Chronological
8 Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. 2 Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. 3 Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. 4 А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. 5 Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови.
6 Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, 7 па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. 8 Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. 9 Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. 10 Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. 11 Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. 12 Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила.
13 Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. 14 Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува.
15 Бог рече Ноју: 16 „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. 17 Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“
18 И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. 19 И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом.
20 Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. 21 Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.
22 Све док буде земље,
сетве и жетве,
студени и врућине,
лета и зиме,
дана и ноћи,
никада неће престати.“
Бог склапа савез с Нојем
9 Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. 2 Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. 3 Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.
4 Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. 5 А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.
6 Ко пролије крв човекову,
његову ће крв човек пролити,
јер по своме лику
створи Бог човека.
7 А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“
8 Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: 9 „Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10 и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. 11 Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“
12 Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. 13 Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. 14 А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, 15 тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. 16 Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“
17 На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“
Ноје и његови синови
18 Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19 Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.
20 Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. 21 Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. 22 Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. 23 Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.
24 Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. 25 Тада Ноје рече:
„Проклет да је Ханан,
својој браћи најнижи слуга нека буде!“
26 Потом је рекао:
„Нека је благословен Господ, Бог Симов,
Ханан нека му слуга буде!
27 Нека Бог умножи потомство Јафетово,
нека живи међу шаторима Симовим,
Ханан нека му је слуга!“
28 Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. 29 Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.
Таблица народа
10 Ово је родослов Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Њима су се родили синови после потопа.
Јафетовци
2 Јафетови синови су:
Гомер, Магог, Мидиј, Јаван, Тувал, Месех и Тирас.
3 Гомерови синови су:
Асхенас, Рифат и Тогарма.
4 Јаванови синови су:
Елиса и Тарсис, Китим и Доданим. 5 (Од њих су се разгранали острвски народи по својим земљама; сваки са својим језиком, својим родовима и својим племенима.)
Хамовци
6 Хамови синови су:
Куш и Мисраим[a], Фут и Ханан.
7 А Кушови синови су:
Сева, Евила, Савата, Регма и Саватака.
Регмини синови су:
Сава и Дедан.
8 Кушу се родио Неврод. Овај је постао први моћник на земљи. 9 Он је био и моћни ловац пред Господом. Зато се каже: „Као Неврод, моћни ловац пред Господом.“ 10 Његово царство су у почетку сачињавали: Вавилон, Орех, Архад и Халани у земљи Сенар. 11 Из те земље је отишао у Асирију и подигао Ниниву, Реховот Ир и Халах, 12 те Ресен између Ниниве и великог града Халаха.
13 Од Мисраима су, пак, потекли
Лудејци, Енемејци, Лавејци и Нафтухијци, 14 па Патрошани, Хаслоњани (од којих су потекли Филистејци) и Кафтореји.
15 Ханану се родио Сидон, његов првенац, и Хет. 16 Од Ханана воде порекло Јевусејци, Аморејци, Гергешани, 17 Евејци, Арукејци, Синијци, 18 Арвађани, Самарјани, и Амаћани.
После су се хананска племена расејала, 19 тако да се граница Хананаца протезала од Сидона према Герару, све до Газе, па према Содоми и Гомори, Адми и Севојиму, све до Ласа.
20 То су Хамови потомци, према својим племенима и језицима, по својим земљама и народима.
Симовци
21 А и Симу, праоцу свих синова Еверових, старијем брату Јафетовом, родили су се синови.
22 Симови синови:
Елам, Асур, Арфаксад, Луд и Арам.
23 А Арамови синови су:
Уз, Ул, Гетер и Мас.
24 Арфаксаду се, пак, родио Сала,
а Сали Евер.
25 Еверу су се родила два сина:
један се звао Фалек, јер су се за време његовог живота људи на земљи поделили; а његов брат се звао Јектан.
26 Јектану су се родили
Елмодад, Салеф, Ацармавет и Јарах, 27 Адорам, Узал, Дикла, 28 Овал, Авимаил, Сава, 29 Офир, Евила и Јовав; сви ови су били Јектанови синови.
30 Њихова су се насеља протезала од Масе до Сафира, источног горја.
31 То су Симови синови према својим племенима и језицима, земљама и народима.
32 То су племена Нојевих синова према својим родословима и народима. Од њих су се разгранали народи после потопа.
Вавилонска кула
11 У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. 2 Но, селећи се на исток[b], људи наиђу на долину у земљи Сенар[c], и ту се настане. 3 Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. 4 Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед[d], да се не бисмо расејали по земљи.“
5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон[e], јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.
Родослов од Сима до Аврама
10 Ово је Симов родослов:
Две године после потопа, кад је Симу било стотину година, родио му се Арфаксад. 11 Након што му се родио Арфаксад, Сим је живео још пет стотина година, те му се родило још синова и ћерки.
12 Кад је Арфаксаду било тридесет пет година, родио му се Сала. 13 Након Салиног рођења, Арфаксад је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
14 Сали је било тридесет година кад му се родио Евер. 15 После Еверовог рођења, Сала је живео још четири стотине три године, те му се родило још синова и ћерки.
16 Кад су Еверу биле тридесет четири године, родио му се Фалек. 17 Након Фалековог рођења, Евер је живео још четири стотине тридесет година, те му се родило још синова и ћерки.
18 Кад је Фалеку било тридесет година, родио му се Рагав. 19 После Рагавовог рођења, Фалек је живео још две стотина девет година, те му се родило још синова и ћерки.
20 Кад су Рагаву биле тридесет две године, родио му се Серух. 21 После Серуховог рођења, Рагав је живео још две стотине седам година, те му се родило још синова и ћерки.
22 Кад је Серуху било тридесет година, родио му се Нахор. 23 Након Нахоровог рођења, Серух је живео још две стотине година, те му се родило још синова и ћерки.
24 Кад је Нахору било двадесет девет година, родио му се Тара. 25 Након Тариног рођења, Нахор је живео још стотину и деветнаест година, те му се родило још синова и ћерки.
26 Кад је Тари било седамдесет година, родили су му се Аврам, Нахор и Аран.
Тарин родослов
27 Ово је Тарин родослов:
Тари су се родили Аврам, Нахор и Аран. Арану се родио Лот. 28 Аран је умро пре свога оца Таре у свом родном крају у Уру Халдејском. 29 Аврам и Нахор су се оженили. Аврамовој жени је било име Сараја, а Нахоровој Мелха; ова је била ћерка Арана, који је такође био отац Јеске. 30 Међутим, Сараја је била нероткиња, није имала деце.
31 Тара поведе свога сина Аврама, свога унука Лота, Арановог сина, своју снаху Сарају, жену свога сина Аврама, па се с њима запути из Ура Халдејскога у Ханан. Тако дођу до Харана и тамо се настане.
32 Тара је живео две стотине пет година. Умро је у Харану.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.