Chronological

5 Ако неко сагреши тако што се не одазове на судски позив како би дао изјаву под заклетвом, иако је био сведоком догађаја, односно, ако је то видео, или је за то знао, сносиће кривицу.

² Или ако неко дотакне нешто нечисто: стрвину нечисте зверке, или стрвину нечисте стоке, или стрвину нечистог гмизавца, или било коју нечисту стрвину, па се незнајући оскрнави, ипак ће бити крив. ³ Или кад неко дотакне људску нечистоћу – чиме год нечистим да се оскрнави – а то му остане непознато, али касније сазна, скривио је. ⁴ Или ако се неко непромишљено закуне да ће урадити било зло или добро – шта год да човек непромишљено изговори у заклетви – а то му остане непознато, кад сазна касније за своју кривицу у једном од ових случајева, ⁵ те схвати да је скривио у једном од њих, нека призна оно у чему је згрешио. ⁶ А као жртву за преступ који је починио, нека принесе Господу женско грло од ситне стоке, овцу или козу, на жртву за грех. А свештеник нека изврши над њим обред откупљења.

Жртва за сиромаха

⁷ Ако није у стању да приушти јагње или јаре, нека Господу, као жртву за преступ који је починио, принесе две грлице, или два голубића, једног на жртву за грех, а другог на жртву свеспалницу. ⁸ Нека их донесе свештенику, а овај нека прво принесе оно што је одређено као жртва за грех. Затим нека му заврне врат тако да га одвоји од главе, али главу нека му не откине сасвим. ⁹ Онда нека крвљу жртве за грех пошкропи жртвеник, а осталу крв нека излије на подножје жртвеника. То је жртва за грех. ¹⁰ Другог нека принесе на жртву свеспалницу, по пропису. Свештеник нека изврши обред откупљења над њим за грех који је починио, и биће му опроштено.

¹¹ Ако није у стању да приушти две грлице или два голубића, нека Господу, као накнаду за почињени грех, принесе једну десетину ефе^[a] брашна. Нека у њега не додаје уља, нити ставља тамјана на њега, јер је то жртва за грех. ¹² Брашно нека донесе свештенику, а свештеник нека заграби од њега пуну шаку за спомен, и нека то спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за грех. ¹³ Нека свештеник изврши над њим обред откупљења за грех који је починио у било којем од ових случајева, и биће му опроштено. Остало нека припадне свештенику као житна жртва.’“

Жртва за преступ

¹⁴ Господ рече Мојсију: ¹⁵ „Ако неко учини вероломство, тако што се нехотице огреши о неку од светих ствари Господњих, нека Господу, као накнаду, доведе из стада једног овна без мане, чију ћеш вредност у сребрним шекелима одређивати према храмском шекелу^[b]. То је жртва за преступ. ¹⁶ Као жртву за преступ којим се огрешио о свету ствар, нека надода петину вредности и то нека преда свештенику. Свештеник нека изврши над њим обред откупљења овном, жртвом за преступ, и биће му опроштено.

¹⁷ Ако неко згреши тако што прекрши једну од заповести Господњих, те учини оно што је забрањено, а то му остане непознато, ипак ће сносити одговорност за своју казну. ¹⁸ Тај нека свештенику доведе из стада овна без мане одговарајуће вредности као жртву за преступ. Свештеник нека изврши над њим обред откупљења за грех који је нехотице учинио, и биће му опроштено. ¹⁹ То је жртва за преступ; скривио је против Господа.“

6 Господ још рече Мојсију: ² „Човек који учини грех неверства против Господа, тако што превари свога ближњега у ономе што му је било дано на чување или у залог; или опљачка или искористи свога ближњега; ³ или нађе изгубљену ствар и слаже; или се лажно закуне за једну од ових ствари коју неко може да учини, те се огреши једном од њих; ⁴ ако, дакле, овако згреши и схвати своју кривицу и врати што је опљачкао, или стекао искориштавањем, или што му је било дано на чување, или што је нашао као изгубљено, ⁵ или било шта за шта се лажно заклео, нека то у целости исплати власнику и надода петину на дан кад принесе жртву за свој грех. ⁶ За жртву за преступ Господу нека донесе свештенику из стада овна без мане према вредности коју ти одредиш. ⁷ Кад свештеник изврши над њим обред откупљења пред Господом, биће му опроштено оно чиме је навукао на себе грех, шта год то било.“

Свакодневне жртве свеспалнице

⁸ Господ рече Мојсију: ⁹ „Заповеди Арону и синовима Израиљевим и реци им: ’Ово је закон за жртву свеспалницу: свеспалница нека остане на жртвенику, на месту спаљивања, целу ноћ све до јутра. Ватра на жртвенику мора стално да гори. ¹⁰ Свештеник нека обуче своју ланену одећу и дуге ланене гаће, а онда нека скупи пепео након што огањ сагори свеспалницу на жртвенику, и истресе га поред жртвеника. ¹¹ Затим нека скине са себе одећу и обуче другу одећу, те нека однесе пепео изван табора на чисто место. ¹² Огањ на жртвенику нека стално гори; не сме се гасити. Нека свештеник свако јутро наложи дрва на огањ, нека на њега сложи жртву свеспалницу и нека спали сало од жртава мира. ¹³ Огањ на жртвенику мора стално да гори; не сме се гасити.

Житна жртва

¹⁴ Ово је закон за житну жртву: Аронови синови нека је приносе пред Господом испред жртвеника. ¹⁵ Један од њих нека заграби шаку брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на житној жртви, па нека то спали на жртвенику као спомен на угодан мирис Господу. ¹⁶ Што преостане од жртве нека поједу Арон и његови синови; хлебови нека се једу без квасца на посвећеном месту; нека их једу у дворишту Шатора од састанка. ¹⁷ Не смеју се пећи са квасцем. Део од паљених жртава које се мени приносе њима сам дао. То је најсветији део, као што је жртва за грех и жртва за преступ. ¹⁸ Сваки мушкарац од потомака Аронових може јести тај део од жртава које се пале Господу. То је вечна уредба за све ваше нараштаје. Ко год их се дотакне, постаће свет.’“

Жртва помазања

¹⁹ Господ је говорио Мојсију: ²⁰ „Ово је принос који ће Арон и његови синови приносити Господу на дан помазања: десетину ефе^[c] брашна као редовну житну жртву, половину ујутро, а половину увече. ²¹ Нека се припрема на тигању са уљем; нека буде добро умешена. Житну жртву донеси изломљену на комаде, па је принеси на угодан мирис Господу. ²² Нека је принесе један од Аронових синова, који се помазује као његов наследник. То је вечна уредба. Жртва нека се Господу потпуно спали. ²³ Свака житна жртва коју приноси свештеник нека се потпуно спали; не сме се јести.“

Жртва за грех

²⁴ Господ рече Мојсију: ²⁵ „Реци Арону и његовим синовима: ’Ово је закон за жртву за грех: жртва за грех нека се закоље пред Господом на месту где се коље жртва свеспалница – пресвета је. ²⁶ Свештеник који приноси жртву за грех може од ње јести на светом месту, у дворишту Шатора од састанка. ²⁷ Што се год дотакне меса постаће свето, а ако крв попрска одећу, опери је на светом месту. ²⁸ Земљани лонац у коме се месо кува мора се након тога разбити, а ако је кувано у бронзаном лонцу, лонац нека се изриба и испере водом. ²⁹ Свако мушко међу свештеницима сме је јести – пресвета је. ³⁰ Свака жртва за грех чија се крв доноси у Шатор од састанка да се изврши обред откупљења на светом месту, нека се не једе, него нека се спали ватром.

Жртва за преступ

7 Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. ² Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. ³ Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, ⁴ оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. ⁵ Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. ⁶ Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.

⁷ Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. ⁸ Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. ⁹ Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. ¹⁰ Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.

Жртва мира

¹¹ Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.

¹² Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. ¹³ Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. ¹⁴ Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. ¹⁵ А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.

¹⁶ Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. ¹⁷ Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. ¹⁸ Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.

¹⁹ Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. ²⁰ Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. ²¹ Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“

Животињско сало се не сме јести

²² Господ рече Мојсију: ²³ „Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! ²⁴ Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. ²⁵ Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. ²⁶ Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. ²⁷ Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“

Делови за свештенике

²⁸ Господ рече Мојсију: ²⁹ „Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. ³⁰ Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, ³¹ а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. ³² Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. ³³ Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. ³⁴ Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“

³⁵ То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. ³⁶ Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.

³⁷ То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, ³⁸ који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.