M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог искушава Авраама

22 После тога Бог искуша Авраама.

Позва га: »Аврааме!«

А Авраам одговори: »Молим?«

² Бог рече: »Узми свог сина, свог јединца Исаака, кога волиш, и иди у земљу Морију. Тамо га принеси као жртву паљеницу на једној од планина за коју ти будем рекао.«

³ Авраам устаде рано ујутро, оседла магарца и поведе са собом двојицу слугу и свога сина Исаака. Када је насекао дрва за жртву паљеницу, крену ка месту о коме му је Бог говорио.

⁴ Трећега дана Авраам диже поглед и угледа то место у даљини, ⁵ па рече својим слугама: »Останите овде поред магарца, а ја и дечак идемо онамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.«

⁶ Авраам узе дрва за жртву паљеницу и напрти их на свога сина Исаака, а он понесе ватру и нож, па њих двојица одоше заједно даље.

⁷ Исаак рече свом оцу Аврааму: »Оче!«

»Молим, сине?« одговори Авраам.

»Ватра и дрва су овде«, рече Исаак, »али где је јагње за жртву паљеницу?«

⁸ Авраам одговори: »Бог ће се сам постарати за јагње за жртву паљеницу, сине мој.«

И њих двојица одоше заједно даље.

⁹ Када су стигли до места о коме му је Бог говорио, Авраам подиже жртвеник и на њега наслага дрва. Затим свеза свога сина Исаака и положи га на жртвеник преко дрва, ¹⁰ па пружи руку и узе нож да закоље свога сина.

¹¹ Али анђео ГОСПОДЊИ га позва са неба: »Аврааме! Аврааме!«

А Авраам рече: »Молим?«

¹² »Не спуштај руку на дечака«, рече, »и немој ништа да му урадиш. Сада знам да се бојиш Бога, пошто ми ниси ускратио свога сина, свога јединца.«

¹³ Тада Авраам диже поглед, а кад тамо – ован се роговима заплео у жбун! Он оде, узе га и принесе као жртву паљеницу место свога сина. ¹⁴ Авраам назва оно место »ГОСПОД се стара«. Зато се још и данас каже: »На планини где ће се ГОСПОД постарати.«

¹⁵ Анђео ГОСПОДЊИ по други пут позва Авраама са неба, ¹⁶ па му рече: »Самим собом се заклињем, говори ГОСПОД, зато што си ово урадио и ниси ускратио свога сина, свога јединца, ¹⁷ заиста ћу те благословити и учинити да твојих потомака буде колико и звезда на небу и песка на морској обали. Твоји потомци ће запосести градове^[a] својих непријатеља ¹⁸ и преко твога потомства биће благословени сви народи на земљи зато што си ме послушао.«

¹⁹ Тада се Авраам врати својим слугама, па сви заједно кренуше ка Беер-Шеви. И Авраам остаде да живи у Беер-Шеви.

Нахорови потомци

²⁰ После ових догађаја, Аврааму рекоше да је и Милка родила синове његовом брату Нахору: ²¹ прворођеног Уца, његовог брата Буза, Кемуела оца Арамовог, ²² Кеседа, Хазу, Пилдаша, Јидлафа и Бетуела. ²³ Бетуел је био Ревекин отац. Ових осам синова Милка је родила Авраамовом брату Нахору. ²⁴ А и Нахорова наложница, која се звала Реума, родила је синове: Теваха, Гахама, Тахаша и Мааху.

Исус улази у Јерусалим

(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)

21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, ² рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. ³ А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«

⁴ Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:

⁶ И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. ⁷ Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. ⁸ Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.

⁹ Народ који је ишао испред и иза њега викао је:

¹⁰ Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«

¹¹ А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«

Исус у Храму

(Мк 11,15-19; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)

¹² Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.

¹³ »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘^(C), а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘^(D)!«

¹⁴ У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.

¹⁵ Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, ¹⁶ па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«

»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:

¹⁷ Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.

Исус проклиње смокву

(Мк 11,12-14, 20-24)

¹⁸ Када се рано ујутро враћао у град, огладне. ¹⁹ Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.

Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«

И смоква се сместа осуши.

²⁰ Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«

²¹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. ²² И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«

Одакле Исусу власт?

(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)

²³ Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«

²⁴ »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. ²⁵ Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«

А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ ²⁶ А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«

²⁷ Зато му одговорише: »Не знамо.«

Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о два сина

²⁸ »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ ²⁹ а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.

³⁰ »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.

³¹ »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«

А они рекоше: »Онај први.«

»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. ³² Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«

Прича о виноградарима

(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)

³³ »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. ³⁴ Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. ³⁵ Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.

³⁶ »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.

³⁷ »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘

³⁸ »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ ³⁹ И ухватише га, избацише из винограда и убише.

⁴⁰ »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«

⁴¹ »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«

⁴² Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:

⁴³ »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. ⁴⁴ И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.^[a]«

⁴⁵ Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, ⁴⁶ па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.

Народ који се настанио у Јерусалиму

11 Поглавари народа се настанише у Јерусалиму, а остали народ је бацао коцку да би се од сваких десет људи одредио један који ће да живи у Јерусалиму, светом граду, док ће осталих девет остати у својим градовима. ² И народ благослови све који су добровољно пристали да живе у Јерусалиму.

³ Ово су поглавари из покрајина који су се настанили у Јерусалиму (неки Израелци, свештеници, Левити, храмски служитељи и потомци Соломонових слугу живели су у градовима Јуде, сваки на свом поседу у свом граду, ⁴ док су неки други људи из Јуде и Венијамина живели у Јерусалиму):

Од Јудиних потомака:

Фаресов потомак Атаја син Узије сина Захарије сина Амарје сина Шефатје сина Малалеиловог ⁵ и Салин потомак Маасеја син Баруха сина Кол-Хозеа сина Хазаје сина Адаје сина Јојарива сина Захаријиног. ⁶ Свих Фаресових потомака који су живели у Јерусалиму било је 468 способних људи.

⁷ Од Венијаминових потомака:

Салу син Мешулама сина Јоеда сина Педаје сина Колаје сина Маасеје сина Итиела сина Исаијиног ⁸ и његови следбеници Габај и Салај – њих 928. ⁹ Јоил син Зихријев био је њихов главни заповедник, а Јуда син Хасенуин заповедник Другог градског округа.

¹⁰ Од свештеникâ:

Једааја син Јојаривов, Јахин, ¹¹ Сераја син Хилкије сина Мешулама сина Садока сина Мерајота сина Ахитувовог, главни службеник у Божијем Дому, ¹² и њихова сабраћа, која су обављала послове везане за Храм – њих 822. Адаја син Јерохама сина Пелалје сина Амција сина Захарије сина Пашхура сина Малкијиног ¹³ и његова сабраћа, главе породица – њих 242. Амашсај син Азарела сина Ахзаја сина Мешилемота сина Имеровог ¹⁴ и његова сабраћа – 128 способних људи. Њихов главни заповедник био је Завдиел син Хагедолимов.

¹⁵ Од Левитâ:

Шемаја син Хашува сина Азрикама сина Хашавје сина Бунијевог, ¹⁶ Шабетај и Јозавад, двојица левитских поглавара који су били задужени за послове ван Божијег Дома, ¹⁷ Матанја син Михеја сина Завдија сина Асафовог, главни за почињање захваљивања и молитве, Бакбукја, други међу својом сабраћом, и Авда син Шамуе сина Галала сина Једутуновог. ¹⁸ У светом граду је било укупно 284 Левита.

¹⁹ Чувари капија:

Акув, Талмон и њихова сабраћа, који су стражарили на капијама – њих 172.

²⁰ Остали Израелци, свештеници и Левити били су у свим градовима Јуде, свако на свом наследству. ²¹ Храмски служитељи живели су на брду Офел, а надређени су им били Циха и Гишпа. ²² Надгледник над Левитима у Јерусалиму био је Узи син Банија сина Хашавје сина Матанје сина Михејевог. Он је био један од Асафових потомака, певача одговорних за службу у Божијем Дому. ²³ Њихове свакодневне дужности биле су одређене царевом заповешћу. ²⁴ Петахја син Мешезавелов, један од потомака Заре сина Јудиног, био је царев повереник за све послове с народом.

Народ који се настанио ван Јерусалима

²⁵ Што се тиче селâ и њихових поља, неки од народа Јуде живели су у Кирјат-Арби и околним насељима, у Дивону и његовим насељима, у Јекавцеелу и његовим насељима, ²⁶ у Јешуи, Молади, Бет-Пелету, ²⁷ Хацар-Шуалу, Беер-Шеви и њеним насељима, ²⁸ Циклагу, Мехони и њеним насељима, ²⁹ Ен-Римону, Цори, Јармуту, ³⁰ Заноаху, Адуламу и њиховим селима, Лахишу и његовим пољима, и Азеки и њеним насељима. Дакле, живели су све од Беер-Шеве до долине Хином.

³¹ Потомци Венијаминоваца из Гаве живели су у Михмасу, Аији, Бетелу и његовим насељима, ³² Анатоту, Нову, Ананји, ³³ Хацору, Рами, Гитајиму, ³⁴ Хадиду, Цевоиму, Невалату, ³⁵ Лоду, Оноу и Долини занатлија.

³⁶ А неки од левитских редова из Јуде настанили су се у Венијамину.

Пут у Јерусалим

21 Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару. ² Тамо нађосмо лађу која иде до Феникије, па се укрцасмо и отпловисмо. ³ Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет. ⁴ Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим. ⁵ Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се. ⁶ Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.

Долазак у Јерусалим

⁷ Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих. ⁸ Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега. ⁹ А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.

¹⁰ Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав. ¹¹ Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘«

¹² Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.

¹³ Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«

¹⁴ Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«

¹⁵ После тога^[a] се спремисмо и одосмо у Јерусалим. ¹⁶ А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.

¹⁷ Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише. ¹⁸ Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине. ¹⁹ Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.

²⁰ Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона? ²¹ А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима. ²² Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао, ²³ па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала. ²⁴ Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону. ²⁵ А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«

²⁶ Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.

Павле ухваћен

²⁷ Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.

²⁸ »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«

²⁹ Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.

³⁰ Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. ³¹ Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. ³² Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.

³³ Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. ³⁴ А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. ³⁵ Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. ³⁶ Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«

Павле се брани пред народом

³⁷ Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«

А овај рече: »Зар знаш грчки? ³⁸ Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«

³⁹ »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«

⁴⁰ Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на хебрејском језику и рече: