Chronological
10 Души ми се живот огадио!
Над собом ћу жалопојком зажалити,
јадаћу се у чемеру душе своје.
2 Богу ћу рећи: ’Не осуђуј ме!
Објави ми за шта ме оптужујеш
3 Зар ти је мило да тлачиш,
да одбациш дело својих руку,
а да се смешиш над наумом зликовачким?
4 Зар ти имаш очи човекове,
па да видиш то што људи гледају?
5 Јесу ли ти дани смртникови дани
и године твоје као век човека;
6 па кривице моје испитујеш
и за грехом мојим трагаш?
7 А ти знаш да кривац нисам,
да из твоје руке избављења нема!
8 Уобличише ме твоје руке, саздаше ме,
а ти ме прождиреш.
9 Сети се, молим те,
да си ме ко глину створио,
па зар ћеш у прашину да ме вратиш?
10 Ниси ли ме ко млеко излио
и згрушао попут сира?
11 Ниси ли ме обукао у кожу и месо;
ниси ли ме изаткао костима и венама?
12 Дао си ми и живот и милост,
својим си старањем дух ми очувао.
13 Али, све ове ствари си сакрио у срцу своме,
и знам да је то било у теби!
14 Ако бих и згрешио, ти би бдео нада мном;
не би ме помиловао због кривице моје.
15 Ако сам био злотвор, јао мени!
Ако сам био праведан, главу своју уздизао нисам.
Али ја се давим у срамоти
и свестан сам беде своје!
16 Уздигнем ли се, као лав ме ловиш
и поново на мени величанство своје показујеш.
17 Против мене нове сведоке доводиш,
љутиш се на мене све више
и војску за војском против мене шаљеш.
18 Зашто си ме извадио из мајчиног крила?
Да сам барем издахнуо, да ме око угледало није!
19 Био бих као да ме никад није било,
од мајчиног крила до гроба би ме однели.
20 Зар моји дани нису малобројни?
Доста више! Прођи ме се,
дај ми да̂ се мало развеселим;
21 пре него одем у земљу неповрата,
ноћи и мрака најгушћег;
22 у земљу крајње таме,
дубоког црнила и нереда,
где је и светло као потпуни мрак.’“
Софар
11 А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2 „Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
3 Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
4 Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
5 Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
6 да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
7 Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
8 Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
9 Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
10 Ако он дође, па затвори или окупи судиште,
ко у томе да га спречи?
11 Јер, он познаје људску пролазност,
види поквареност и с пажњом је прати.
12 Ипак, шупљоглавац ће мудар постати
кад магаре дивље окоти човека!
13 Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
14 а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
15 Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
16 Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
17 Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
18 Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
19 Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
20 Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
Јов
12 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Несумњиво, баш ви сте ми људи
с којима ће и мудрост да сконча!
3 Али и ја имам памет попут ваше,
ништа гори од вас нисам.
И ко још не зна ове ствари?
4 Ја сам на подсмех пријатељу своме,
ја, који сам зазвао Бога и он ми се одазвао.
На подсмех је човек праведан,
човек беспрекоран.
5 ’Он је за пропаст и презир’ –
став је безбрижнога –
’Гурнути треба онога
што му ноге посрћу!’
6 А у шаторима окрутних је мир,
спокојни су они што Бога изазивају
и они што у руци својој бога свога носе[a].
7 Али, молим те, питај животиње
и поучиће те;
и птице на небу
нека ти кажу!
8 Са земљом попричај и поучиће те,
рибе у мору ће ти казивати.
9 Ко од њих још не зна
да је ово начинила Господња рука?
10 У његовој је руци душа свега живог
и дах тела човечанства целог.
11 Не разазнаје ли ухо речи
ко што непце храну проба?
12 Не долази ли мудрост с годинама
и разборитост са данима многим?
13 Са Богом су и мудрост и снага,
његови су и савет и разборитост.
14 Гле, што он разгради, нико не сагради;
кад он човека затвори и нико га не ослободи.
15 Гле, он воде задржава и оне пресуше;
он их ослобађа и земља је изрована.
16 Са њим су снага и поуздана мудрост,
заведени и заводник су његови.
17 Он босоноге одводи саветнике
и слуђује судије.
18 Цареве он распојасава,
каишом им опасује бедра.
19 Он босоноге одводи свештенике
и свргава властодршце.
20 Поузданим усне он затвара,
проницљивост старцима односи.
21 На племиће он презир излива,
делијама каиш откопчава.
22 Он из мрака објављује недокучиве ствари,
мрклу таму износи на светло.
23 Народе он великим чини и сатире их;
умножи народе, па их распрши.
24 Он узима разум старешинама народа земаљских,
чини да лутају пустаром беспутном.
25 Они у мраку пипају, без светла,
а он чини да посрћу ко пијанци.
13 Ето, око је моје све видело,
ухо је моје чуло и то разабрало.
2 И ја имам знање попут вашег
и нисам од вас гори.
3 Па ипак бих Свемоћном да говорим,
са Богом бих да се правдам.
4 Али ви смишљате неистине
и сви сте бескорисни лекари!
5 Када бисте сасвим заћутали
можда бисте и мудри постали!
6 Ја вас молим, саслушајте моје оправдање
и тврдњама мојих уста пажњу поклоните.
7 Па зар ћете Бога бранити неправдом,
сведочити ради њега обману?
8 Зар ћете га пристрасно заступати?
За Бога ћете случај да водите?
9 Добро ли ће бити кад вас он испита?
Зар ћете га преварити ко што неко вара човека?
10 А он ће вас свакако прекорити,
све и да потајно будете пристрасни.
11 Зар вас неће преплашити величанство његово?
Неће ли вас спопасти језа од њега?
12 Ставови су ваши пусте доскочице,
одбране су ваше одбране земљане.
13 Не говорите ми више да бих и ја до речи дошао,
па нека ме снађе шта год да ме снађе!
14 Зашто бих себе кидао зубима својим
и главу своју у торбу стављао?
15 Гле! Макар да ме и убије, надаћу се њему;
још увек бих пред њим путеве своје бранио.
16 И избављење то ће ми бити,
јер пред њега безбожник не може да дође.
17 Послушајте пажљиво беседу моју,
нек вам моје објашњење уђе у уши.
18 Ево, молим вас, изложићу случај свој,
јер знам да сам у праву.
19 Ко ће да се парничи са мном?
Јер, ако сад ућутим мене неће бити!
20 Једино ми две ствари немој учинити
да се не бих сакривао ја од лица твога:
21 Своју руку уклони од мене
и твој ужас нека ме не плаши!
22 Позови ме и одговараћу ти,
или да се ја жалим, а ти ми одговарај.
23 Које су то моје кривице и греси?
Покажи ми преступ мој и грех мој!
24 Зашто лице своје скриваш
и сматраш ме душманином својим?
25 Лист одуван зар ћеш да раздиреш,
травку суву зар ћеш да одуваш?
26 Горке ствари против мене записујеш,
кривице младости моје ми на терет стављаш.
27 Ноге моје у окове стављаш,
надгледаш све стазе моје
и бележиш сваки траг ногу мојих.
28 А ја пропадам као трулеж,
као одећа коју мољац једе!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.