M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков крену даље, и сретоше га Божији анђели.

² Када их је угледао, рече: »Ово је Божији табор.« Зато то место назва Маханајим^[a].

³ Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, ⁴ заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. ⁵ Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘«

⁶ Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.«

⁷ Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. ⁸ Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.«

⁹ Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ ¹⁰ нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. ¹¹ Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. ¹² А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘«

¹³ Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.

¹⁶ Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.«

¹⁷ А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ ¹⁸ ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘«

¹⁹ Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. ²⁰ И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘«

Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.«

²¹ Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору.

²² Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. ²³ А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину.

Јаков се рве с Богом

²⁴ Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. ²⁵ Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.

²⁶ Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.«

Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«

²⁷ Онај га упита: »Како се зовеш?«

Он одговори: »Јаков.«

²⁸ »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел^[b], јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«

²⁹ Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.«

Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?«

И онда га тамо благослови.

³⁰ Јаков то место назва Пениел^[c], говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« ³¹ Када је прошао Пенуел^[d], сунце грану изнад њега. А због кука је храмао. ³² Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Лк 6,6-11)

3 Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком. ² А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже.

³ »Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком, ⁴ па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

Али они су ћутали.

⁵ Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.«

И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава.

⁶ Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију.

Народ хрли за Исусом

⁷ Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје, ⁸ из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему. ⁹ Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио, ¹⁰ јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну.

¹¹ Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!«

¹² А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Лк 6,12-16)

¹³ Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему. ¹⁴ Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли^[a] – да буду с њим, да их шаље да проповедају ¹⁵ и да имају власт да истерују демоне. ¹⁶ А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар, ¹⁷ Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома, ¹⁸ затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја ¹⁹ и Јуду Искариотског, који га је издао.

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-32; Лк 11,14-23; 12,10)

²⁰ Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. ²¹ Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.

²² А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«

²³ Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? ²⁴ Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. ²⁵ И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. ²⁶ Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.

²⁷ »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.

²⁸ »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. ²⁹ Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«

³⁰ То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Лк 8,19-21)

³¹ Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.

³² А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«

³³ Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«

³⁴ Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. ³⁵ Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«

Ксерксов указ у корист Јудеја

8 Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он. ² Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем.

³ Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја. ⁴ Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега.

⁵ »Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама. ⁶ Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?«

⁷ Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје. ⁸ А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.«

⁹ Тада – двадесет трећег дана трећег месеца, месеца сивана – позваше царске бележнике и они написаше све Мордехајеве заповести за Јудеје и за сатрапе, намеснике и поглаваре сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу на његовом језику, а тако и Јудејима њиховим писмом и на њиховом језику. ¹⁰ Мордехај написа писма у име цара Ксеркса, запечати их царевим прстеном и разасла по гласницима који су јахали брзе коње из цареве штале.

¹¹ Цар је дозволио Јудејима у сваком граду да се окупљају и бране свој живот, да затру, убију и униште сваку оружану силу народа или покрајине која нападне њих, њихову нејач и жене, и да заплене добра својих непријатеља, ¹² и то све истог дана у свим покрајинама цара Ксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара. ¹³ Требало је да препис овог указа постане закон у свакој покрајини и да се обзнани свим народима како би Јудеји тога дана били спремни да се освете својим непријатељима. ¹⁴ По царевој заповести, гласници похиташе, јашући царске коње. А указ је издат и у тврђави града Сузе.

¹⁵ Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем. ¹⁶ За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части. ¹⁷ У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.

Божија верност

3 Која је, дакле, предност Јудеја? Или, каква је вредност обрезања? ² Велика у сваком погледу. Пре свега, поверене су им Божије речи. ³ А шта ако су неки од њих били неверни? Да ли ће њихово неверовање обеснажити Божију верност? ⁴ Нипошто! Него, нека Бог буде истинит, а сваки човек лажов, као што је записано:

⁵ А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан – људски говорим – када искаљује свој гнев? ⁶ Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету? ⁷ Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости још очигледнија на његову славу, зашто ми се и даље суди као грешнику? ⁸ И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!

⁹ Шта, дакле? Да ли смо у предности? Нипошто! Јер, управо смо оптужили и Јудеје и Грке да су под грехом.

Нико није праведан

¹⁰ Као што је записано:

¹⁹ Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом. ²⁰ Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.

Праведност по вери

²¹ А сада се, одвојено од Закона^[a], објавила Божија праведност – о којој сведоче Закон и Пророци – ²² Божија праведност кроз веру у Исуса Христа за све који верују. Јер, нема разлике: ²³ сви су згрешили и лишени су Божије славе, ²⁴ али су бесплатно оправдани његовом милошћу на основу откупљења у Христу Исусу. ²⁵ Њега је Бог поставио да својом крвљу буде жртва помирница која се прихвата вером. Тиме је Бог хтео да покаже своју праведност. Јер, он у својој стрпљивости није кажњавао раније учињене грехе ²⁶ да би у садашње време показао своју праведност – да сâм буде праведан и да оправда онога ко верује у Исуса.

²⁷ Где је, дакле, хвалисање? Искључено је. По којем закону? По закону делâ? Не, него по закону вере. ²⁸ Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без делâ Закона. ²⁹ Или је Бог само Јудејима Бог? Зар није и незнабошцима? Да, и незнабошцима. ³⁰ Јер, Бог је само један и он ће обрезане оправдати на основу вере, а необразане вером. ³¹ Да ли ми, дакле, вером укидамо Закон? Нипошто! Него, вером подржавамо Закон.