Old/New Testament

Четири израиљска младића на вавилонском двору

1 Треће године Јоакима^[a], цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опколи га. ² Господ је предао Јоакима, Јудиног цара, у његове руке и део посуђа из Дома Господњег. Навуходоносор их је однео у земљу Сенар и донео их у храм свога бога. Посуђе је положио у ризницу свога бога.

³ Тада је цар наредио Асфеназу, старешини својих дворана̂, да доведу неке од Израиљаца из царске лозе и племства – ⁴ младиће без икакве мане, доброг изгледа, умешне у свакој врсти мудрости, врсне у знању и расуђивању, и способне за службу на царском двору – да их науче писму и језику Халдејаца. ⁵ Цар им је одредио свакодневни оброк од цареве хране и вина. Заповедио је да се образују три године, а потом нека ступе у царску службу.

⁶ Међу овима су били Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, из Јудиног племена. ⁷ Старешина дворана̂ им је дао друга имена: Данилу је дао име „Валтазар“, Ананији „Седрах“, Мисаилу „Мисах“, а Азарији „Авденаго“.

⁸ Данило је решио да се не окаља царевом храном и вином, па је замолио старешину дворана̂ да му дозволи да се не окаља. ⁹ Бог је дао Данилу да задобије благонаклоност и милосрђе старешине дворана̂.

¹⁰ Старешина дворана̂ рече Данилу: „Бојим се мог господара цара, који вам је одредио храну и пиће. А шта кад примети да су вам лица упалија од осталих младића ваших година? Тада бих ја платио главом пред царем за вашу кривицу.“ ¹¹ Данило рече надгледнику кога је старешина дворана̂ поставио над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: ¹² „Молим те, покушај са својим слугама десет дана. Нека нам дају само поврће за јело и воду за пиће. ¹³ Онда упореди наш изглед са изгледом младића који су јели од цареве хране, па поступај са својим слугама према ономе што видиш.“

¹⁴ Сложи се он са овим и покуша то с њима десет дана. ¹⁵ Кад је истекло десет дана, они су изгледали боље и ухрањеније од свих других младића који су јели од цареве хране. ¹⁶ Тако је надгледник односио њихов оброк хране и вина и давао им поврће.

¹⁷ Овој четворици младића Бог је дао знање и умешност у свакој врсти писања и мудрости; а Данило се разумео у сва виђења и снове.

¹⁸ Кад је истекло време које је цар одредио да их доведу, старешина дворана̂ их је довео пред Навуходоносора. ¹⁹ Цар је разговарао с њима, али се међу њима није нашао нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Зато су били постављени у царску службу. ²⁰ Кад их је цар питао о свему што се тиче мудрости и разумевања, утврдио је да су десет пута бољи од свих чаробњака̂ и гатара̂ у његовом царству.

²¹ Данило је остао тамо до прве године цара Кира^[b].

Навуходоносоров сан

2 У другој години своје владавине, Навуходоносор^[c] је сањао снове. Он се толико узнемирио, да му сан није долазио на очи. ² Цар је наредио да се позову чаробњаци, гатари, врачари и Халдејци^[d], да кажу цару шта је сањао. Кад су дошли, стали су пред цара.

³ Цар им рече: „Сањао сам сан и узнемирен сам; хоћу да знам шта тај сан значи.“

⁴ Халдејци одговорише цару на арамејском: „О, царе, да си жив довека! Испричај сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“

⁵ Цар одговори Халдејцима: „Издајем проглас: ако ми не кажете какав сам сан имао и шта је његово тумачење, бићете растргнути на делове, а ваше куће лежаће у рушевинама. ⁶ А ако ми кажете какав сам сан имао и шта је његово значење, добићете од мене дарове, награде и велику почаст. Стога ми реците шта је био мој сан и протумачите његово значење.“

⁷ Они му опет одговорише: „Нека цар исприча сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“

⁸ Али цар им одговори: „Знам ја поуздано да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам издао проглас, ⁹ да ако ми не кажете какав сам сан имао, постоји само једна пресуда за вас. Ви сте се договорили да ми саопштите лажљиве и заводљиве речи, док се прилике не промене. Стога ми реците какав сам сан имао, а ја ћу знати да ли сте протумачили његово значење.“

¹⁰ Халдејци одговорише цару: „Нема на земљи човека који би могао да разјасни што цар захтева. Никада један цар, било како да је велики и моћан, није тражио тако нешто од чаробњака, гатара и Халдејаца. ¹¹ Тешко је то што цар захтева; не постоји нико ко би то могао да открије цару осим богова који не бораве међу људима.“

¹² Због свега овога цар се толико разгневио да је наредио да се побију сви мудраци у Вавилону. ¹³ Кад је била издана наредба да се побију сви мудраци, тражили су и Данила и његове другове да их убију.

¹⁴ Тада се Данило обратио мудрим и разборитим речима Ариоху, заповеднику цареве телесне страже, који је изашао да побије вавилонске мудраце. ¹⁵ Упитао је царевог заповедника Ариоха: „Зашто је царева наредба толико строга?“ Ариох обавести Данила. ¹⁶ На то је Данило отишао цару и тражио од цара да му да̂ време како би могао да протумачи значење сна.

¹⁷ После тога је Данило отишао својој кући и обавестио о томе Ананију. Мисаила и Азарију, ¹⁸ како би тражили милост Бога небеског у погледу ове тајне, да не би и Данило и његови другови настрадали са вавилонским мудрацима.

¹⁹ Та је тајна била откривена Данилу ноћу, у виђењу. Данило је благословио Бога небеског. ²⁰ Данило рече:

Данило тумачи сан

²⁴ Данило је отишао к Ариоху, кога је цар одредио да побије вавилонске мудраце и рекао му: „Не убијај вавилонске мудраце; одведи ме пред цара, а ја ћу цару протумачити значење сна.“

²⁵ Ариох је одмах довео Данила пред цара и рекао му: „Нашао сам међу Јудиним изгнаницима човека који може цару да објасни значење сна!“

²⁶ Цар упита Данила, коме је име било и Валтазар: „Да ли стварно можеш да ми кажеш какав сам сан имао, и протумачиш га?“

²⁷ Данило одговори цару: „Тајну, за коју цар пита, не могу расветлити мудраци, гатари, чаробњаци и звездознанци, ²⁸ али постоји Бог на небу који открива тајне. Он је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се догодити у данима што долазе. Ово је твој сан, ово су виђења, која су ти дошла на ум на твојој постељи:

²⁹ Теби су, о, царе, дошле мисли на твојој постељи о стварима које ће се догодити касније, а онај што открива тајне објавио ти је шта ће се догодити. ³⁰ Ова тајна ми је била откривена не зато што имам више мудрости од свих живих, него да би цар сазнао њено значење, и да би дознао какве су ти мисли дошле на ум.

³¹ Ти си, о, царе, видео велики кип. Кип је био огроман и изванредно блистав. Стајао је испред тебе, а изглед му је био застрашујући. ³² Глава кипа је била од чистог злата, прса и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, ³³ ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, делом од глине. ³⁴ Док си ти гледао, одвалио се један камен, али не људским рукама, ударио кип у стопала од гвожђа и глине и разбио их. ³⁵ Истог часа су се смрвили и гвожђе и глина, бронза, сребро и злато. Постали су као плева на гумну у лето; дунуо је ветар и све их однео без трага. А камен који је ударио у кип постао је велика планина, која је испунила сву земљу.

³⁶ То је сан. Сада ћемо саопштити цару његово тумачење. ³⁷ Ти си, царе, цар над царевима, коме је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу. ³⁸ У твоје руке је предао људе, свуда где живе, звери пољске и птице небеске, и учинио те владарем над свима њима. Ти си та глава од злата.

³⁹ После тебе ће настати друго царство, мање од твог, па треће царство, од бронзе, које ће владати над свом земљом. ⁴⁰ Четврто царство ће бити чврсто као гвожђе, као гвожђе које све ломи и мрви. Као што гвожђе све сатире, тако ће оно разбити и сатрти сва та царства. ⁴¹ То што си видео да су стопала и прсти делом од глине, а делом од гвожђа, значи да ће се то царство поделити. Ипак, у њему ће остати нешто од чврстине гвожђа, јер си видео гвожђе помешано са глином. ⁴² А то што су прсти на стопалима делом од гвожђа, а делом од глине, значи да ће царство бити делом јако, делом крхко. ⁴³ Видео си и да је гвожђе помешано са обичном глином. То значи да ће се мешати са семеном других народа, али да се неће одржати заједно, као што се ни гвожђе не може помешати с глином.

⁴⁴ У време тих царева Бог небески ће успоставити царство, које никада неће бити уништено, нити ће се то царство оставити другом народу. Оно ће разбити и окончати сва она царства, а са̂мо ће остати довека, ⁴⁵ баш као што си видео да се одвалио камен, али не људском руком, и смрвио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато.

Велики Бог је обзнанио цару шта ће се догодити касније. Сан је истинит, а тумачење му је поуздано.“

⁴⁶ Тада цар Навуходоносор паде ничице, поклони се Данилу и нареди да му се принесу житна жртва и ка̂д. ⁴⁷ Цар рече Данилу: „Твој Бог је, заиста, Бог над боговима, господар царевима и Откриватељ тајни, кад си могао да откријеш ову тајну.“

⁴⁸ Цар је узвисио Данила, и дао му много великих дарова. Поставио га је за управитеља све вавилонске области и главара свих вавилонских мудраца. ⁴⁹ Но, Данило је замолио цара да послове вавилонске области повери Седраху, Мисаху и Авденагу. Са̂м Данило је остао на царевом двору.

Духове треба проверавати

4 Вољени моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове долазе ли од Бога, јер је много лажних пророка изашло у свет. ² По овоме се познаје онај који има Божијег Духа: свако ко исповеда да је Исус Христос дошао у телу, долази од Бога, ³ а сваки дух који не признаје Исуса не долази од Бога. Тај има духа антихристовог, за којега сте чули да ће доћи, и већ сада је у свету.

⁴ Дечице, ви сте од Бога и већ сте надвладали такве. Наиме, моћнији је онај који је у вама, него онај који је у свету. ⁵ Они су од света, па зато говоре оно што од света потиче, и свет их слуша. ⁶ Али ми смо од Бога. Ко познаје Бога, нас слуша, а ко није од Бога, не слуша нас. По томе препознајемо Духа истине и духа заблуде.

Бог је љубав

⁷ Вољени моји, волимо једни друге, јер љубав долази од Бога. Свако ко воли, од Бога је рођен и познаје Бога. ⁸ Ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. ⁹ Бог је показао своју љубав према нама тако што је послао у свет свога јединорођенога Сина да бисмо ми имали живот његовим посредством. ¹⁰ Ово је љубав: нисмо ми заволели Бога, него је Бог заволео нас и послао свога Сина да буде жртва за опроштење наших греха. ¹¹ Вољени моји, ако нас је Бог толико заволео и ми смо дужни да волимо једни друге. ¹² Бога нико никада није видео, али ако волимо једни друге, Бог остаје у нама, те љубав његова у нама бива савршена.

¹³ По овоме знамо да остајемо у њему и он у нама: дао нам је свога Духа. ¹⁴ А ми смо видели да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. ¹⁵ Ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. ¹⁶ И ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали у њу.

Бог је љубав и ко живи у љубави, Бог остаје у њему и он у Богу. ¹⁷ Љубав је међу нама дошла до савршенства, да бисмо имали поуздање на Судњи дан. Јер, какав је он, такви смо и ми на овом свету. ¹⁸ У љубави нема страха. Савршена љубав изгони страх, јер страх претпоставља казну. Ко год страхује, није дошао до савршенства у љубави.

¹⁹ Ми волимо, јер је он први заволео нас. ²⁰ Ако неко каже: „Волим Бога!“, а мрзи свога брата, лажљивац је. Ко не воли свога брата којега види, не може волети ни Бога којега не види. ²¹ Ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.