Chronological
14 Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
2 Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
3 Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
4 Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
5 Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
6 Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
7 Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
8 Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
9 пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
10 А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
11 Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
12 тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
13 О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
14 Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
15 Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
16 Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
17 Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
18 Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
19 ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
20 Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
21 И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
22 Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
Елифас
15 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3 Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4 А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5 Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6 Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7 Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8 Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10 Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11 Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12 Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13 па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14 Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15 Он се ни у свете[a] своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16 а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18 оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19 А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21 Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22 Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24 Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25 јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26 Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27 Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28 живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29 Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30 Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32 а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33 Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34 Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35 Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“
Јов
16 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Много сам ја таквих ствари чуо,
сви ви сте ми мучни тешиоци!
3 Има ли краја причању у ветар?
Шта те то тера да ми одговараш?
4 И ја бих попут вас говорио
да сте ви на моме месту,
подбадао бих вас речима
и климао главом на вас.
5 Али би вас уста моја ојачала,
усне моје донеле утеху.
6 Ако бих говорио,
свој бол не бих ублажио;
ако бих ућутао,
колико бола би ме напустило?
7 Ипак, он ме је изнурио;
ти си ми затро све укућане моје!
8 Зграбио си ме,
бол је сведок против мене;
мршавост се моја подигнула
да у лице ме оптужи.
9 Његов ме гнев раздире и спопада,
на мене зубима шкргуће својим,
душманин мој је на мене упро очи своје!
10 Разјапили су своја уста према мени,
с презиром ми шамарају образе,
окупљају се против мене.
11 Злотвору ме Бог је изручио,
бацио ме у руке злобника!
12 Мирно сам живео, а он ме је уздрмао,
за врат ме је дочепао, смрскао ме;
себи ме је за мету ставио;
13 стрелци су ме његови окружили,
нутрину ми је распарао без милости
и жуч ми је по земљи просуо.
14 Пролама кроз мене
све пролом за проломом,
као ратник према мени тутњи.
15 За кожу сам своју, ја зашио кострет,
у прашину достојанство своје уваљао.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
и моја је молитва чиста.
18 О, земљо, крв моју не прекривај!
Не било места за мој вапај!
19 А сада, на небесима ено сведока мога!
Да, мој бранилац је на висинама.
20 А моји пријатељи – моји посредници вајни!
Око моје Богу плаче.
21 Ех, кад би се човек правдао са Богом
као човек са човеком.
22 Још година која прохујаће
и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.