Old/New Testament

Јона бежи од Бога

1 Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: ² „Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“

³ Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. ⁴ Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. ⁵ Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.

А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. ⁶ Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“

⁷ Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. ⁸ Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ ⁹ Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ ¹⁰ Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је са̂м рекао. ¹¹ Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.

¹² Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ ¹³ Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. ¹⁴ Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ ¹⁵ Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. ¹⁶ На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.

Бог шаље рибу да прогута Јону

2 Али Господ посла велику рибу да прогута Јону. Јона је био у утроби рибе три дана и три ноћи.

² Тада се Јона помолио Господу, своме Богу, из утробе рибе.

Јонина молитва

³ Рекао је:

¹¹ Тада је Господ заповедио риби, те је она избацила Јону на копно.

Покајање становника Ниниве

3 Реч Господња по други пут дође Јони: ² „Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“

³ Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. ⁴ Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ ⁵ Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.

⁶ Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. ⁷ Онда је заповедио да вичу по Ниниви:

„По налогу цара и његових великаша:

’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. ⁸ Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. ⁹ Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“

¹⁰ Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.

Јонин гнев и Божија поука

4 Тада се Јона веома озловољио и наљутио. ² Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. ³ Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ ⁴ Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“

⁵ Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. ⁶ А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. ⁷ Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. ⁸ Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“

⁹ Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ ¹⁰ Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. ¹¹ А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“

Анђео са књижицом

10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. ² У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, ³ и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. ⁴ А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“

⁵ А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, ⁶ па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! ⁷ Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“

⁸ Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ ⁹ Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ ¹⁰ Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. ¹¹ Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“