Old/New Testament
Израиљ се није вратио Богу
4 Чујте ову реч, о, краве васанске које сте на брду Самарије,
што тлачите сиромаха, обарате убогога
и говорите мужевима: „Донесите нам да пијемо!“
2 Господ Бог се заклео светошћу својом:
„Гле, ево долазе вам дани
када ће вас извлачити кукама,
а последње од вас удицама.
3 Излазиће свака од вас,
равно напред, кроз пукотине
и разбацаће вас по Армону[a]
– говори Господ.
4 Дођите у Ветиљ и грешите,
а у Галгалу грешите још више.
Своје жртве јутром приносите
и трећег дана своје десетке.
5 Захвалнице са квасцем приносите,
објавите добровољне жртве,
разгласите их, јер вам је то по вољи,
децо Израиљева
– говори Господ Бог.
6 А ја сам вам дао чисте зубе[b] у свим вашим градовима,
оскудицу хлеба у свим местима вашим,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
7 Још сам вам и кишу ускратио,
а било је три месеца пред жетву.
На један град сам послао кишу,
а на други нисам.
Послао сам кишу на једну њиву да је натопи,
а она која није натапана се осушила.
8 Два су се, па и три града дотетурала до једног града да пију воде.
И нису се напили
и ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
9 Ударио сам медљиком и кукољем
баште ваше и ваше винограде,
ваше смокве и винограде ваше.
Појео их је скакавац,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
10 И помор сам слао међу вас
као на Египат.
Мачем сам сасекао ваше младиће
са све вашим преотетим коњима.
Дао сам да вам се до носа подиже смрад вашег табора,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
11 Затирао сам неке од вас
као што је Бог опустошио Содому и Гомору,
били сте као угарак извучен из ложишта,
али ви ми се нисте вратили
– говори Господ.
12 Зато ћу тако да ти урадим, о, Израиљу!
И због тога што ћу да ти урадим,
припреми се да сретнеш свога Бога, о, Израиљу!“
13 Јер, ево онога што је горе начинио,
што је ветар саздао
и јавио човеку мисао своју;
који зору у таму претвара
и хода по узвишењима земље –
име му је Господ, Бог над војскама!
Јадиковка и позив на покајање
5 Чујте ову реч, нарицаљку коју о вама износим, о, доме Израиљев!
2 „Пала је девица израиљска
и више устати неће.
Напуштена је на својој земљи
и никога нема да је подигне.“
3 Јер овако каже Господ Бог:
„У граду из ког је отишла хиљада
остаће њих стотину,
из ког је отишло њих стотину
остаће десеторо дому израиљском.“
4 Јер овако каже Господ дому израиљском:
„Тражите ме и живећете!
5 Не тражите Ветиљ!
Не идите у Галгал!
Не прелазите у Вир-Савеју!
Јер, Галгал ће сигурно у изгнанство,
а и Ветиљ ће аветиња постати.“
6 Тражите Господа и живећете,
да се не би обрушио као огањ на дом Јосифов
и спалио га,
а нико га не гаси у Ветиљу.
7 Ви у пелен правду изокрећете
и праведност на тле обарате.
8 А он је створио Влашиће и Орион,
претвара мрак у јутро
и окреће дан у ноћ.
Он дозива морске воде
и излива их по земљином лицу.
Господ је име његово.
9 Он сукне пустош на моћника
и пустош ће на утврђење доћи.
10 А они мрзе онога који на вратима прекорева,
гаде се онога који честито говори.
11 Зато што газите убогога
и узимате му данак у житу,
саградили сте куће од клесаног камена
али нећете пребивати у њима.
Нећете пити вино
ваших родних винограда које сте засадили.
12 Јер ја знам мноштво ваших преступа
и ваше многобројне грехе.
Тлачите праведника, мито узимате,
на вратима убогоме правду изврћете.
13 Зато мудар ћути у овом времену
јер је зло време.
14 Добро тражите, а не зло,
да живи будете,
да са вама буде Господ, Бог над војскама,
како и кажете.
15 Зло мрзите, а волите добро,
на вратима правду заступајте,
па се можда Господ, Бог над војскама,
смилује остатку Јосифовом.
16 Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Господ:
„Јадиковка је по свим трговима
и улицама свим: ’Јао! Јао!’
И зваће ратара да жали,
да жале они који знају нарицаљку.
17 Јадиковаће по свим виноградима,
јер посред тебе ја ћу проћи
– говори Господ.“
Дан Господњи
18 Јао онима што прижељкују
дан Господњи!
Шта ће вама дан Господњи?
Тад је тама, а не светло.
19 Као човек кад од лава бежи,
а дочека га медвед,
или у кућу уђе
и руку своју на зид стави
да га уједе змија.
20 Неће ли дан Господњи бити тама, а не светло
и помрчина без сјаја?
21 „Ја мрзим, ја презирем ваше светковине!
Светим саборима вашим ни да примиришем!
22 И ако ми приносите свеспалнице
и ваше житне жртве,
нећу да их прихватим.
Не обазирем се на жртве мира
ваших утовљених јунаца.
23 Склоните од мене буку својих песама
и мелодију харфи својих.
Не желим да их чујем.
24 Нека правда као вода потече
и праведност као поток непресушни.
25 Мени ли сте приносили житне жртве
и приносе у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
26 Носили сте своје идоле –
Сикута, цара свога
и Кијуна, звезду својих богова –
које сте себи начинили.
27 Изагнаћу вас још даље од Дамаска,
каже Господ, а његово је име Бог над војскама.“
Јао лакомисленима!
6 Јао лакомисленима на Сиону,
онима што су безбрижни на гори Самарији,
онима што се зову угледнима најбољих народа,
а којима долази дом Израиљев!
2 Пређите у Халани, разгледајте,
па оданде идите у Амат-Рабу
и спустите се у Гат филистејски.
Јесу ли та царства боља од ових
и да ли су им пространије међе од ваших међа?
3 Ви одгурујете долазак дана зла,
а примичете владавину насиља.
4 Башкарите се на лежајима од слоноваче,
протежете на диванима својим
и једете јагњад из стада
и телад из штале.
5 Дрндате по харфи,
као Давид себи измишљате инструменте.
6 Ви пехарима пијете вино,
мажете се најбољим уљима
и не боле вас Јосифове развалине.
7 Зато ћете сада отићи у изгнанство на челу изгнаника,
умукнуће славље оних што се протежу.
Бог се гнуша Јаковљевог поноса
8 Собом се заклео Господ Бог, овако говори Господ, Бог над војскама:
„Гнушам се Јаковљевог поноса
и мрзим његова утврђења.
Зато ћу да предам град
и све у њему.“
9 Ако и десеторо људи преостане у једној кући и они ће помрети. 10 Њихов рођак, најближи њихов ће их узети да их спали, да изнесе кости њихове из куће. И рећи ће ономе у ћошку куће: „Је ли још неко са тобом?“ А он ће му одговорити: „Није.“ И додаће: „Тише само! Не спомињи Господње име!“
11 Јер, ево, Господ заповеда
и удариће велику кућу и развалиће је,
а мања ће кућа пући.
12 Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
Јер, правду сте у отров преокренули
и у пелен плод праведности.
13 Радујете се Ло-Девару и говорите:
„Нисмо ли својом снагом освојили Карнајим!“
14 „Јер, ево, подижем против вас, о, доме Израиљев
– говори Господ Бог над војскама –
народ који ће вас тлачити
од Лево-Амата до пустињског потока.“
Седам труба
7 Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. 2 Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: 3 „Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ 4 Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог:
5 из Јудиног племена дванаест хиљада,
из Рувимовог племена дванаест хиљада,
из Гадовог племена дванаест хиљада,
6 из Асировог племена дванаест хиљада,
из Нефталимовог племена дванаест хиљада,
из Манасијиног племена дванаест хиљада,
7 из Симеуновог племена дванаест хиљада,
из Левијевог племена дванаест хиљада,
из Исахаровог племена дванаест хиљада,
8 из Завулоновог племена дванаест хиљада,
из Јосифовог племена дванаест хиљада, и
из Венијаминовог племена дванаест хиљада.
Непрегледно мноштво народа
9 Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. 10 Они громко ускликнуше:
„Спасење припада нашем Богу
који седи на престолу и Јагњету!“
11 А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, 12 говорећи:
„Амин! Благослов и слава,
мудрост и захвалност,
част, сила и снага,
припадају нашем Богу, од сад и довека.
Амин!“
13 Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“
14 Ја му одговорим: „То ти знаш, господине мој.“
Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. 15 Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. 16 Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, 17 јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.