M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог позива Аврама

12 ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.

⁴ И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана. ⁵ Са собом узе своју жену Сарају, свога братанца Лота, сву имовину коју су стекли и сву чељад коју су имали у Харану, па се запутише у земљу Ханаан и стигоше у њу.

⁶ Аврам прође земљом све до места Сихема, до великог дрвета Мореа. У то време су у тој земљи били Ханаанци.

⁷ ГОСПОД се показа Авраму, па му рече: »Ову земљу ћу дати твом потомству.«

Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ, који му се показао. ⁸ Оданде оде у брда источно од Бетела, где разапе свој шатор. Бетел му је био на западу, а Ај на истоку. Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ и поклони се ГОСПОДУ^[a]. ⁹ Потом је, од места до места, путовао према Негеву.

Аврам у Египту

¹⁰ Када је у земљи завладала глад, Аврам сиђе у Египат да тамо борави неко време, јер је глад у земљи била страшна.

¹¹ Пре него што је ушао у Египат, он рече својој жени Сараји: »Слушај, знам да си лепа жена. ¹² Када те Египћани виде, рећи ће: ‚Ово је његова жена‘, па ће мене убити, а тебе ће оставити у животу. ¹³ Зато, молим те, кажи да си ми сестра, да би због тебе лепо поступали са мном и поштедели ми живот.«

¹⁴ Када је Аврам стигао у Египат, Египћани видеше да је Сараја веома лепа жена. ¹⁵ А видеше је и фараонови службеници, па је похвалише пред фараоном. Тако Сарају доведоше на фараонов двор. ¹⁶ Фараон је лепо поступао са Аврамом због ње, па Аврам стече оваца и говеда, магараца, робова и робиња, магарица и камила.

¹⁷ Али ГОСПОД посла тешке болести на фараона и његове укућане због Аврамове жене Сараје.

¹⁸ Зато фараон позва Аврама и упита: »Шта си ми то урадио? Зашто ми ниси рекао да ти је она жена? ¹⁹ Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘, па је ја узех себи за жену? Ево ти сад твоја жена – узми је и иди!«

²⁰ Онда фараон издаде наређења својим људима, и ови отпремише Аврама са његовом женом и са свом његовом имовином.

Исус и Јован Крститељ

(Лк 7,18-35)

11 Када је завршио с давањем упутстава дванаесторици својих ученика, Исус оде оданде да учи народ и да проповеда по галилејским градовима.

² А Јован је у тамници чуо за Христова дела, па посла своје ученике ³ да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

⁴ »Идите и обавестите Јована о свему што чујете и видите«, одговори им Исус. ⁵ »Слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. ⁶ И благо оном ко се о мене не саблазни.«

⁷ Када су они отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? ⁸ Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу^[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу налазе се по царским палатама. ⁹ Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! ¹⁰ То је онај за кога је записано:

¹¹ »Истину вам кажем: међу рођенима од жена није се појавио нико већи од Јована Крститеља, а најмањи у Царству небеском већи је од њега. ¹² Од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско трпи насиље и насилници га грабе. ¹³ Јер, сви пророци и Закон пророковали су о њему до Јована. ¹⁴ А Јован је – ако хоћете да то прихватите – Илија који је требало да дође. ¹⁵ Ко има уши, нека чује.

¹⁶ »Са чим да упоредим овај нараштај? Сличан је деци која седе на тргу и довикују једна другој:

¹⁸ Јер, Јован је дошао и није ни јео ни пио, а они кажу: ‚Опседнут је демоном.‘ ¹⁹ Дошао је Син човечији, који једе и пије, а они кажу: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ Али мудрост оправдавају њена дела.«

Прекори непокајаним градовима

(Лк 10,13-15)

²⁰ Тада Исус поче да прекорева градове у којима се догодило највише његових чуда што се нису покајали.

²¹ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се у вама догодила, они би се одавно у кострети и пепелу покајали. ²² Али, кажем вам: на Дан суда биће лакше Тиру и Сидону него вама! ²³ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[b] ћеш се суновратити! Јер, да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, остала би до дана данашњег. ²⁴ Али, кажем ти: на Дан суда биће лакше земљи содомској него теби!«

Одмор за уморне

(Лк 10,21-22)

²⁵ У то време Исус рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. ²⁶ Да, Оче, свидело ти се да тако буде.

²⁷ »Мој Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не познаје Сина. И нико не познаје Оца, само Син и они којима Син хоће да га открије.

²⁸ »Дођите к мени, сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити. ²⁹ Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер ја сам кротког и понизног срца, и наћи ћете одмор за своју душу. ³⁰ Јер, мој јарам је благ и моје бреме је лако.«

Немијина молитва

1 Речи Немије сина Хахалјиног:

Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, ² из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму.

³ Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.«

⁴ Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба.

⁵ Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, ⁶ ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе. ⁷ Веома зло смо се понели према теби. Нисмо се држали твојих заповести, уредби и законâ које си дао своме слузи Мојсију.

⁸ »Сети се речи коју си заповедио своме слузи Мојсију: ‚Ако будете неверни, расејаћу вас међу народима. ⁹ Али, ако ми се вратите и држите се мојих заповести, таман били изгнани и на крај неба, ја ћу вас оданде сабрати и одвести на место које сам изабрао да буде боравиште за моје Име.‘

¹⁰ »Они су твоје слуге и твој народ, који си откупио својом великом снагом и својом моћном руком.

¹¹ »О Господе, пажљиво саслушај молитву овог твог слуге и молитву твојих слугу који с радошћу поштују твоје Име. Дај твом слузи да данас нађе самилост у царевим очима.«

Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим

Ја сам био царев пехарник.

Петров извештај цркви у Јерусалиму

11 Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч, ² па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују ³ говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«

⁴ Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава: ⁵ »Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене. ⁶ Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице. ⁷ Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘

⁸ »Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘

⁹ »Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘

¹⁰ »Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо. ¹¹ И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био. ¹² Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека. ¹³ Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. ¹⁴ Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘

¹⁵ »Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку. ¹⁶ Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом^[a], а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘ ¹⁷ Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«

¹⁸ Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«

Црква у Антиохији

¹⁹ А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима. ²⁰ Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу. ²¹ Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.

²² Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију. ²³ Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу, ²⁴ јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.

²⁵ Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла. ²⁶ Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.

²⁷ Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. ²⁸ Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. ²⁹ Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. ³⁰ Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.