M’Cheyne Bible Reading Plan

2 Тако су довршени небо и земља и све на њима.

Седми дан – одмор

² До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. ³ Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.

⁴ То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД^[a], Бог, начинио земљу и небо.

Еденски врт

⁵ Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, ⁶ него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.

⁷ ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха^[b], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. ⁸ Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ⁹ ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.

¹⁰ Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. ¹¹ Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. ¹² Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. ¹³ Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. ¹⁴ Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.

¹⁵ ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.

¹⁶ ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, ¹⁷ али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«

¹⁸ Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«

¹⁹ Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. ²⁰ Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.

Али за човека се не нађе помагач као што је он. ²¹ Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. ²² Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.

²³ Човек рече:

²⁴ Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.

²⁵ А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.

Поклоњење мудраца

2 Када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, за време владавине цара Ирода, дођоше неки мудраци са истока у Јерусалим ² и упиташе: »Где је новорођени цар Јудеја? Видели смо његову звезду како излази^[a], па смо дошли да му се поклонимо.«

³ Када је цар Ирод то чуо, веома се узнемири – а с њим и сав Јерусалим – ⁴ па он окупи све првосвештенике и учитеље закона и упита их где Христос треба да се роди.

⁵ »У Витлејему, у Јудеји«, рекоше му они, »јер је пророк овако написао:

⁷ Тада Ирод тајно позва к себи оне мудраце и од њих сазна тачно време када се звезда појавила.

⁸ Онда их посла у Витлејем, рекавши: »Идите и помно се распитајте о детету. А кад га нађете, јавите ми, да и ја одем да му се поклоним.«

⁹ Они саслушаше цара и одоше. А звезда коју су видели како излази ишла је пред њима док није стала изнад места где је било дете. ¹⁰ Када су видели звезду, веома се обрадоваше. ¹¹ Уђоше у кућу и угледаше дете с његовом мајком Маријом, па падоше ничице и поклонише му се. Онда отворише своје ковчеге и принеше му дарове: злато, тамјан и смирну. ¹² А пошто су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, они се другим путем вратише у своју земљу.

Бекство у Египат

¹³ Када су они отишли, Јосифу се у сну појави Господњи анђео и рече му: »Спреми се, узми дете и његову мајку и бежи у Египат. Тамо остани док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.«

¹⁴ И Јосиф се спреми, па ноћу узе дете и његову мајку и крену у Египат, ¹⁵ где остаде све до Иродове смрти – да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка:

Покољ нејачи

¹⁶ Када је видео да су га мудраци преварили, Ирод се веома разбесне, па нареди да се у Витлејему и околини побију сва мушка деца од две године и млађа, према времену које је сазнао од мудраца. ¹⁷ Тада се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

Повратак из Египта

¹⁹ Када је Ирод умро, у Египту се Јосифу у сну појави Господњи анђео ²⁰ и рече: »Спреми се, узми дете и његову мајку, па иди у Израел, јер су умрли они који су детету хтели да одузму живот.«

²¹ И Јосиф се спреми, узе дете и његову мајку и оде у Израел. ²² Али, када је чуо да у Јудеји, место свога оца Ирода, влада Архелај, плашио се да онамо оде. Упозорен у сну, крену у галилејску област, ²³ а када је стигао, настани се у граду који се зове Назарет. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Зваће се Назарећанин.«

Списак повратника из изгнанства

(Нем 7,4-73)

2 Ово су људи из оне покрајине који су изашли из изгнаничког сужањства, које је вавилонски цар Навуходоносор као сужње одвео у Вавилон, и вратили се у Јерусалим и Јуду, свако у свој град, ² предвођени Зоровавелом, Исусом, Немијом, Серајом, Реелајом, Мордехајем, Билшаном, Миспаром, Бигвајем, Рехумом и Бааном.

Попис Израелаца:

³⁶ Свештеници:

⁴⁰ Левити:

⁴¹ Певачи:

⁴² Чувари капија:

⁴³ Храмски служитељи:

⁵⁵ Потомци Соломонових слугу:

⁵⁸ Храмских служитеља и потомака Соломонових слугу: 392.

⁵⁹ Људи који су дошли из Тел-Мелаха, Тел-Харше, Керува, Адана и Имера, али нису могли да докажу да су њихове породице потекле од Израела, били су:

⁶¹ и међу потомцима свештеникâ:

⁶² Они су тражили своје родослове по званичним књигама, али их нису нашли, па су били искључени из свештенства као нечисти. ⁶³ Стога им је намесник наредио да не једу од пресвете хране све док се не појави свештеник који ће доносити одлуке помоћу Урима и Тумима.

⁶⁴ Цела заједница бројала је 42.360 људи, ⁶⁵ не рачунајући њихове слуге и слушкиње, којих је било 7.337. А имали су и 200 певача и певачица ⁶⁶ и поседовали 736 коња, 245 мазги, ⁶⁷ 435 камила и 6.720 магараца.

⁶⁸ Када су стигли до Дома ГОСПОДЊЕГ у Јерусалиму, неке главе породица дале су жртве драговољне за Божији Дом, да се поново сазида на свом месту. ⁶⁹ За радове су, према својим могућностима, дали у ризницу 61.000 дарика^[a] злата, 5.000 мина^[b] сребра и 100 свештеничких одора. ⁷⁰ Свештеници, Левити, део народа, певачи, чувари капија и храмски служитељи настанише се у својим градовима, а остали Израелци у својим.

Долазак Светог Духа

2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. ² Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. ³ Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. ⁴ И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷ Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? ⁸ Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја^[a]? ⁹ Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, ¹¹ Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹² И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³ А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: ¹⁵ Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро^[b]. ¹⁶ Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

²² »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – ²³ њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. ²⁴ Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. ²⁵ Давид, наиме, каже за њега:

²⁹ »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. ³⁰ Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, ³¹ гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:

³² Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. ³³ Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. ³⁴ Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:

³⁶ »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

³⁷ Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸ А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. ³⁹ Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰ И још их је многим другим речима опомињао^[c] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹ Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

Заједнички живот верника

⁴² Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. ⁴³ Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. ⁴⁴ А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. ⁴⁶ Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. ⁴⁷ Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.