Chronological
Јов
6 А Јов је одговорио овим речима:
2 „О, кад би се туга моја измерити могла
на теразијама, са свом несрећом мојом!
3 Од песка морског била би тежа
и зато су речи моје непромишљене.
4 Ево, стреле су Свемоћнога у мени
и њихов отров дух мој испија.
Божији су се ужаси постројили против мене.
5 Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
Муче ли во покрај хране своје?
6 Једе ли се неосољено јело?
Укусно ли је беланце јајета?
7 Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
а сад ми се храна моја огадила.
8 Ех, кад би се испунила моја молба
и дао ми Бог чему се надам!
9 Кад би хтео Бог да ме скрши,
да замахне руком својом и среже ме!
10 И даље би за мене то утеха била,
скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
јер нисам прећутао речи Светога.
11 А у чему је то моја снага да бих истрајао?
И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12 Јесам ли снажан као што је камен снажан?
Да није моје тело од бронзе?
13 Није ли свака снага у мени нестала?
Из мене је истргнут сваки напредак.
14 Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
одбацио је страх од Свемоћнога.[a]
15 А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
ко потоци сувих корита
16 мутних од леда,
на којима се снег крије.
17 Када се истопе, они нестану.
Када је топло, они испаре са свог места.
18 Вијугају стазе њихових токова,
одлазе у пустару и нестају.
19 Погледом их траже каравани Теме
и путници из Саве жељно их погледају.
20 И посрамили су се, јер су се поуздали,
дошли су до њих и разочарали се.
21 А сада сте ви за мене такви – никакви –
видели сте ужас и препали се!
22 Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
Од свога имања дајте откуп за мене;
23 избавите ме из руку злотвора,
откупите ме из руку окрутних?!’
24 Научите ме, па ћу да заћутим.
Објасните ми шта сам сагрешио.
25 Како су болне речи прикладне!
Али кога то ваш прекор прекорева?
26 Јел’ мислите речи да прекорите
и ветар очајникових жалопојки?
27 Па ви бисте и сироче оборили
и погађали се за пријатеља свога!
28 Зато будите вољни да ме погледате,
да ли ћу вас лагати у лице.
29 Молим вас, оканите се,
нек не буде неправде! Прођите се,
праведност је моја још увек овде!
30 Има ли неправде на језику моме?
Зар уста моја не препознају зло?
7 Не кулучи ли људски род на земљи
и нису ли му дани као дани најамникови?
2 Као слуга што уздише за хладом
и као најамник што чезне за надницом својом,
3 тако су и мени додељени месеци бесмисла,
тегобне су ми ноћи одређене.
4 Ако легнем, кажем: ’Кад ћу да устанем?’
Одужи се ноћ, додија ми
и преврћем се до зоре.
5 Тело ми се у црве и скорено блато обукло,
кожа ми је крастава и гнојна.
6 Дани моји прохујаше брже него ткање на разбоју,
до краја се одмотала нада.
7 Присети се да ми је живот дашак,
да ми очи више неће гледати добра!
8 Више ме неће гледати око које ме је гледало.
Твоје ће ме очи потражити
али мене више бити неће.
9 Као што се облак расплине, нестане,
тако се не диже онај што у Свет мртвих[b] сиђе;
10 не враћа се више кући својој,
завичај га његов више не познаје.
11 Тако ни ја нећу више да затискам уста своја.
Завапићу у тескоби духа свога,
јадаћу се у чемеру душе своје.
12 Шта сам ја то – море или морска неман –
да си стражу око мене поставио?!
13 Јер кад кажем: ’Постеља ће моја да утеши мене,
мој ће лежај да олакша жалопојке моје’,
14 ти сновима тад ме плашиш,
престрављујеш виђењима;
15 па су ми и вешала дража
и смрт више него живот.
16 Смучило ми се!
Па нећу ја довека да живим!
Прођи ме се, јер су дашак дани моји!
17 Па шта је човек да га тако уздижеш,
да ти је за срце прирастао;
18 да се бавиш њиме из јутра у јутро,
да га сваког трена искушаваш?
19 Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене?
Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?
20 Све и да сам сагрешио,
шта сам теби учинио, о, чувару људи?!
Зашто си ме себи ко мету ставио,
па сам ти постао терет?
21 Што ми не би преступ опростио
и кривицу моју мимоишао?
Јер, ја ћу лећи у прашину,
па кад ме потражиш –
мене више бити неће.“
Вилдад
8 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Докле ћеш о томе да причаш
и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3 Зар Бог изврће правду?
Изврће ли Свемоћни праведност?
4 Ако су му твоја деца сагрешила,
он их је препустио њиховим гресима!
5 Али ако потражиш Бога
и Свемоћнога преклињеш за милост;
6 ако будеш чист и праведан,
он ће бдети над тобом
и обновиће твоје праведно боравиште.
7 Незнатни су били почеци твоји,
а будућност твоја процветаће силно.
8 Хајде, питај нараштај пређашњи
и истражи сазнања њихових предака.
9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа,
сена су наши земаљски дани.
10 Зар те неће поучити,
рећи ти из срца свога и изнети поуке?
11 Расте ли папирус мимо мочваре?
Расте ли трска мимо вода?
12 Док је још у цвату и непосечена,
већ се суши пре осталих трава.
13 Е, такве су стазе оних што Бога заборављају,
тако се руши нада безбожничка;
14 онога чије се поуздање кида
и који се ослања на кућу од паучине;
15 Елем, ослони ли се на кућу своју –
неће стајати;
прихвати ли је се –
неће се држати.
16 Он је као једра биљка на сунцу,
чије се младице пружају изван врта;
17 корење му се над камењарем преплиће
и у кршу тражи места.
18 Али, ако се искорени са свог места,
оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’
19 Ето, то ти је радост његовог пута,
а већ неко други ниче из тла.
20 Гле, Бог не одбацује човека без мане,
али и не прихвата злотвора за руку.
21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја
и усне твоје клицањем!
22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе,
а шатор зликоваца ће нестати.“
Јов
9 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Заиста, ја знам да је тако,
јер како да се човек оправда пред Богом?
3 Ако би неко хтео да се спори са њим,
не би могао да му одговори једну од хиљаду.
4 Он је мудрог срца и свемогућ,
па ко да му пркоси и остане читав?
5 Он помера горе да оне то и не знају,
преврће их у јарости својој.
6 Он потреса земљу из основа њених,
па стубови њени дрхте.
7 Он заповеди сунцу и оно не сија,
над звездама печат ставља.
8 Само он је тај што небеса разастире
и маршира по морским таласима.
9 Он је начинио Медведа, Орион,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Он чини велике ствари,
неистраживо је мноштво чудеса његових.
11 Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.
Он пролази, а ја га не опажам.
12 Види – он отима и ко да га спречи?
Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’
13 Бог не одвраћа свој гнев,
под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.
14 А шта бих ја још могао да му узвратим?
Које речи да одаберем против њега?
15 Чак и да сам невин, правдати се нећу,
судију ћу свога за милост да молим.
16 Ако га зазовем и он ми се јави,
нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.
17 Јер он ме ломи у олуји,
без повода задаје ми многе ране.
18 Не пушта ми да дођем до даха
јер ме је горким јадима налио.
19 Ако је до силе, несумњиво он је силан;
али ако је до правде, ко ће да ме брани?
20 Све и да се правдам,
моја ће ме уста прогласити кривим;
осудиће ме и да сам без мане.
21 И да сам без мане, самог себе не познајем
и свој живот ја презирем.
22 Све је то једно те исто. Зато кажем:
’И оног без мане и оног злога,
Бог ће да докрајчи.’
23 Ако би бич ненадано убијао,
он би се ругао очају недужних.
24 Земља је предана у руке зликовца,
а он затвара очи њеним судијама.
Јер, ако није он, ко је онда?
25 Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;
утекоше, добра не видеше;
26 Склизнули су ко бродови трске,
сручили се попут лешинара на лешину.
27 Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,
мењам израз свога лица и бићу весео’
28 опет бих стрепео у свим својим јадима,
и знам да ти ме оправдао не би.
29 Јер ако ћу бити крив,
зашто бих се узалуд трудио?
30 Све да се и умијем снежном водом,
руке своје лужином да сперем;
31 и тад би ме у глибаву јаму уронио
да сам гадан и одећи својој.
32 Није он човек попут мене, па да му узвратим,
да заједно дођемо на суд.
33 Међу нама нема посредника
што би руку своју положио на нас обојицу;
34 ко би жезло Божије са мене склонио,
да ме ужас његов не ужасне!
35 Тада бих говорио и не бих га се плашио.
Али, сада нисам такав.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.