Old/New Testament

Вода која извире испод Дома

47 Потом ме је довео на улаз Дома, и гле, вода је извирала испод прага Дома према истоку, јер је Дом био окренут према истоку. Вода је истицала испод десне стране Дома, јужно од жртвеника. ² Затим ме је извео кроз северна врата водећи ме около, са спољне стране, према спољашњим вратима, путем који гледа на исток. И гле, вода је куљала с десне стране.

³ Када је човек пошао на исток са мерачким ужетом у руци, измерио је хиљаду лаката^[a], па ме је провео кроз воду; вода је била до чланака. ⁴ Затим је измерио још хиљаду лаката, па ме је превео преко воде. Вода ми је била до колена. Опет је измерио хиљаду лаката и превео ме преко воде. Вода ми је била до појаса. ⁵ Када је измерио још хиљаду, нисам могао да пређем реку, јер је вода толико надошла да је морало да се плива; није могла да се пређе.

⁶ Тада ме је упитао: „Јеси ли видео то, сине човечији?“ Онда ме је повео и вратио на обалу реке. ⁷ Када сам се вратио, видео сам на обали реке, с обе стране, веома много стабала. ⁸ Човек ми рече: „Ове воде теку у источни крај и спуштају се у Араву, па се уливају у море^[b]. Када се улију у море, воде оздрављају. ⁹ И куда год река дође, свако живо биће које се миче оживљава. Тада ће бити веома много риба, јер кад ове воде дођу морске воде ће оздравити. Где ова река дође, све ће оживети. ¹⁰ Рибари ће стајати дуж мора од Ен-Гедија до Ен-Еглајима; то ће бити место где ће се сушити мреже. Биће тамо веома много свакојаких риба, као риба у Великом мору. ¹¹ Ипак, његове баре и мочваре неће оздравити; из њих ће се добијати со. ¹² А крај реке, на обе њене обале, рашће свакојака воћна стабла. Њихово лишће неће венути, нити ће им плодови нестајати, него ће рађати нови род сваког месеца, јер им воде долазе из Светилишта. Његови плодови биће за јело, а његово лишће за лек.“

Границе земље

¹³ Говори Господ Бог: „Ово су границе по којима ћете поделити земљу у наслеђе међу дванаест племена Израиља: Јосифу два дела. ¹⁴ Поделите је подједнако, пошто сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, и ова земља ће вам припасти у наследство.

¹⁵ Ово је граница земље:

²¹ Поделите земљу међу собом по Израиљевим племенима. ²² Земљу поделите у наследство међу собом и међу странцима који бораве међу вама, и који су изродили децу међу вама. Опходите се према њима као према домаћима, Израиљцима. Нека и они приме део у наследство са Израиљевим племенима. ²³ Нека се странцу да̂ земља у оном племену у којем борави – говори Господ Бог.

48 Ово су имена племена. Део од крајњег севера путем за Етлон до Лево-Амата све до Асар-Енана и северне границе Дамаска према Амату – од источне границе до запада – припада Дану.

² Асиру припада део који је на граници са Даном, од истока до запада.

³ Део од Асирове границе, од источне стране до западне, припада Нефталиму.

⁴ Део од Нефталимове границе, од источне стране до западне, припада Манасији.

⁵ Део од Манасијине границе, од источне стране до западне, припада Јефрему.

⁶ Део од Јефремове границе, од источне стране до западне, припада Рувиму.

⁷ Део од Рувимове границе, од источне до западне стране, припада Јуди.

⁸ Део од Јудине границе, од источне до западне стране, одвојићете за принос. Нека буде двадесет пет хиљада лаката^[c] у ширину. Његова дужина, од источне до западне стране, нека буде једнака једном од племенских делова. Светилиште биће усред њега.

⁹ Дужина приноса који ћете одвојити за Господа биће двадесет пет хиљада лаката, а ширина десет хиљада лаката^[d]. ¹⁰ Тај део ће бити свети принос за свештенике. Нека буде дугачак десет хиљада лаката према северу и десет хиљада лаката према западу. Ширина нека му буде двадесет пет хиљада лаката према југу. Светилиште нека буде усред њега. ¹¹ То ће бити за посвећене свештенике, Садокове потомке, који су ми верно служили, и нису застранили као остали Левити, када су Израиљци застранили. ¹² Њима ће припасти део од приноса земље, најсветији део, уз границу Левита.

¹³ Уз свештеничке границе нека Левити имају део од двадесет пет хиљада лаката у дужину, и десет хиљада лаката у ширину. Укупна дужина нека буде двадесет пет хиљада, а ширина десет хиљада лаката. ¹⁴ Нека ништа од тога не продају нити размењују. Нека тај најбољи део земље не преносе на неког другог, јер је свет Господу.

¹⁵ Преосталих пет хиљада лаката^[e] ширине и двадесет пет хиљада лаката дужине је световни део који припада граду за куће и пашњаке. Град ће бити усред њега. ¹⁶ Ово су његове мере: четири хиљаде пет стотина лаката на северној страни, четири хиљаде пет стотина лаката на јужној страни, четири хиљаде пет стотина лаката на источној страни, и четири хиљаде пет стотина лаката на западној страни. ¹⁷ Пашњаци ће бити две стотине педесет лаката^[f] на северу, две стотине педесет на југу, две стотине педесет на истоку, и две стотине педесет на западу. ¹⁸ Остатак дужине уз свети део биће десет хиљада лаката на исток и десет хиљада на запад. Налазиће се уз свети део, а што роди од њега, нека буде за храну градским слугама. ¹⁹ Градски радници који га буду обрађивали нека буду из Израиљевих племена. ²⁰ Сав принос биће четвороугласт: двадесет пет хиљада лаката са двадесет пет хиљада лаката. То ћете одвојити као свети принос за градски посед.

²¹ Кнезу ће припасти оно што остане с обе стране светог дела и градске имовине: двадесет пет хиљада лаката од светог дела до источне границе, и двадесет пет хиљада лаката на западу према западној граници. Оба та дела уз границу Израиљевих племена припадају кнезу. Светилиште Дома нека буде усред тога. ²² Посед Левита и градски посед биће усред дела које припада кнезу, између Јудине и Венијаминове границе. То ће бити кнежево.

²³ Остала племена: од источне до западне стране – Венијаминов део.

²⁴ Уз Венијаминову границу, од источне до западне стране – Симеунов део.

²⁵ Уз Симеунову границу, од источне до западне стране – Исахаров део.

²⁶ Уз Исахарову границу, од источне до западне стране – Завулонов део.

²⁷ Уз Завулонову границу, од источне до западне стране – Гадов део.

²⁸ Уз Гадову границу, с јужне стране према југу, граница иде од Тамара до вода Мериве кадиске, дуж потока до Великог мора. ²⁹ То је земља коју ћете жребом разделити Израиљевим племенима. То су њихови делови – говори Господ Бог.

³⁰ Ово су градски излази: на северној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, ³¹ биће троја врата. Врата ће носити имена Израиљевих племена: врата Рувимова, Врата Јудина и Врата Левијева.

³² И на источној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, биће троја врата: врата Јосифова, Врата Венијаминова и Врата Данова.

³³ На јужној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, биће троја врата: врата Симеунова, Врата Исахарова и Врата Завулонова.

³⁴ На западној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, биће троја врата: врата Гадова, Врата Асирова и Врата Нефталимова.

³⁵ Свуда унаоколо: осамнаест хиљада лаката^[g]. Град ће се од тог дана звати:

Господ је овде.“

Деца Божија

3 Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега. ² Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте. ³ И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он са̂м чист.

⁴ Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње. ⁵ Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха. ⁶ Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.

⁷ Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је са̂м Христос праведан. ⁸ Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска. ⁹ Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога. ¹⁰ По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.

Волите један другога

¹¹ Ово је, наиме, порука коју сте чули од почетка: „Волите једни друге!“ ¹² Не будите као Кајин који је припадао Зломе, па је убио свога брата. И зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. ¹³ Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. ¹⁴ Ми знамо да смо прешли из смрти у живот по томе што волимо браћу. Ко не воли, и даље је у смрти. ¹⁵ Свако ко мрзи свог брата, јесте братоубица, а ви знате да ни један убица нема вечни живот у себи.

¹⁶ Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу. ¹⁷ Ако неко живи у благостању и види свога брата како оскудева, па остане равнодушан према њему, може ли у себи имати љубав према Богу? ¹⁸ Дечице, немојмо волети само речју и језиком, већ делом и истином.

¹⁹ По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом, ²⁰ ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све. ²¹ Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом, ²² па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно. ²³ Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио. ²⁴ Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.