Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
1 Мојсијева 7

Потоп

ГОСПОД рече Ноју: »Уђи у лађу, ти и сва твоја породица, јер сам видео да си једино ти преда мном праведан у овом нараштају. Узми са собом седам парова – мужјака и женку – од сваке чисте животиње, један пар – мужјака и женку – од сваке нечисте животиње и седам парова – мужјака и женку – од сваке птице, да им се потомство сачува на земљи. Јер, за седам дана пустићу на земљу кишу да пада четрдесет дана и четрдесет ноћи и избрисаћу са лица земље свако живо створење које сам начинио.«

И Ноје учини све што му је ГОСПОД заповедио.

Ноје је имао шест стотина година када су воде потопа дошле на земљу. И Ноје уђе у лађу са својим синовима, својом женом и женама својих синова, да се спасе од водâ потопа. Од чистих и нечистих животиња, од птица и од свих створења која гмижу по тлу, уђоше код Ноја у лађу две по две – мужјак и женка – као што му је Бог заповедио. 10 Седам дана после тога, воде потопа дођоше на земљу.

11 Шестстоте године Нојевог живота, седамнаестога дана другога месеца, провалише сви извори великог бездана[a] и отворише се небеске уставе. 12 Киша је падала на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13 Тог истог дана Ноје и његови синови Сим, Хам и Јафет, његова жена и жене његова три сина уђоше у лађу, 14 а с њима и све врсте дивљих животиња, све врсте стоке, све врсте створења која гмижу по тлу и све врсте крилатих створења и птица. 15 По двоје од свих живих створења уђоше код Ноја у лађу – 16 уђоше мужјак и женка од свих живих створења, као што му је Бог заповедио.

Тада ГОСПОД за њим затвори врата.

17 Потоп је четрдесет дана плавио земљу, а како су воде расле, тако понеше лађу и дигоше је високо изнад земље. 18 Воде су се дизале и расле високо над земљом, а лађа је плутала на површини воде. 19 Толико су се силно воде дигле над земљом да су прекриле све највише планине под небом – 20 дигле су се петнаест лаката[b] изнад потопљених планина. 21 Изгинуше сва жива створења: птице, стока, дивље животиње, сва створења која гмижу по тлу и сав људски род. 22 Изгину све на копну што у ноздрвама има дах живота. 23 Тако је са лица земље избрисано свако живо створење: људи, животиње, створења која гмижу по тлу и птице. Остао је само Ноје и они који су с њим били у лађи.

24 А воде су прекривале земљу стотину педесет дана.

Матеј 7

Не судите

(Лк 6,37-38, 41-42)

»Не судите, да се не би судило вама. Јер, каквим судом судите, таквим ће се и вама судити; и каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.

»Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? Како можеш да кажеш своме брату: ‚Дај да ти извадим трун из ока‘, кад је у твом оку брвно? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.

»Не дајте псима оно што је свето и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас.«

Молите, тражите, куцајте

(Лк 11,9-13)

»Молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.

»Који би од вас своме сину, кад га замоли да му да хлеба, дао камен? 10 Или му, кад га замоли да му да рибу, дао змију? 11 Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац, који је на небесима, дати добрих дарова онима који га замоле. 12 Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«

Уска и широка врата

(Лк 13,24)

13 »Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе. 14 О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«

Дрво и његови плодови

(Лк 6,43-44)

15 »Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка? 17 Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. 18 Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове. 19 Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру. 20 Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«

Никад вас нисам познавао

(Лк 13,25-27)

21 »Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима. 22 Многи ће ми онога Дана рећи: ‚Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? Зар нисмо истеривали демоне у твоје име? И зар нисмо у твоје име чинили многа чуда?‘ 23 Тада ћу им отворено рећи: ‚Никад вас нисам познавао. Одлазите од мене, ви који чините безакоње!‘«

Два темеља

(Лк 6,47-49)

24 »Стога је сваки који слуша моје речи и извршава их сличан мудром човеку који је своју кућу сазидао на стени. 25 Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и обрушише се на ту кућу, али она се не сруши, јер јој је темељ био на стени. 26 А сваки који слуша моје речи и не извршава их, сличан је лудом човеку који је своју кућу сазидао на песку. 27 Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и сручише се на ту кућу, и она се уз силан тресак сруши.«

28 Када је Исус завршио своју беседу, народ се дивио његовом учењу, 29 јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови учитељи закона.

Езра 7

Езра долази у Јерусалим

После ових догађаја, за време владавине Артаксеркса, цара Персије, Езра син Серајин, син Азарјин, син Хилкијин, син Шалумов, син Садоков, син Ахитувов, син Амарјин, син Азарјин, син Мерајотов, син Зерахјин, син Узијин, син Букијев, син Авишуин, син Пинхасов, син Елеазаров, син првосвештеника Аарона – тај Езра дође из Вавилона. Он је био учитељ добро упућен у Мојсијев закон, који је дао ГОСПОД, Бог Израелов. Пошто је рука ГОСПОДА, његовог Бога, била на њему, цар му је дао све што је тражио. И неки Израелци и свештеници, Левити, певачи, чувари капија и храмски служитељи дођоше у Јерусалим седме године владавине цара Артаксеркса. Езра стиже у Јерусалим петог месеца седме године цареве владавине. Кренуо је из Вавилона првог дана првог месеца и стигао у Јерусалим првог дана петог месеца, пошто је милостива рука његовог Бога била на њему. 10 Јер, Езра се посветио проучавању Закона ГОСПОДЊЕГ и његовом извршавању и поучавању Израела уредбама и законима.

Артаксерксово писмо Езри

11 Ово је препис писма које је цар Артаксерекс дао свештенику и учитељу Езри, зналцу заповести и уредби које је ГОСПОД дао Израелу:

12 Артаксерекс, цар царева,

Езри, свештенику, учитељу Закона Бога неба:

Поздрав.

13 Ово наређујем: Ко год од Израелаца и њихових свештеника и Левита у мом царству жели да иде у Јерусалим, може да иде с тобом. 14 Тебе шаље цар и седам његових саветника да испиташ како се Јуда и Јерусалим придржавају Закона твога Бога, који имаш са собом. 15 Осим тога, понеси са собом сребро и злато које цар и његови саветници драговољно дају Богу Израеловом, чије је Боравиште у Јерусалиму, 16 као и све сребро и злато које прикупиш у покрајини Вавилон, и жртве драговољне од народа и свештеникâ за храм њиховог Бога у Јерусалиму.

17 Постарај се да тим новцем купиш јунце, овнове, мушку јагњад, са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама, па их принеси на жртвенику храма свога Бога у Јерусалиму. 18 Са преосталим сребром и златом ти и твоја сабраћа урадите како вам се чини да је најбоље, у складу с вољом вашега Бога. 19 Предај пред јерусалимским Богом све предмете који су ти поверени за службу у храму твога Бога. 20 И што год друго буде потребно за храм твога Бога, а ти будеш у прилици да набавиш, набави на рачун цареве ризнице.

21 Ја, цар Артаксерекс, још наређујем свим ризничарима подручја с оне стране Еуфрата[a]: све што свештеник Езра, учитељ Закона Бога неба, затражи од вас, приљежно обезбедите – 22 до сто таланата[b] сребра, сто кора[c] пшенице, сто бата[d] вина, сто бата уља за помазивање, а соли колико хоће. 23 Све што је Бог неба прописао нека се ревносно учини за храм Бога неба, да његова срџба не дође на царево царство и његове синове. 24 Треба да знате и то да ниједном свештенику, Левиту, певачу, чувару капија, храмском служитељу и другим службеницима овог Божијег Дома не сме да се намеће порез, данак или царина. 25 А ти, Езра, у складу с мудрошћу свога Бога, коју имаш, постави ниже и више судије да деле правду свем народу с оне стране Еуфрата, свима који познају законе твога Бога. А ти поучи оне који их не знају. 26 Ко год се не покорава закону твога Бога и царевом закону, нека се строго казни: смрћу, прогонством, одузимањем имовине или затвором.

27 Нека је благословен ГОСПОД, Бог наших праотаца, који је подстакао цара да овако укаже част Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму 28 и који ми је пред царем, његовим саветницима и свим његовим моћним службеницима показао своју љубав. Пошто је рука ГОСПОДА, мога Бога, била на мени, охрабрих се и окупих главе израелских породица, да иду са мном.

Дела апостолска 7

Стефанова проповед

Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«

А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘(A)

»И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘(B) Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.

»А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим 10 и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. 11 Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. 12 Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. 13 А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. 14 После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – 15 и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, 16 па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.

17 »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се 18 док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. 19 Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.

20 »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, 21 а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. 22 Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.

23 »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. 24 И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.

26 »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘

27 »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘(C) 29 Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.

30 »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. 31 Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: 32 ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘(D) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.

33 »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. 34 Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘(E)

35 »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘(F) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. 36 И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.

37 »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘(G) 38 То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. 39 Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. 40 ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘(H) 41 И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. 42 Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама[a], као што је записано у Књизи пророкâ:

»‚Да ли си ми приносио
    клане и житне жртве
    четрдесет година у пустињи,
    народе Израелов?
43 Носили сте шатор Молохов
    и звезду вашег бога Рефана,
идоле које сте направили
    да им се клањате!
Зато ћу вас у изгнанство послати‘,
    даље од Вавилона.(I)

44 »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. 45 Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, 46 који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог[b], 47 али му је тек Соломон саградио Дом.

48 »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:

49 »‚Небо ми је престо,
    а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити,
    говори Господ,
    или где је место мога починка?
50 Зар није моја рука све ово начинила?‘(J)

51 »Ви тврдоглави и непокорни[c]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! 52 Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, 53 који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«

Стефанова смрт

54 Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.

55 А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, 56 па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«

57 Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. 58 Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.

59 Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«

60 Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«

И када је то рекао, умре[d].

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International