Chronological

Народ напушта гору Синај

33 Господ рече Мојсију: „Иди! Иди одавде горе, ти и народ који си извео из Египта, и пођи горе у земљу за коју сам се заклео Авра̂му, Исаку и Јакову: ’Даћу је твом потомству.’ ² А ја ћу послати пред тобом Анђела и истераћу Хананце, Аморејце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце ³ и довести вас у земљу којом теку млеко и мед. Ја нећу поћи горе с тобом, да вас не бих истребио на путу, јер сте народ тврдоврат.“

⁴ Кад је народ чуо ове оштре речи, толико се ожалостио да нико није ставио на себе накит. ⁵ Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ви сте народ тврдоврат. Кад бих само за трен ишао горе са вама, побио бих вас. Зато скините са себе накит, а ја ћу видети како да поступим с вама.’“ ⁶ Тако су Израиљци поскидали са себе накит код горе Хорив.

Шатор од састанка

⁷ Мојсије је узео шатор и поставио га далеко изван табора. Назвао га је шатор од састанка. Ко год је хтео да тражи вољу Господњу, одлазио би у шатор од састанка који се налазио изван табора. ⁸ А када би Мојсије одлазио у шатор, сав народ би устајао и свако би стајао на улазу у свој шатор и гледао за Мојсијем све док овај не уђе у шатор. ⁹ Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб облака би се спуштао и стајао на улазу у шатор, док је Господ разговарао са Мојсијем. ¹⁰ Када би народ видео да стуб облака стоји на улазу у шатор, сав народ би устајао и свако би се клањао на улазу свога шатора. ¹¹ Господ је разговарао с Мојсијем лицем у лице, као што би неко разговарао са својим пријатељем. Мојсије би се затим вратио у табор. Међутим, његов помоћник Исус, син Навинов, младић, не би напуштао шатор.

Господ пристаје да путује са Израиљцима

¹² Мојсије се обрати Господу: „Ти си ми рекао: ’Поведи овај народ’, али ми ниси објавио кога ћеш послати са мном. Ти си такође рекао: ’Познајем те по имену, и ти си нашао наклоност преда мном.’ ¹³ Ако сам, дакле, нашао наклоност пред тобом, откриј ми своје путеве да бих те познавао и да бих и даље налазио твоју наклоност. Узми у обзир да је овај народ твој народ.“

¹⁴ Господ на то рече: „Ја лично ћу поћи с тобом, и тако те успокојити.“

¹⁵ Мојсије рече: „Ако ти лично не пођеш са нама, не изводи нас одавде горе. ¹⁶ Како ће се знати да сам нашао наклоност пред тобом, ја и твој народ, ако не по томе што ћеш поћи са нама? По томе ћемо се разликовати, ја и твој народ, од свих других народа на земљи.“

¹⁷ Господ рече Мојсију: „Учинићу све што си тражио, зато што си нашао наклоност преда мном и зато што те познајем по имену.“

¹⁸ Мојсије замоли: „Покажи ми своју славу.“

¹⁹ „Учинићу да моја доброта прође поред тебе – рече Господ – и изговорићу пред тобом своје име Господ. Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе. ²⁰ Моје лице не можеш видети – рече – јер ниједан човек ме не може видети и остати у животу.“

²¹ Господ рече: „Ево, овде код мене је једно место; стани на ову стену. ²² Кад моја слава буде пролазила, ставићу те у процеп стене и заклонити те својом руком док не прођем. ²³ Онда ћу склонити своју руку, па ћеш ме видети с леђа. Но, моје лице се не може видети.“

Нове плоче Закона

34 Господ рече Мојсију: „Исклеши себи две камене плоче као што су биле оне прве, а ја ћу на њима исписати исте речи које су биле написане на првим плочама које си разбио. ² Буди готов до јутра, а ујутро се успни на гору Синај и стани тамо, на врху горе, пред мене. ³ Нека се нико не пење с тобом; нико не сме да се појави на целој гори. Ни овце ни говеда нека не пасу пред гором.“

⁴ Мојсије је исклесао две камене плоче као што су биле пређашње, па се ујутро попео на гору Синај носећи у рукама две камене плоче, како му је Господ заповедио. ⁵ Тада је Господ сишао у облаку, стао код Мојсија и изговорио своје име: „Господ!“ ⁶ Господ је прошао покрај њега и изговорио своје име: „Господ! Господ! Бог милостиви и милосрдни, спор на срџбу, богат милошћу и верношћу, ⁷ исказује милост хиљадама, опрашта кривицу, преступ и грех, али кривца не оставља некажњена, него кажњава грех отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.“

⁸ Мојсије одмах паде на земљу и поклони се Господу. ⁹ Мојсије рече: „Ако сам стекао наклоност пред тобом, молим те, Господе, да пођеш са нама. Иако је овај народ тврдоврат, опрости нам кривицу и грехе, па нас прихвати као своју баштину.“

¹⁰ Господ на то рече: „Ево, склапам савез: учинићу таква чуда пред твојим народом каква никада нису била учињена ни у којој земљи, ни у којем народу. Тада ће сваки народ усред кога боравиш видети шта Господ чини, јер оно што ћу учинити за тебе, биће страшно. ¹¹ Држи све што ти заповедам данас. Ево, ја ћу протерати пред тобом Аморејце, Хананце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце. ¹² Чувај се да не склопиш савез са становништвом земље у коју улазиш, да не постану замка у твојој средини. ¹³ Него, порушите њихове жртвенике, оборите њихове стубове и посеците Аштартине стубове. ¹⁴ Не служите ни једном другом богу! Господ је на гласу по својој љубомори, јер је он љубоморни Бог.

¹⁵ Не склапај савез са становницима оне земље! Јер, када буду блудничили са својим боговима и приносили им жртве, позиваће и тебе, те ћеш јести од њихових жртава, ¹⁶ и узимати својим синовима њихове ћерке. Онда ће оне, када буду блудничиле са својим боговима, навести и твоје синове на блуд са својим боговима.

¹⁷ Не изливај себи ливене идоле.

¹⁸ Одржавај празник Бесквасних хлебова. Седам дана једи бесквасне хлебове, како сам ти заповедио – у одређено време у месецу авиву, јер си у том месецу изашао из Египта.

¹⁹ Сваки првенац мајчине утробе мени припада, као и свака првина од твоје ситне и крупне стоке. ²⁰ Првину магарца откупи јагњетом, а ако га не откупиш, заврни му врат. Откупи сваког првенца од својих синова.

Не појављујте се преда мном празних руку!

²¹ Шест дана ради, а седмога отпочини; мораш отпочинути чак и за време орања или жетве.

²² Слави празник Седмица – првих снопова пшеничне жетве и празник Бербе при крају године. ²³ Трипут годишње нека се сви твоји мушки појаве пред Господом, Богом Израиљевим. ²⁴ Ја ћу, наиме, изгнати народе пред тобом и проширити твоје границе, тако да нико неће жудети за твојом земљом кад трипут годишње будеш ишао да се појавиш пред Господом, Богом својим.

²⁵ Не приноси ми крв жртве са квасцем, нити остављај жртву принесену за празник Пасхе до јутра.

²⁶ Најбоље првине своје земље донеси у дом Господа, свога Бога.

Не кувај јаре у млеку његове мајке.“

²⁷ Господ рече Мојсију: „Напиши ове речи које сам ти рекао, јер сам на основу ових речи склопио савез са тобом и са Израиљем.“ ²⁸ Мојсије је провео са Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи током којих није јео хлеба нити пио воде. Тада је на плочама написао речи савеза – десет заповести.

Мојсијево лице сјаји

²⁹ Мојсије је сишао са горе Синај. Док је силазио са горе носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да му се лице сјаји због разговора са Господом. ³⁰ Када су Арон и Израиљци видели да му се лице сјаји, плашили су се да му приђу. ³¹ Мојсије их је позвао, па су се вратили к њему Арон и сви кнезови заједнице. Тада је Мојсије разговарао са њима. ³² Затим су му пришли и сви Израиљци, а он им је пренео све речи које му је Господ рекао на гори Синај.

³³ Кад је Мојсије завршио разговор са њима, покрио је себи лице велом. ³⁴ Кад год је Мојсије улазио пред Господа да разговара са њим, скидао би вео све док не изађе. Кад би изашао и пренео Израиљцима што му је Господ заповедио, ³⁵ они би видели да се Мојсијево лице сјаји. Тада би Мојсије враћао вео на своје лице, све док не уђе да разговара са Господом.

Прописи за суботу

35 Мојсије је окупио сву заједницу Израиљаца и рекао им: „Ово је Господ заповедио да се чини: ² Шест дана обављај све своје послове, а седми дан нека вам буде света субота потпуног одмора Господу. Ко год буде радио на тај дан, нека се усмрти. ³ Не палите ватру по вашим местима на суботњи дан.“

Прилози за Пребивалиште

⁴ Мојсије рече целој заједници Израиљаца: „Ово је Господ заповедио: ⁵ издвојте прилог за Господа. Свако у кога је широко срце нека да прилог за Господа: злато, сребро и бронзу; ⁶ љубичасту, скерлетну и тамно црвену тканину, фини лан и кострет; ⁷ овнујске коже обојене у црвено, фине коже и багремово дрво; ⁸ уље за светло, зачине за уље помазања и миомирисни ка̂д; ⁹ оникс и друго драго камење за укивање у оплећак и напрсник.

¹⁰ Ко год је вешт међу вама нека дође да направи што је Господ заповедио: ¹¹ Пребивалиште – његов Шатор и покривач, копче, даске, обруче, стубове и подножја; ¹² Ковчег са његовим дршкама, поклопац и преградну завесу; ¹³ сто са његовим дршкама и свим његовим прибором; принесене хлебове; ¹⁴ свећњак за светло и сав његов прибор, лампе и уље за осветљење; ¹⁵ кадиони жртвеник са својим дршкама, уље помазања и зачине за кађење; застор за улаз у Пребивалиште; ¹⁶ жртвеник за жртве свеспалнице са бронзаном оплатом, дршкама и свим његовим прибором; умиваоник са својим постољем; ¹⁷ завесе за двориште са стубовима и подножјима, и застор за дворишни улаз; ¹⁸ кочиће за Пребивалиште и кочиће за двориште са њиховом ужади; ¹⁹ извезене одежде за службу у Светињи – посвећене одежде за свештеника Арона и одежде за свештеничку службу његових синова.“

²⁰ Након тога је цела заједница отишла од Мојсија. ²¹ Онда су дошли сви које је срце вукло, свако дарежљивог духа, па су донели прилог Господу за радове на Шатору од састанка, за његову службу и за посвећене одежде. ²² Дошли су и мушкарци и жене, сви дарежљивог срца, и донели брошеве, наушнице, прстење, наруквице, ланчиће и разне предмете од злата; свако од њих је донео злато као посветни дар за Господа. ²³ И свако код кога се нашла љубичаста, скерлетна и тамно црвена тканина, фини лан, козја кожа, уштављене овнујске коже, коже обојене у црвено или фина кожа, то је донео. ²⁴ Исто тако и сви који су хтели да принесу сребро или бронзу доносили су то као принос Господу. Сви који су имали багремова дрва доносили су га за израду сваковрсних предмета. ²⁵ Све жене вичне предењу су донеле што су испреле својим рукама: љубичасту, скерлетну и тамно црвену тканину и фини лан. ²⁶ Све жене које је срце потицало, преле су кострет. ²⁷ Кнезови су доносили оникс и друго драго камење за уметање у оплећак и напрсник; ²⁸ зачине и уље за светло, за помазање и за миомирисни ка̂д. ²⁹ Сви Израиљци – сви људи и жене које је срце потицало да приложе што год за посао који је Господ преко Мојсија заповедио да се уради – доносили су добровољни прилог Господу.

Градитељи Шатора

³⁰ Мојсије рече Израиљцима: „Видите! Господ је по имену позвао Веселеила, сина Уријиног, сина Оровог, из племена Јудиног. ³¹ Он га је испунио Духом Божијим, и дао му мудрост, проницљивост и знање за сваку врсту вештине, ³² да вешто смишља нацрте за израду предмета од злата, сребра и бронзе; ³³ да реже и умеће камење; да резбари дрво, и да ради сваковрсни уметнички посао. ³⁴ Њему и Елијаву, сину Ахисамаковом, из племена Дановог, дао је способност да поучавају друге. ³⁵ Обдарио их је умећем за извођење свакојаких радова: за резбарење, прављење нацрта, везење љубичасте, скерлетне и тамно црвене тканине и финог лана, као и за плетење. Они су вични свим пословима и прављењу нацрта.