Chronological

7 Господ је одговорио Мојсију: „Види! Поставио сам те да будеш као Бог фараону, а твој брат Арон биће твој пророк. ² Ти ћеш говорити све што сам ти заповедио, а Арон ће рећи фараону да пусти Израиљце из своје земље. ³ Ја ћу, пак, отврднути фараоново срце, и извести много својих знакова и чуда у Египту. ⁴ Пошто вас фараон неће послушати, ја ћу замахнути својом руком на Египат и ударити га великим казнама, па ћу извести своје чете, свој народ, Израиљце, из Египта. ⁵ Кад пружим своју руку на Египат и изведем Израиљце из њихове средине, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

⁶ Мојсије и Арон су учинили онако како им је Господ заповедио. ⁷ Мојсију је било осамдесет, а Арону осамдесет три године кад су говорили с фараоном.

Штап се претвара у змију

⁸ Господ рече Мојсију и Арону: ⁹ „Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“

¹⁰ Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. ¹¹ Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. ¹² Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. ¹³ Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.

Прва пошаст: крв

¹⁴ Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. ¹⁵ Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. ¹⁶ Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. ¹⁷ Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. ¹⁸ Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“

¹⁹ Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“

²⁰ Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. ²¹ Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.

²² Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. ²³ Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. ²⁴ Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила. ²⁵ Тако је прошло седам дана од како је Господ ударио Нил.

Друга пошаст: жабе

8 Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. ² Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. ³ Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. ⁴ Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“

⁵ Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“

⁶ Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. ⁷ Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.

⁸ Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“

⁹ Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“

¹⁰ „Сутра“ – одговори фараон.

Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. ¹¹ Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“

¹² Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. ¹³ Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. ¹⁴ На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. ¹⁵ Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.

Трећа пошаст: комарци

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ ¹⁷ Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. ¹⁸ Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.

Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. ¹⁹ Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.

Четврта пошаст: обади

²⁰ Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. ²¹ Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.

²² Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. ²³ Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“

²⁴ Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.

²⁵ Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“

²⁶ Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? ²⁷ Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“

²⁸ „Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“

²⁹ Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“

³⁰ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. ³¹ Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. ³² Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.

Пета пошаст: помор стоке

9 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. ² Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао, ³ чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку. ⁴ Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“

⁵ Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“ ⁶ Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло. ⁷ Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде.

Шеста пошаст: чиреви

⁸ Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу. ⁹ Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“

¹⁰ Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама. ¹¹ Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима. ¹² Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију.

Седма пошаст: град

¹³ Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. ¹⁴ Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја. ¹⁵ Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље. ¹⁶ Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету. ¹⁷ Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде. ¹⁸ Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад. ¹⁹ Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“

²⁰ Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров. ²¹ А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу.

²² Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“ ²³ Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана. ²⁴ Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему. ²⁵ Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће. ²⁶ Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града.

²⁷ Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви. ²⁸ Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“

²⁹ Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу. ³⁰ Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“

³¹ Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео. ³² Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита.

³³ Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу. ³⁴ Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани. ³⁵ Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.