Chronological

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. ² Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим^[a].

³ Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. ⁴ Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. ⁵ Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

⁶ Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

⁷ Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, ⁸ мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

⁹ Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Авра̂ма! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ ¹⁰ Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. ¹¹ Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. ¹² А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

¹³ Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. ¹⁶ Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

¹⁷ Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, ¹⁸ ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

¹⁹ Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. ²⁰ Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ ²¹ Тако је дар отишао пред њим, док је он са̂м преноћио у табору.

Јаков се рве с Богом

²² Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа^[b]. ²³ Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. ²⁴ Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. ²⁵ Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. ²⁶ Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

²⁷ Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

²⁸ Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’^[c], јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

²⁹ Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

³⁰ Јаков је то место назвао „Фануил^[d]“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

³¹ Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. ³² Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.

Сусрет Јакова и Исава

33 Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. ² Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. ³ А он са̂м је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.

⁴ Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. ⁵ Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.

„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.

⁶ Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. ⁷ Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.

⁸ Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“

Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“

⁹ Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“

¹⁰ „Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. ¹¹ Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.

¹² „Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“

¹³ Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. ¹⁴ Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“

¹⁵ Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“

Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“

¹⁶ Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. ¹⁷ Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот^[e].

¹⁸ Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. ¹⁹ Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита^[f] купио комад земље, где је поставио свој шатор. ²⁰ Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.

Осрамоћена Дина

34 Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. ² Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. ³ Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. ⁴ Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

⁵ Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

⁶ У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. ⁷ Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

⁸ Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. ⁹ Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке ¹⁰ Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

¹¹ Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. ¹² Одредите мираз^[g] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

¹³ Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: ¹⁴ „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. ¹⁵ Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. ¹⁶ Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. ¹⁷ А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру^[h] и отићи.“

¹⁸ Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. ¹⁹ Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. ²⁰ Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: ²¹ „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. ²² Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. ²³ Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

²⁴ Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

²⁵ Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. ²⁶ Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. ²⁷ Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. ²⁸ Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, ²⁹ као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

³⁰ Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

³¹ Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“