Chronological

Мана и препелице

16 Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. ² У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. ³ Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“

⁴ Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. ⁵ Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“

⁶ Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, ⁷ а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ ⁸ Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“

⁹ Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“

¹⁰ Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.

¹¹ Тада Господ рече Мојсију: ¹² „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“

¹³ Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. ¹⁴ Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. ¹⁵ Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?^[a]“, јер нису знали шта је то.

Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ ¹⁶ Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер^[b] за сваког члана у своме шатору.“

¹⁷ Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. ¹⁸ Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.

¹⁹ Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“

²⁰ Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.

²¹ То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. ²² Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. ²³ Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“

²⁴ Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. ²⁵ Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. ²⁶ Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“

²⁷ Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. ²⁸ Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? ²⁹ Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ ³⁰ Тако се народ одмарао седмога дана.

³¹ Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. ³² Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“

³³ Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“

³⁴ Арон је положио ману пред Сведочанство^[c] на чување, како је Господ заповедио Мојсију. ³⁵ Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.

³⁶ (Гомер је десети део ефе.)

Вода на чудесан начин извире из стене

17 Цела израиљска заједница је кренула даље из пустиње Син, путујући од постаје до постаје, како је Господ заповедио. Утаборили су се код Рафидина, али тамо није било воде да народ пије. ² Тада је народ почео да се свађа с Мојсијем, говорећи: „Дај нам да пијемо воде!“

Мојсије им одговори: „Зашто се са мном свађате? Зашто искушавате Господа?“

³ Народ је био жедан, па је гунђао против Мојсија. Рекли су му: „Зашто си нас извео из Египта? Зар хоћеш да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?“

⁴ Мојсије завапи Господу: „Шта да радим с овим народом? Још мало па ће да ме каменују!“

⁵ Господ одговори Мојсију: „Изађи пред народ и поведи са собом неколико израиљских старешина. Затим узми у руку свој штап којим си ударио по Нилу, па пођи. ⁶ Ево, ја ћу стати пред тобом на стену код Хорива, а ти ћеш ударити по стени и из ње ће потећи вода да народ пије.“ Мојсије учини тако на очи израиљских старешина. ⁷ То место је назвао Маса и Мерива, јер су се ту Израиљци свађали и искушавали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?“

Битка против Амаличана

⁸ Тада наиђу Амаличани и завојште против Израиљаца код Рафидина. ⁹ Мојсије рече Исусу Навину: „Изабери људе, па иди и заметни битку против Амаличана. А ја ћу сутра стати на врх брда с Божијим штапом у својој руци.“

¹⁰ Исус Навин учини онако како му је рекао Мојсије, те оде у бој против Амаличана. А Мојсије, Арон и Ор се попну на врх брда. ¹¹ Док су Мојсијеве руке биле уздигнуте, Израиљци би побеђивали, а кад би их спустио, Амаличани би побеђивали. ¹² Но, Мојсијеве руке се уморе. Зато су узели камен и ставили га под њега, те је сео, а Арон и Ор су му држали руке, један с једне стране, а други с друге. Тако му руке нису клонуле до заласка сунца. ¹³ Исус Навин порази Амалика и његов народ оштрицом мача.

¹⁴ Тада Господ рече Мојсију: „Запиши ово у књигу да се памти и пренеси ово Исусу Навину: потпуно ћу избрисати сећање на Амалика под небом!“

¹⁵ Мојсије подигне жртвеник и назва га – „Господ је моја застава“ – ¹⁶ јер је рекао: „Пошто се рука подигла на Господњи престо, Господ ће водити рат против Амалика од нараштаја до нараштаја.“

Јотор посећује Мојсија

18 Мојсијев таст Јотор, мадијански свештеник, је чуо све што је Господ учинио за Мојсија и за цели израиљски народ, и како је извео Израиљце из Египта.

² Његов таст, Јотор, је повео са собом Мојсијеву жену Сефору, коју је Мојсије био отпустио ³ и њена два сина. Једноме је било име Гирсам, јер је рекао: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“ ⁴ Другоме је било име Елиезер, јер је рекао: „Бог мога оца ми је био у помоћи, и избавио ме од фараоновог мача.“

⁵ Мојсијев таст, Јотор, и Мојсијева жена и синови дођу у пустињу, где се Мојсије био утаборио код Божије горе. ⁶ Он поручи Мојсију: „Ја, твој таст Јотор, долазим к теби с твојом женом и њена два сина.“

⁷ Мојсије је кренуо у сусрет своме тасту; поклонио му се и пољубио га. Упитали су се за здравље, па су ушли у шатор. ⁸ Тада је Мојсије испричао своме тасту о свему што је Господ учинио с фараоном и Египћанима због Израиља, и о свим невољама које су их снашле на путу, те како их је Господ избавио.

⁹ Јотор се радовао свему добру што је Господ учинио Израиљцима и како их је избавио из руку Египћана. ¹⁰ Јотор рече: „Нека је благословен Господ, који вас је избавио из руку Египћана и руку фараонових, који је избавио народ из египатских руку. ¹¹ Сад знам да је Господ већи од свих богова; тако им је учинио јер су охоло поступали с Израиљем!“ ¹² Тада је Јотор, Мојсијев таст, принео жртву свеспалницу и друге жртве Богу. Затим су дошли Арон и све израиљске старешине да с Мојсијевим тастом приступе обеду у Божијем присуству.

¹³ Сутрадан је Мојсије сео да решава спорове међу народом. Народ је стајао око њега од јутра до вечери. ¹⁴ Кад је Мојсијев таст видео шта све Мојсије чини за народ, запитао га је: „Што се ти толико бавиш народом? Зашто ти седиш са̂м, а сав народ стоји око тебе од јутра до вечери?“

¹⁵ Мојсије одговори своме тасту: „Зато што народ долази к мени да тражи правду од Бога. ¹⁶ Кад имају неки спор, они долазе к мени. Онда ја пресудим између једног и другог, и упутим их у Божије одредбе и законе.“

¹⁷ „Није добро то што радиш – рече му његов таст. ¹⁸ И ти и овај народ с тобом ћете се потпуно исцрпсти. Претежак је то посао за тебе; са̂м га не можеш обављати. ¹⁹ Послушај сад мој савет који ћу ти дати и Бог ће бити с тобом: ти заступај народ пред Богом и износи њихове спорове пред Бога. ²⁰ Објашњавај им уредбе и законе и упућуј их на пут којим треба да иду и на дела која треба да чине. ²¹ Али издвој од свег народа способне људе, богобојазне и поуздане, који мрзе мито, и постави их за главаре над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет. ²² Нека они суде народу у свако доба, а пред тебе нека износе веће спорове. Мање спорове нека решавају сами. Олакшај себи терет: нека га они с тобом носе. ²³ Ако овако учиниш, и Бог ти тако заповеди, моћи ћеш да издржиш, а сав ће овај народ задовољно отићи својој кући.“

²⁴ Мојсије је послушао савет свога таста, па је учинио како је овај рекао. ²⁵ Мојсије је изабрао способне људе од свих Израиљаца, и поставио их за главаре народу: начелнике над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет, ²⁶ да суде народу у свако доба. Теже случајеве су износили пред Мојсија, а све мање спорове су решавали сами.

²⁷ Затим Мојсије отпреми свога таста, те се овај врати у своју земљу.