M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаков преваром добија очев благослов

27 Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!«

А овај одговори: »Молим?«

² Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети. ³ Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач. ⁴ Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«

⁵ А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је, ⁶ Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву: ⁷ ‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘ ⁸ Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем. ⁹ Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли. ¹⁰ Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«

¹¹ На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка. ¹² Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«

¹³ »Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«

¹⁴ И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео. ¹⁵ Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова, ¹⁶ а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу. ¹⁷ Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.

¹⁸ Јаков оде оцу и рече: »Оче!«

»Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«

¹⁹ А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

²⁰ »Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«

²¹ Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«

²² Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«

²³ Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови, ²⁴ упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?«

А Јаков одговори: »Јесам.«

²⁵ Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.«

И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.

²⁶ Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«

²⁷ И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи:

³⁰ Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова. ³¹ И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

³² А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?«

»Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«

³³ На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«

³⁴ Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«

³⁵ А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«

³⁶ Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков^[a]? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.«

Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«

³⁷ Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«

³⁸ На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!«

И гласно заплака.

³⁹ Његов отац Исаак му рече:

⁴¹ Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети^[b]. Тада ћу убити свог брата Јакова.«

⁴² Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије. ⁴³ Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан. ⁴⁴ Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес. ⁴⁵ Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«

Исаак шаље Јакова Лавану

⁴⁶ Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље – Хетиткињом као што су ове – шта ће ми живот!«

Завера против Исуса

(Мк 14,1-2; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)

26 Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима: ² »Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.«

³ Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа ⁴ и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију.

⁵ »Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.«

Помазање у Витанији

(Мк 14,3-9; Јн 12,1-8)

⁶ А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. ⁷ Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу.

⁸ Када су то ученици видели, почеше да негодују.

»Чему то расипништво?« рекоше. ⁹ »То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.«

¹⁰ А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело. ¹¹ Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати. ¹² Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану. ¹³ Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

Јуда се договара да изда Исуса

(Мк 14,10-11; Лк 22,3-6)

¹⁴ Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима ¹⁵ и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?«

Они му понудише тридесет сребрњака ¹⁶ и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.

Исус једе пасхалну вечеру с ученицима

(Мк 14,12-21; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)

¹⁷ Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹⁸ »Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«

¹⁹ И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.

²⁰ Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.

²¹ »Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«

²² Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«

²³ »Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати. ²⁴ Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

²⁵ А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?«

Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«

Господња вечера

(Мк 14,22-26; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)

²⁶ Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите – ово је моје тело.«

²⁷ Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви, ²⁸ јер ово је моја крв, крв савеза^[a], која се пролива за многе, за опроштење греха. ²⁹ Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.«

³⁰ Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мк 14,27-31; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)

³¹ Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је:

³² Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

³³ А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!«

³⁴ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

³⁵ Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«

А тако рекоше сви ученици.

Исус се моли у Гетсиманији

(Мк 14,32-42; Лк 22,39-46)

³⁶ Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«

³⁷ Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, ³⁸ па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«

³⁹ Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴⁰ Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.

»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. ⁴¹ Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

⁴² Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«

⁴³ Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. ⁴⁴ Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.

⁴⁵ Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. ⁴⁶ Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

Исус издан и ухваћен

(Мк 14,43-50; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)

⁴⁷ И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.

⁴⁸ А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«

⁴⁹ И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.

⁵⁰ »Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«

Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. ⁵¹ А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁵² Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. ⁵³ Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? ⁵⁴ Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«

⁵⁵ Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. ⁵⁶ Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«

Тада га сви ученици оставише и побегоше.

Исус пред Синедрионом

(Мк 14,53-65; Лк 22,54-55, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)

⁵⁷ Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине. ⁵⁸ А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.

⁵⁹ Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе, ⁶⁰ али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока.

На крају дођоше двојица ⁶¹ и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«

⁶² Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

⁶³ Али Исус је ћутао.

Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«

⁶⁴ »Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«

⁶⁵ Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу! ⁶⁶ Шта мислите?«

А они одговорише: »Заслужио је смрт!«

⁶⁷ Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали, ⁶⁸ говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«

Петар се одриче Исуса

(Мк 14,66-72; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)

⁶⁹ А Петар је седео напољу, у дворишту.

Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«

⁷⁰ Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«

⁷¹ Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«

⁷² Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«

⁷³ Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«

⁷⁴ А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«

Истог часа огласи се петао ⁷⁵ и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.

Хаманова завера против Јудеја

3 После ових догађаја, цар Ксеркс указа част Хаману сину Хамедатином, Агаговцу: узвиси га и даде му место изнад свих других поглавара који су служили с њим. ² Сви цареви службеници на царевој капији падали су на колена и клањали се да одају почаст Хаману, јер је цар тако заповедио за њега. Али Мордехај није падао на колена ни клањао се да му ода почаст.

³ Тада цареви службеници на царевој капији упиташе Мордехаја: »Зашто кршиш цареву заповест?«

⁴ И тако су му говорили из дана у дан, али он их није слушао. Стога они то испричаше Хаману, да виде да ли вреди Мордехајево оправдање, јер им је рекао да је Јудејин. ⁵ Када је Хаман видео да Мордехај не пада на колена и не клања му се да му ода почаст, разгневи се. ⁶ Али, када је сазнао ком народу Мордехај припада, учини му се мало да убије само Мордехаја, па потражи начин да затре све Јудеје у целом Ксерксовом царству. ⁷ Дванаесте године владавине цара Ксеркса, у првом месецу, месецу нисану, бацише пред Хаманом пур, то јест коцку, да одреде дан и месец када ће то учинити, и коцка паде на дванаести месец, месец адар.

⁸ Тада Хаман рече цару Ксерксу: »Има један народ расејан и раштркан међу народима у свим покрајинама твога царства чији се обичаји разликују од обичајâ свих осталих народа и који се не покорава царевим законима. Стога није добро за цара да га остави на миру. ⁹ Ако је цару по вољи, нека се изда заповест да се тај народ затре, а ја ћу донети десет хиљада таланата^[a] сребра у цареву ризницу за оне који ће то извршити.«

¹⁰ Цар скину свој прстен-печатњак и даде га Хаману сину Хамедатином, Агаговцу, непријатељу Јудеја, ¹¹ па му рече: »Задржи то сребро за себе и учини с тим народом што год ти драго.«

¹² Потом, тринаестог дана првог месеца, позваше царске бележнике, који царевим сатрапима, намесницима разних покрајина и поглаварима разних народа написаше све Хаманове наредбе писмом сваке покрајине и на језику сваког народа. А написаше их у име цара Ксеркса и запечатише његовим прстеном. ¹³ Дописе послаше по гласницима у све цареве покрајине да се у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара, затру, убију и униште сви Јудеји од младог до старог, нејач и жене, и да се заплене њихова добра. ¹⁴ Препис овог указа требало је да постане закон у свакој покрајини и да буде обзнањен свим народима како би били спремни за тај дан. ¹⁵ Гласници похиташе по царевој заповести. Указ објавише и у тврђави града Сузе. Цар и Хаман седоше да пију, а у граду Сузи настаде пометња.

Павле се брани пред Агрипом

26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«

Павле испружи руку и поче своју одбрану: ² »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, ³ поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.

⁴ »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. ⁵ Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. ⁶ А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима ⁷ и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. ⁸ Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?

⁹ »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. ¹⁰ Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. ¹¹ И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«

Павле говори о свом обраћењу

(Дап 9,1-19; 22,6-16)

¹² »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. ¹³ Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. ¹⁴ Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘

¹⁵ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘

»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. ¹⁶ Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. ¹⁷ Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем ¹⁸ да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘

¹⁹ »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, ²⁰ него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.

²¹ »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. ²² Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: ²³ да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«

²⁴ Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«

²⁵ »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. ²⁶ Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. ²⁷ Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«

²⁸ Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«

²⁹ »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«

³⁰ Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, ³¹ па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«

³² А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«