Chronological
На Синају
19 Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на са̂м тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. 2 Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.
3 Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: 4 ’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. 5 А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. 6 Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“
7 Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. 8 А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.
9 Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“
Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, 10 Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. 11 Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. 12 Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. 13 Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“
14 Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. 15 Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“
16 А трећега дана, у са̂м освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. 17 Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. 18 Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. 19 Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.
20 И тако је Господ сишао[a] на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. 21 Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. 22 А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“
23 „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти са̂м опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“
24 „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“
25 Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.
Десет заповести
20 И Бог изговори све ове речи:
2 „Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
3 Немој имати друге богове осим мене.
4 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 5 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 6 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
7 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
8 Сећај се дана суботњег и посвећуј га. 9 Шест дана ради и обављај све своје послове. 10 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твоја стока, ни странац који живи у твојим градовима. 11 Па и Господ је за шест дана створио небо, земљу и море и све што је у њима, а у седми дан је починуо. Зато је Господ благословио и посветио дан суботњи.
12 Поштуј свога оца и своју мајку, да би ти се продужили дани на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
13 Не убиј!
14 Не чини прељубе!
15 Не кради!
16 Не сведочи лажно против ближњега свога!
17 Не пожели кућу ближњега свога, ни жену његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.“
18 Сав народ је био сведок грмљавине и севања, сви су чули глас трубе и видели[b] како се гора дими. Дрхтали су и стајали подаље. 19 Онда су рекли Мојсију: „Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Нека нам Бог не говори више, иначе ћемо умрети!“
20 „Не бојте се – одговори Мојсије народу – Бог је дошао да вас испита, те да побуди свој страх у вама, како не бисте грешили.“
21 Тако је народ остао подаље, а Мојсије је приступио густој тами где је био Бог.
О идолима и жртвеницима
22 Господ рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Видели сте да сам говорио с вама с неба. 23 Зато не правите уз мене богове од сребра, нити правите себи богове од злата.
24 Начини ми жртвеник од земље и на њему ми приноси жртве свеспалнице и жртве мира, своју ситну и крупну стоку. На сваком месту где одредим да се моје име спомиње, доћи ћу к теби и благословити те. 25 А ако ми будеш градио жртвеник од камена, не гради га од тесаног камена, јер ако спустиш своје длето на њега, оскрнавићеш га. 26 Не узлази до мог жртвеника по степеницама, да се не покаже твоја голотиња.
21 Ово су прописи које ћеш им изложити:
Закон о робовима
2 Ако купиш Јеврејина за роба, нека ти служи шест година. Седме године нека оде као слободан човек, без икаквог дуга. 3 Ако дође са̂м, нека са̂м и оде. А ако има жену, нека његова жена оде с њим. 4 Ако му његов господар да жену, и она му роди синове или ћерке, жена и њена деца нека припадну господару, а он нека иде са̂м. 5 Али ако роб каже: ’Волим свога господара, своју жену и своју децу, нећу да будем слободан’, 6 нека га његов господар доведе к Богу[c]. Затим нека га његов господар приведе к вратима или довратнику, и пробуши му шилом ухо, па нека му служи заувек.
7 Прода ли ко своју ћерку за слушкињу, она неће бити ослобођена као мушки робови. 8 Ако није по вољи своме господару, који ју је одредио за себе, нека јој допусти да се откупи. Страном народу је не сме продавати, јер није поступао с њом по договору. 9 А ако је одреди за свога сина, мора поступати с њом као с ћерком. 10 Уколико се ожени другом женом, не сме првој ускраћивати храну, одећу и брачне односе. 11 А ако јој ускрати ово троје, слободна је да оде без откупнине.
Убиство
12 Ако ко удари човека и убије га, нека се свакако казни смрћу. 13 Али ако то не уради намерно, него Бог допусти да му рука то учини, одредићу ти место где може побећи. 14 Ако ко намерно нападне свога ближњег и на превару га убије, одвуци га и од мога жртвеника, да се погуби.
15 Ко удари свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.
16 Ко отме човека и прода га, или га држи у својој власти, нека се свакако казни смрћу. 17 Ко прокуне свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.
Туча
18 Ако се људи посвађају, па један удари другог каменом или песницом, али овај не умре, него падне у постељу, 19 али се касније опорави и почне да излази уз помоћ штапа, опрашта се ономе који га је ударио. Ипак, тај мора да му плати за губитак времена и да се побрине за његово потпуно оздрављење.
20 Ко удари свога слугу или слушкињу штапом, и они умру од његовог ударца, тај нек се казни. 21 Али ако се слуга опорави након дан-два, онда власник неће бити кажњен, јер је слуга његова својина.
22 Ако се људи потуку и ударе трудну жену, те она побаци, али не буде друге штете, кривац мора да плати одштету коју њен муж затражи, уз одобрење судија. 23 Буде ли какве друге штете, казна нека буде: живот за живот, 24 око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, 25 опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.
26 Ако ко удари свога роба или робињу у око и избије га, нека га ослободи због ока. 27 Ако ко своме робу или робињи избије зуб, нека га ослободи због зуба.
Одштета
28 Ако во убоде човека или жену и усмрти их, заспи вола камењем. Његово месо не сме да се једе. Његов власник ослобађа се кривице. 29 Али ако је во убадао и раније, а његов власник, и поред тога што је био опоменут није пазио на вола, па во усмрти човека или жену, во нека се заспе камењем. Његов власник нека се такође погуби. 30 Међутим, ако се од њега тражи новчана надокнада, он може да откупи свој живот, ако плати све што се од њега тражи. 31 Ако во убоде дечака или девојчицу, на њему ће се применити исти законски поступак. 32 Ако во убоде роба или робињу, његов власник нека исплати тридесет сребрних шекела[d] њиховом господару, а во нека се каменује.
33 Ако неко отвори бунар или ископа бунар, али га не покрије, па у њега упадне во или магарац, 34 власник бунара мора да плати његовом власнику одштету у новцу. Угинула животиња нека припадне њему.
35 Ако нечији во убоде вола који припада неком другом и усмрти га, нека продају живог вола, па нека поделе новац. Мртвог вола нека такође поделе. 36 Међутим, ако се зна да је во убадао и раније, а његов га господар није чувао, он мора да надокнади вола за вола. Мртва животиња нека припадне њему.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.