Chronological

Бог позива Аврама

12 Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.

⁴ Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. ⁵ Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, ⁶ Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. ⁷ Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.

⁸ Одатле је продужио према брдима источно од Ветиља, те је поставио свој шатор између Ветиља на западу и Гаја на истоку. Ту је Аврам саградио жртвеник Господу и призвао име Господње.

⁹ Аврам је потом наставио да путује од места до места према Негеву.

Аврам у Египту

¹⁰ Али кад је у земљи настала глад, Аврам се спустио у Египат да тамо проведе неко време; у земљи је, наиме, завладала велика глад. ¹¹ Кад је био надомак Египта, Аврам рече својој жени Сараји: „Брине ме што си лепа жена. ¹² Када те Египћани виде, рећи ће: ’То је његова жена.’ Онда ће ме убити, а тебе оставити на животу. ¹³ Зато реци да си моја сестра, да би се добро опходили према мени, те да би ми, због тебе, поштедели живот.“ ¹⁴ Кад је Аврам ушао у Египат, опазе Египћани да је жена веома лепа. ¹⁵ А кад су је опазиле и фараонове слуге, похвалиле су је пред фараоном, па су је одвеле на фараонов двор. ¹⁶ Због ње се фараон показао добрим према Авраму, тако да је овај стекао ситну и крупну стоку, магарце, слуге и слушкиње, магарице и камиле.

¹⁷ Али Господ удари фараона и сав његов дом опаким пошастима^[a] због Аврамове жене Сараје. ¹⁸ Фараон позва Аврама и рече му: „Шта си ми то учинио? Зашто ми ниси рекао да је она твоја жена? ¹⁹ Зашто си рекао: ’Она је моја сестра’, а ја је узео себи за жену? Ево ти сад твоје жене. Узми је и одлази!“ ²⁰ Фараон га онда преда својим људима, а ови га испрате с његовом женом и свом његовом имовином.

Лот се одваја од Аврама

13 И тако оде Аврам из Египта у Негев^[b] са својом женом и свом својом имовином. С њим је био и Лот. ² Аврам је био веома богат стоком, сребром и златом.

³ Путујући од места до места, из Негева је стигао до Ветиља, до места између Ветиља и Гаја, где му је испрва био шатор, ⁴ до места на коме је раније подигао жртвеник. Ту је призвао име Господње.

⁵ А и Лот, који је ишао с Аврамом, је имао оваца, говеда и шатора. ⁶ Међутим, земља није могла да их издржава док су били заједно; наиме, њихова имовина је била велика, тако да нису могли да живе заједно. ⁷ Настајале су свађе између пастира Аврамове стоке и пастира Лотове стоке. У то време су у земљи живели Хананци и Фережани.

⁸ Стога Аврам рече Лоту: „Нека не буде свађе између тебе и мене, између мојих и твојих пастира. Па браћа смо! ⁹ Није ли цела земља пред тобом? Одвој се од мене. Кренеш ли ти на лево, ја ћу на десно, кренеш ли на десно, ја ћу на лево.“

¹⁰ Лот је погледао око себе и видео да је сва Јорданска долина добро наводњена, као врт Господњи, као земља египатска према Соару. То је било пре него што је Господ уништио Содому и Гомору. ¹¹ Лот изабере за себе Јорданску долину и оде на исток. Тако су се одвојили један од другог. ¹² Аврам је живео у Ханану, а Лот је живео у градовима долине и разапео своје шаторе све до Содоме. ¹³ А становници Содоме су били опаки: силно су грешили против Господа.

¹⁴ Након што се Лот оделио, Господ рече Авраму: „Подигни свој поглед с места на коме си и погледај према северу и југу, истоку и западу, ¹⁵ јер сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству заувек. ¹⁶ А твоје ћу потомство учинити бројним као прах на земљи. Па ако ко буде могао да преброји зрнца прашине, и твоје ће потомство моћи да изброји. ¹⁷ Устани и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“

¹⁸ Аврам покупи своје шаторе и дође и настани се код великих храстова Мамрије, што су код Хеврона. Онде је подигао жртвеник Господу.

Аврам избавља Лота

14 У те дане, Амрафел цар Сенара, Ариох цар Еласара, Кедор-Лаомер цар Елама и Тидал цар Гојима, ² поведу рат против Бере, цара содомског, Варсе, цара гоморског, Шинаба, цара Адме, Симовора, цара Севојима и цара Вале, то јест Соара. ³ Сви се они скупе у долину Сидим, где је Мртво море^[c]. ⁴ Дванаест година су били потчињени Кедор-Лаомеру, али тринаесте године се побуне.

⁵ Четрнаесте године дође Кедор-Лаомер с царевима што су му били савезници и потуку Рефаимце у Астарот-Карнајиму, Зузејце у Аму и Емијце на равници киријатајимској, ⁶ те Хоријце на њиховој гори Сир, близу Ел-Фарана, што је покрај пустиње. ⁷ Онда се врате назад и дођу у Ен-Миспат, то јест Кадис, и освоје целу област Амаличана и Аморејаца, који су живели у Хасасон-Тамару.

⁸ Тада се дигне цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Севојима и цар Вале, то јест Соара, па заметну битку против оних у долини Сидим: ⁹ Кедор-Лаомера, цара Елама, Тидала, цара Гојима, Амрафела, цара Сенара, Ариоха, цара Еласара – четири цара против петорице. ¹⁰ Долина Сидим је била пуна јама са смолом. Цареви Содоме и Гоморе, бежећи, упадну у њих, а остали побегну у горе. ¹¹ А победници однесу сва добра Содоме и Гоморе и сву храну, па оду. ¹² Одвели су и Лота, Аврамовог синовца, који је живео у Содоми, са свим његовим добрима.

¹³ Али неки бегунац дође и све исприча Авраму Јеврејину, док је боравио код храстова Аморејца Мамрије, брата Есхола и Анера, који су били његови савезници. ¹⁴ Кад је Аврам чуо да му је синовац заробљен, сабере своје људе вичне боју – рођене у његовом дому – њих три стотине осамнаест, па крене у потеру до Дана. ¹⁵ Онда их је поделио у две групе, па је ноћу напао ону војску и потукао је. Гонио их је све до Хове, северно од Дамаска ¹⁶ и повратио сав плен. Вратио је и свога синовца, Лота, са његовим добрима, жене и остали свет.

Мелхиседек благосиља Аврама

¹⁷ Кад се након победе над Кедор-Лаомером и царевима који су били с њим, Аврам вратио у долину Саве, то јест у Царску долину, изађе му у сусрет цар Содоме.

¹⁸ Тада Мелхиседек, цар Салима, донесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега. ¹⁹ Он благослови Аврама рекавши:

Аврам му тада даде десетак од свега.

²¹ А цар содомски рече Авраму: „Мени дај људе, а ти узми добра.“ ²² Али Аврам му рече: „Подижем руку пред Господом, Богом Свевишњим, створитељем неба и земље, ²³ да нећу узети ни кончића с ремена од обуће, нити ишта што ти припада, да не би рекао: ’Ја сам учинио Аврама богатим!’ ²⁴ За себе нећу ништа, осим што су моји момци појели. Део плена нека узму људи који су пошли са мном – Анер, Есхол и Мамрије.“

Бог склапа савез са Аврамом

15 После ових догађаја Господ објави своју реч Авраму у виђењу, говорећи:

² А Аврам упита: „Господе Боже, шта ћеш да ми даш? Ја немам порода, па ће наследник мог дома бити Елиезер Дамаштанин. ³ Пошто ми ниси дао потомство – продужи Аврам – ево, један од слугу у моме дому ће бити мој наследник.“

⁴ Али Господ му поново упути реч: „Неће ти тај бити наследник, него ће ти наследник бити твој потомак, од тебе самог.“ ⁵ Затим га Господ изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звезде ако их можеш пребројати. Толико ће бити твоје потомство.“

⁶ Аврам поверова Господу, и Господ му то урачуна у праведност.

⁷ Затим му Бог рече: „Ја сам Господ који те је извео из Ура Халдејског да ти дам ову земљу у посед.“

⁸ Али Аврам упита: „Господе Боже, како ћу знати да ћу је добити у посед?“

⁹ Бог му рече: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и голубића.“

¹⁰ Аврам му је донео све те животиње, расекао их на пола и све половине поставио једну наспрам друге; птице није расецао. ¹¹ У тај час се птице грабљивице окоме на мртве животиње, али их је Аврам терао.

¹² А кад је сунце било на заласку, Аврама обузме дубок сан, а онда се на њега спусти густа тама пуна ужаса. ¹³ Тада му Бог рече: „Зацело знај да ће твоји потомци бити дошљаци у земљи која неће бити њихова. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година. ¹⁴ Али народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи из те земље са великим благом. ¹⁵ А ти ћеш се придружити својим прецима у миру; у дубокој старости бићеш сахрањен. ¹⁶ Твоји потомци ће се вратити за четвртог нараштаја, јер се још није навршила мера аморејских злодела.“

¹⁷ Кад је сунце зашло и спустила се тама, одједном се појави задимљена пећ и горућа бакља, која је прошла између животињских половина. ¹⁸ Тога дана је Господ склопио савез с Аврамом, рекавши: „Твоме потомству дајем ову земљу, од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата: ¹⁹ земљу Кенејаца, Кенезејаца, Кадмонејаца, ²⁰ Хетита, Фережана, Рефаимаца, ²¹ Аморејаца, Хананејаца, Гергешана и Јевусејаца.“