:
’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23 Бог разуме пут до ње
и познаје њено место,
24 јер он види до крајева земље
и он гледа испод свих небеса.
25 Кад је ветру подарио снагу
и мерама премерио воде;
26 кад је киши одредбу давао
и муње олујама;
27 тада ју је погледао, објавио, поставио,
тада ју је проверио.
28 А људима је рекао:
’Ево, мудрост је у богобојазности
а разборитост у уклањању од зла!’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.