Chronological
Исмаилово рођење
16 Но, Аврамова жена Сараја није Авраму рађала деце. Она је имала слушкињу Египћанку која се звала Агара. 2 Сараја рече Авраму: „Ево, Господ ме је учинио нероткињом. Иди и лези с мојом слушкињом, можда ћу преко ње стећи потомство.“
Аврам је послушао што му је Сараја рекла. 3 Тада је Аврамова жена Сараја довела Авраму своју слушкињу Агару Египћанку и дала му је за жену (било је то десет година након што се Аврам населио у Хананској земљи). 4 Аврам легне са Агаром и она затрудни.
Кад је видела да је затруднела, с презиром је гледала на своју господарицу. 5 Сараја тада рече Авраму: „Твоја је кривица што ми се наноси ова неправда. Предала сам своју слушкињу у твој загрљај, али откако је опазила да је затруднела, почела је с презиром да гледа на мене. Нека Господ пресуди ко је од нас двоје крив!“
6 Аврам одговори Сараји: „Ево, твоја слушкиња је у твојој власти. Како ти се чини да је добро, тако поступи према њој.“ Сараја поче тако злостављати Агару, да је ова побегла од ње.
7 Но, Анђео Господњи је нађе код извора што је на путу за Сур, 8 па је запита: „Агаро, слушкињо Сарајина, одакле долазиш и куда идеш?“
Агара одговори: „Бежим од своје господарице Сараје.“
9 Тада јој Анђео Господњи рече: „Врати се својој господарици и покори јој се!“ 10 Анђео Господњи јој уз то рече: „Веома ћу умножити твоје потомство, тако да се неће моћи пребројити!“
11 Још јој рече Анђео Господњи:
„Ево, зачела си
и родићеш сина.
Даћеш му име ’Исмаило’[a],
јер је Господ чуо за твоју невољу.
12 Он ће бити као дивљи магарац:
рука ће се његова на свакога дизати,
и свачија рука на њега ће се дизати,
са свом својом браћом
у непријатељству ће живети.“[b]
13 Агара је назвала Господа који јој је говорио: „Ти си Бог који ме види!“ Агара је, наиме, рекла: „Уистину, видела сам онога који ме види!“ 14 Зато се тај извор зове „Вир Лахај Рој“[c] и налази се између Кадиса и Варада.
15 Агара је Авраму родила сина. Аврам је сину кога му је Агара родила, дао име Исмаило. 16 Авраму је било осамдесет шест година када му је Агара родила Исмаила.
Савез и обрезање
17 Кад је Авраму било деведесет девет година, указао му се Господ и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни, по мојој вољи живи и буди беспрекоран. 2 Савез свој склапам између себе и тебе, и силно ћу те умножити.“
3 Аврам паде ничице, а Бог настави да му говори: 4 „Ово је мој савез са тобом: постаћеш отац многим народима. 5 И нећеш се више звати Аврам, него ће ти ’Авра̂м’[d] бити име, јер сам те учинио оцем многих народа. 6 Веома, веома плодним ћу те учинити: од тебе ће потећи народи; и цареви ће од тебе проистећи. 7 Савез свој – савез вечни – склапам између себе и тебе и између твог потомства после тебе кроз сва поколења: ја ћу бити Бог теби и твоме потомству после тебе. 8 Сву земљу хананску, земљу у којој боравиш као дошљак, дајем у вечни посед теби и твоме потомству после тебе; а ја ћу бити њихов Бог.“
9 Још рече Бог Авра̂му: „А ти држи мој савез, ти и твоје потомство после тебе, од поколења до поколења. 10 А ово је знак мог савеза између мене и твог потомства после тебе, овако ћете га држати: свако мушко међу вама нека се обрезује. 11 Обрезујте окрајак свога тела, и то ће бити знак савеза између мене и вас. 12 Свако мушко међу вама, од поколења до поколења, нека се обрезује кад наврши осам дана; и роб, рођен у вашем дому и купљени за новац од странаца који није ваш сродник. 13 Да, чак и роб рођен у вашем дому, као и купљен за новац мора се обрезати. То ће бити знак на вашем телу да је мој савез са вама вечни савез. 14 А мушкарац који није обрезао окрајак свог тела, нека се истреби из свог народа, такав је прекршио мој савез.“
15 Још рече Бог Авра̂му: „А Сарају, своју жену, нећеш више звати Сараја; име ће јој бити ’Сара’. 16 Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“
17 Авра̂м паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“ 18 Авра̂м рече Богу: „Нека само Исмаило живи под твојим окриљем.“
19 Бог рече Авра̂му: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’[e]. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега. 20 Услишићу те и за Исмаила. Ево, благословићу га и учинити плодним и веома га умножити. Дванаест кнезова ће потећи од њега, те ћу учинити да од њега нарасте велики народ. 21 Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“ 22 Кад је Бог завршио разговор са Авра̂мом, узнео се од њега.
23 Авра̂м је затим узео свог сина Исмаила и све робове рођене у његовом дому, као и оне купљене за новац – све мушке у Авра̂мовом дому – па их је истог дана обрезао, како му је Бог рекао. 24 Авра̂му је било деведесет девет година када је био обрезан. 25 Исмаилу је било тринаест година када је био обрезан. 26 Авра̂м и његов син Исмаилo су били обрезани истога дана. 27 Са Авра̂мом су били обрезани и његови укућани рођени у његовом дому, као и сви они купљени за новац од странаца.
Авра̂м и три тајанствена посетиоца
18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2 Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3 и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4 Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5 Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“
Они одговорише: „Учини како си рекао.“
6 Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере[f] брашна, умеси погаче и испеци их!“
7 Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8 Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.
9 Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“
Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“
10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“
Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11 И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12 Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“
13 Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14 Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“
15 Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“
Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“
Авра̂м посредује за Содому
16 Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. 17 Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, 18 кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19 Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“
20 Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21 Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“
22 Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.[g] 23 Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24 Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25 Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“
26 Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“
27 Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28 Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“
Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“
29 Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“
30 Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“
31 Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“
„Нећу уништити град због оних двадесет.“
32 Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“
33 Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.