M’Cheyne Bible Reading Plan
Исаак у Герару
26 У земљи завлада глад као онда у Аврааамово време, па Исаак оде у Герар, Авимелеху, цару Филистејаца.
2 ГОСПОД се показа Исааку и рече: »Не иди доле у Египат, него се настани у земљи за коју ти будем рекао. 3 Борави неко време у овој земљи, а ја ћу бити с тобом и благословити те. Јер, теби и твојим потомцима даћу све ове земље и испунићу заклетву којом сам се заклео твом оцу Аврааму. 4 Учинићу да твојих потомака буде колико и звезда на небу и даћу им све ове земље. Сви народи на земљи биће благословени преко твога потомства 5 зато што ме је Авраам слушао и држао се мојих налога, заповести, уредби и законâ.«
6 Тако Исаак остаде у Герару.
7 Када су га мештани питали о његовој жени, он им рече: »Она ми је сестра«, јер се бојао да каже: »Она ми је жена.« Мислио је: »Мештани би могли да ме убију због Ревеке, зато што је лепа.«
8 Када је Исаак већ дуго био у Герару, Авимелех, цар Филистејаца, погледа кроз прозор, а кад тамо – Исаак милује своју жену Ревеку!
9 Авимелех позва Исаака и рече: »Дакле, она ти је жена! Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘?«
»Зато што сам мислио да бих због ње могао да погинем«, одговори Исаак.
10 На то Авимелех рече: »Шта си нам то урадио? Неко је лако могао да спава с твојом женом, и тако би ти на нас навалио кривицу!«
11 Онда Авимелех издаде наредбу свему народу: »Ко учини нешто нажао овом човеку или његовој жени, биће погубљен.«
12 Исаак засеја њиве у тој земљи, и исте године пожње стострук род, јер га је ГОСПОД благословио. 13 Тако се он обогати и настави да се богати док није постао веома богат. 14 Стекао је толико ситне и крупне стоке и толико слугу да су му Филистејци завидели. 15 А Филистејци су затрпали, напунивши их земљом, све бунаре које су биле ископале слуге његовог оца Авраама.
16 Тада Авимелех рече Исааку: »Одлази од нас, јер си постао сувише моћан за нас.«
17 И Исаак оде оданде и утабори се у Герарском кланцу, па је тамо живео. 18 Он поново ископа бунаре који су били ископани у време његовог оца Авраама, а које су Филистејци после Авраамове смрти затрпали, и даде им иста имена која им је био дао и његов отац.
19 Када су Исаакове слуге копале у кланцу и откриле бунар са живом водом, 20 герарски пастири се посвађаше с Исааковим пастирима, говорећи: »То је наша вода!«
Зато Исаак назва тај бунар Есек[a] јер су се с њим препирали. 21 Онда ископаше други бунар, али и око њега изби свађа. Зато га Исаак назва Ситна[b]. 22 Исаак се пресели оданде, па ископа још један бунар, и нико се око њега не посвађа. Исаак га назва Реховот[c], говорећи: »ГОСПОД нам је сада дао простор да се намножимо[d] на земљи.«
23 Оданде Исаак оде у Беер-Шеву.
24 Те ноћи ГОСПОД му се показа и рече: »Ја сам Бог твог оца Авраама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомке због свог слуге Авраама.«
25 Исаак тамо подиже жртвеник и поклони се ГОСПОДУ[e]. Тамо разапе и свој шатор, а његове слуге почеше да копају бунар.
Исаак склапа савез с Авимелехом
26 Исааку из Герара дође Авимелех са својим саветником Ахузатом и са Пихолом, заповедником војске.
27 Исаак их упита: »Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали?«
28 »Увидели смо да је ГОСПОД с тобом«, одговорише они, »па смо мислили да би требало да се међусобно закунемо. Дај да склопимо савез с тобом 29 да нам нећеш учинити зло, као што ни ми теби нисмо учинили нажао, већ смо с тобом увек добро поступали и пустили те да одеш у миру. А сада те је ГОСПОД благословио.«
30 Тада им Исаак спреми гозбу, па су јели и пили. 31 Ујутро устадоше рано и један другом се заклеше. Исаак их онда испрати, и они одоше од њега у миру.
32 Тога дана дођоше Исаакове слуге и јавише му о бунару који су копали. »Нашли смо воду«, рекоше му, 33 а он га назва Шива[f]. Зато се и дан-данас тај град зове Беер Шева[g].
Исавове жене
34 Када је Исав имао четрдесет година, ожени се Јудитом кћери Беерија Хетита и Босмат кћери Елона Хетита. 35 Оне су Исааку и Ревеки загорчавале живот.
Прича о десет девојака
25 »Царство небеско ће тада бити као десет девојака[a] које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. 2 Пет их је било неразумних, а пет мудрих. 3 Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, 4 а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. 5 Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.
6 »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘
7 »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.
8 »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘
9 »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘
10 »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.
11 »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘
12 »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘
13 »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«
Прича о талантима
(Лк 19,11-27)
14 »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. 15 Једном даде пет таланата[b], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.
16 »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. 17 Тако исто и онај који је добио два заради још два. 18 А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.
19 »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. 20 Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘
21 »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
22 »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘
23 »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
24 »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘
26 »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. 27 Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. 28 Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. 29 Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. 30 Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«
Дан суда
31 »Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо. 32 Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца. 33 Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева.
34 »Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света! 35 Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили; 36 и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘
37 »Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те? 38 Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те? 39 И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘
40 »А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘
41 »Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле! 42 Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили. 43 Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘
44 »Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘
45 »А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘
46 »Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«
Избор нове царице
2 После ових догађаја, чим се стишао гнев цара Ксеркса, он се сети Вашти, онога што је она урадила и онога што је он наредио о њој.
2 Тада рекоше цареви лични служитељи: »Нека се за цара потраже лепе младе девојке. 3 Нека цар у свим покрајинама свога царства одреди поверенике који ће све те лепе младе девојке довести у харем у тврђави града Сузе. Нека се оне повере бризи царевог евнуха Хегаја, који је задужен за жене, а он ће се постарати за негу њихове лепоте. 4 Она девојка која се цару највише допадне, нека буде царица место Вашти.«
Овај предлог се свиде цару, и он тако уради.
5 А у тврђави града Сузе био је и један Јудејин из Венијаминовог племена по имену Мордехај син Јаира сина Шимија сина Кисовог. 6 Њега су одвели из Јерусалима заједно са изгнаницима које је са Јехонијом, царем Јуде, одвео Навуходоносор, цар Вавилона. 7 Он је одгајао Хадасу, то јест Јестиру, кћер свога стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Била је то девојка стасита и привлачна, а Мордехај ју је, после смрти њеног оца и мајке, узео к себи као кћер.
8 Када је објављена царева наредба и указ, у тврђаву града Сузе доведоше многе девојке и поверише их Хегајевој бризи. Тако и Јестиру одведоше у цареву палату и поверише је Хегају, који је био задужен за жене. 9 Девојка му се допаде и стече његову наклоност, па је он одмах снабде средствима за улепшавање и следовањем хране. Даде јој седам најбољих слушкиња из цареве палате и заједно с њима је премести у најбољи део харема.
10 А Јестира није помињала свој народ ни сроднике, јер јој је Мордехај забранио да о томе говори. 11 Он је сваког дана ходао горе-доле испред дворишта харема да би сазнао како је Јестира и шта је с њом.
12 Када би на неку девојку дошао ред да уђе код цара Ксеркса по завршетку дванаестомесечног улепшавања прописаног за жене – шест месеци уљем од смирне и шест месеци мирисима и другим средствима за улепшавање – 13 овако је одлазила цару: Што год би пожелела да са собом понесе из харема у цареву палату, дали би јој. 14 Увече би одлазила цару, а ујутро се враћала у други део харема, на бригу Шаашгазу, царевом евнуху задуженом за наложнице. Она не би поново ишла цару, осим ако би му се допала, па би је он позвао к себи по имену.
15 Када је дошао ред на Јестиру – коју је усвојио Мордехај и која је била кћи његовог стрица Авихајила – да оде цару, она не затражи ништа осим онога шта јој је предложио Хегај, царев евнух задужен за жене. Тиме Јестира изазва дивљење свих који су је гледали. 16 Јестиру одведоше цару Ксерксу, у његову царску палату, десетог месеца, месеца тевета, седме године његове владавине. 17 Цар заволе Јестиру више од свих других жена и она стече његову милост и наклоност већу него иједна друга девојка. Он јој стави царско оглавље на главу и учини је царицом место Вашти. 18 Потом цар приреди велику гозбу, Јестирину гозбу, за све своје поглаваре и службенике, прогласи празник[a] широм свих покрајина и царски дарежљиво раздели поклоне.
Мордехај открива заверу
19 Када су девојке окупили други пут, Мордехај је седео на царевој капији. 20 А Јестира није говорила о својим сродницима и народу, као што јој је Мордехај заповедио, јер се и даље држала Мордехајевих налога, као што је то чинила и док ју је одгајао.
21 У време када је Мордехај седео на царевој капији, Бигтана и Тереш, двојица царевих евнуха који су чували улаз, разгневише се и сковаше заверу да убију цара Ксеркса. 22 Али Мордехај сазна за заверу и обавести царицу Јестиру, а она извести цара у Мордехајево име. 23 Када је извештај проверен и када се открило да је истинит, ону двојицу обесише на вешала. Све је то пред царем записано у Књигу летописа.
Павле пред Фестом
25 Три дана по свом доласку у покрајину[a], Фест оде из Кесарије у Јерусалим. 2 Тамо му првосвештеници и јудејски поглавари изнеше своје оптужбе против Павла и замолише га 3 да им учини услугу и Павла премести у Јерусалим – пошто су спремали заседу да га на путу убију.
4 Али Фест одговори да Павла чувају у Кесарији и да ће ускоро и он сам онамо.
5 »Нека неки од ваших вођа пођу са мном«, рече, »и нека човека оптуже ако је за нешто крив.«
6 Пошто је код њих провео не више од осам или десет дана, оде у Кесарију. Већ сутрадан седе на судијску столицу и нареди да доведу Павла. 7 Када се Павле појавио, окружише га Јудеји који су дошли из Јерусалима и изнеше многе озбиљне оптужбе против њега, које нису могли да докажу.
8 А Павле се овако бранио: »Нисам се ничим огрешио о јудејски Закон, ни о Храм, ни о цара.«
9 Али Фест, пошто је хтео да угоди Јудејима, рече му: »Хоћеш ли да идеш у Јерусалим, да ти се тамо преда мном суди за ово?«
10 »Ја стојим пред царским судом«, рече Павле, »и овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакво зло, као што и сâм добро знаш. 11 Ако сам крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не бежим од смрти. Али, ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико ме не може изручити њима. Улажем призив цару.«
12 Пошто се посаветовао са својим већем, Фест одговори: »Цару си уложио призив, цару ћеш и ићи.«
Павле пред Агрипом и Верником
13 Неколико дана касније, у Кесарију стигоше цар Агрипа и Верника да поздраве Феста.
14 Пошто су се тамо задржали више дана, Фест изложи цару Павлов случај, говорећи: »Овде је неки човек кога је Феликс оставио као затвореника. 15 Кад сам био у Јерусалиму, оптужише га првосвештеници и јудејске старешине и затражише да буде осуђен. 16 Ја им рекох да код Римљана није обичај да некога изруче пре него што се он, оптужени, суочи са тужитељима и добије прилику да се брани од оптужбе. 17 Стога нисам одуговлачио када су дошли овамо са мном, него одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. 18 Његови тужитељи га окружише, али га не оптужише ни за један злочин који сам ја очекивао, 19 него су се с њим препирали о питањима њихове вере и о неком Исусу, који је умро, мада Павле тврди да је жив. 20 Не сналазећи се у таквој препирци, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, па да му се тамо суди за то. 21 Али, пошто се Павле позвао на своје право да га ми чувамо до одлуке његовог величанства, наредих да буде чуван док га не пошаљем цару.«
22 Тада Агрипа рече Фесту: »И сâм бих волео да чујем тог човека.«
А овај рече: »Чућеш га сутра.«
23 Сутрадан Агрипа и Верника дођоше у великом сјају и, са главним заповедницима и градским угледницима, уђоше у судницу, а Фест нареди да доведу Павла.
24 Тада Фест рече: »Царе Агрипа, и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека. Због њега ме салеће цела јудејска заједница, и у Јерусалиму и овде, и виче да он више не треба да живи. 25 Али ја нисам нашао да је он учинио нешто што заслужује смрт, а пошто је он сам уложио призив његовом величанству, одлучио сам да га пошаљем. 26 Пошто немам ништа одређено о њему да напишем господару, извео сам га пред вас – пре свега пред тебе, царе Агрипа – да бих после овог испитивања имао шта да напишем. 27 Мислим, наиме, да је неразумно послати затвореника, а не навести за шта се окривљује.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International