Old/New Testament
Позив на повратак Господу
1 Осмог месеца друге Даријеве године, реч Господња је дошла пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку.
2 „Господ се веома разгневио на ваше претке! 3 Реци им зато: овако каже Господ над војскама: ’Вратите ми се, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити вама – каже Господ над војскама. 4 Не будите као ваши преци којима су пророковали пређашњи пророци речима: овако каже Господ над војскама: одвратите се, молим вас, од својих злих путева и својих злих дела. Али нису послушали, нису марили за мене – говори Господ. 5 И где су сада ваши преци? Довека ли живе пророци? 6 Зар нису стигле ваше претке моје речи и моји закони, које сам заповедио својим слугама пророцима?
И они су се покајали и одговорили: учинио је баш како је и намеравао Господ над војскама да нам узврати према нашим путевима и према нашим делима.’“
Човек међу стаблима мирте
7 Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец сават, друге Даријеве године, дошла је реч Господња пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку:
8 Гле, била је ноћ када сам видео човека како седи на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте, тамо у долу, а иза њега коњи риђани, сивци и белци.
9 Рекао сам: „Господару мој, ко су ови?“
Одговорио ми је анђео који је разговарао са мном: „Показаћу ти ко су ови.“
10 Тада је узвратио човек који је стајао међу стаблима мирте. Рекао је: „Ово су они које је Господ послао да обилазе земљу.“
11 А они су казали Анђелу Господњем који је стајао међу стаблима мирте: „Обишли смо земљу. Ево, сва је земља мирна и спокојна.“
12 Анђео Господњи је одговорио: „О, Господе над војскама, зар се нећеш смиловати Јерусалиму и Јудиним градовима на које си, ево, озлојеђен ових седамдесет година?!“ 13 А Господ је анђелу који је разговарао са мном одговорио благонаклоним речима, утешним речима.
14 Анђео који је разговарао са мном ми је казао: „Објављуј! Реци: ’Овако каже Господ над војскама: стало ми је до Јерусалима и до Сиона ми је веома стало. 15 Страховито сам гневан на лакомислене народе, а на њих сам био тек мало гневан. Али они су зло потпомогли.’
16 Зато овако каже Господ: ’Вратићу се Јерусалиму са смиловањем! Обновиће се у њему мој Дом – говори Господ над војскама. Зидарско уже ће развучено бити над Јерусалимом.’
17 Опет објављуј и реци: ’Овако каже Господ над војскама: моји ће се градови поново преливати благостањем! Господ ће поново да се смилује Сиону, поново ће да одабере Јерусалим!’“
Четири рога и четворица ковача
18 Тада сам погледао горе, и гле – четири рога. 19 Питао сам анђела који је разговарао са мном: „А шта су они?“
Одговорио ми је: „Ово су рогови који су расејали Јуду, Израиљ и Јерусалим.“
20 А Господ ми је показао четворицу ковача. 21 Упитао сам: „Шта су они дошли да раде?“
Одговорио ми је речима: „Ово су рогови који су расејали Јуду тако да нико ни главу подигао није. А ови ковачи су дошли да их преплаше, да развале рогове народа који су подигнули рог против Јудине земље, да је расеју.“
Човек са мерним ужетом
2 Онда сам подигао поглед, и гле, видео сам човека како у руци држи уже за мерење. 2 Упитао сам: „А где ти идеш?“ Одговорио ми је: „Да измерим Јерусалим и видим колико је широк и колико је дуг.“
3 И гле, отишао је анђео који је разговарао са мном, а други анђео је дошао да га сретне. 4 Рекао му је: „Пожури! Реци овако овом младићу: ’Јерусалим ће населити као неограђено место због мноштва људи и стоке у њему. 5 Али ја ћу да му будем зид ватрени свуд унаоколо, бићу слава усред њега – говори Господ.
6 Хеј! Хеј! Бежите из земље северне – говори Господ. Јер ја сам вас разасуо као четири ветра небеска – говори Господ.
7 Хеј, Сионе! Бежи, ти који пребиваш код ћерке вавилонске! 8 Јер овако каже Господ над војскама: због славе своје он ме је послао народима који су вас похарали. Јер ко вас дира, у зеницу мога[a] ока дира! 9 Јер, ево, замахнућу на њих својом руком па ће их опленити сопствени поданици, и ви ћете знати да ме је послао Господ над војскама.
10 Кличи и радуј се, о, ћерко сионска! Ево, долазим да живим у твојој средини – говори Господ. 11 Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби. 12 А Господ ће да наследи Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће да одабере Јерусалим. 13 Тишина, људи сви пред Господом! Јер, он се придигао из своје светиње где пребива.’“
Чисте хаљине за Првосвештеника
3 А онда ми је показао Првосвештеника Исуса, како стоји пред Анђелом Господњим, и Сатану с његове десне стране како га оптужује. 2 Господ је рекао Сатани: „Нека ти Господ запрети, Сатано! Нека ти запрети Господ који је одабрао Јерусалим! Није ли он угарак извучен из ватре?“
3 Исус је био обучен у прљаве хаљине док је стајао пред анђелом. 4 А он се овако обратио онима што су стајали пред њим: „Скините с њега прљаве хаљине.“
И њему рече: „Види! Скинуо сам с тебе кривицу твоју. Нека те обуку у скупоцене хаљине.“
5 Рекао сам: „Нека му чист турбан на главу ставе!“ И ставили су му чист турбан на главу и обукли су му хаљине док је Анђео Господњи ту стајао.
6 Анђео Господњи је опоменуо Исуса овим речима: 7 „Овако каже Господ над војскама: ’Будеш ли следио моје путеве и испуњавао моју одредбу, управљаћеш мојим Домом и чуваћеш моја дворишта. Још ћу ти дати слободан приступ овима што овде стоје.
8 Послушај, о, Исусе првосвештениче, ти и сарадници твоји што седе око тебе. Ти људи су знак да ја, ево, доводим Изданак, свог слугу. 9 Јер, ево, камен који сам поставио пред Исуса је један камен са седам очију. Ево, исклесаћу натпис на њему – говори Господ над војскама – и уклонићу кривицу земље у једном дану.
10 Тога дана – говори Господ над војскама – позиваћете сви ближње своје под лозу и под смокву.’“
Златни свећњак и два стабла маслине
4 Тако се анђео који је разговарао са мном вратио и пробудио ме као када човека из сна буде. 2 Упитао ме је: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Гле! Видим свећњак сав од злата са судом на врху, са седам жижака на њему и са седам левака за сваки жижак на врху. 3 Ту су и два стабла маслине крај њега, једно са десне стране суда, а друго са његове леве стране.“
4 А ја сам овако питао анђела који је разговарао са мном: „Господару мој, шта је ово?“
5 Анђео који је разговарао са мном ми је узвратио речима: „Зар не знаш шта је ово?“
Одговорио сам: „Не знам, господару мој.“
6 Наставио је и рекао ми: „Ово је реч Господња Зоровавељу која каже: ’Ни силом ни снагом, већ Духом мојим – каже Господ над војскама.
7 Ма, ко си ти, о, горо велика! Пред Зоровавељом бићеш зараван. Он ће изнети угаони камен на врх кличући: „Милост! Нека му је милост!“’“
8 Реч Господња ми је дошла и поручила: 9 „Руке Зоровавељове су основале овај Дом и његове ће га руке завршити. И ти ћеш схватити да ме је Господ над војскама послао к вама. 10 Јер ко је презрео дан скромних почетака? А оних седам ће се радовати, видеће угаони камен и висак у руци Зоровавељовој, тих седам очију Господњих ће помно гледати по свој земљи.“
11 Питао сам га: „А шта су ова два стабла маслине, једно с десне стране свећњака, а друго са његове леве стране?“
12 И још сам га питао: „А шта су ове две гране на маслинама, на два златна левка, из којих цури златасто уље?“
13 Одговорио ми је: „Зар не знаш шта су они?“
„Не знам, господару мој“ – узвратио сам.
14 И рече ми: „Ово двоје су помазаници који стоје пред Господом свег света!“
Пад Вавилона
18 После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. 2 Тада анђео повика јаким гласом:
„Паде, паде, велики Вавилон,
и постаде пребивалиште злих духова
и склониште свих нечистих духова,
склониште свим нечистим птицама
и свим нечистим и мрским зверима.
3 Јер сви су се народи напојили
жестоким вином њенога блудничења.
Цареви света с њом су блудничили,
а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“
4 Затим сам чуо други глас са неба како говори:
„Народе мој, изађи из тог града,
да не будете учесници у његовим гресима,
и да вас не снађу његова зла.
5 Јер греси се њени нагомилаше до неба,
и Бог се сетио њених неправди.
6 Вратите јој истом мером,
вратите јој двоструко више за њена дела;
улијте јој у чашу двоструку меру оног
што је замешала другима.
7 Задајте јој муке и жалости
онолико колико је себи дала славе и раскоши!
Јер она говори у своме срцу:
’Седим на престолу као царица,
нисам удовица и жалости нећу искусити.’
8 Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:
смрт, жалост и глад.
И прождреће је ватра,
јер је силан Господ Бог који јој суди.“
9 За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10 Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:
„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,
јер у један час наста твој суд!“
11 А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12 злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13 цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.
14 Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15 Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16 Говориће:
„Јао, јао, велики граде,
који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
17 У један час опусте толико богатство!“
И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18 Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ 19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:
„Јао, јао, велики граде!
Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
а у један је час опустео.
20 Весели се над њим, небо!
Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“
21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:
„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
и неће га више бити.
22 Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача
неће се више чути у теби,
нити ће се који уметник више наћи у теби,
а ни звук млина се неће више чути.
23 Светлост светиљке
неће више засјати у теби,
нити ће се глас младожење и невесте
икад чути у теби,
зато што су твоји трговци били светски моћници,
и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.
24 Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,
и свих оних који су убијени на земљи.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.