M’Cheyne Bible Reading Plan

Престанак потопа

8 Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче. ² Затворише се извори бездана^[a] и небеске уставе и киша престаде да пада са неба. ³ Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале ⁴ да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат. ⁵ Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.

⁶ После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи ⁷ и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле. ⁸ Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље. ⁹ Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу. ¹⁰ Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе. ¹¹ Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље. ¹² Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати.

¹³ Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува. ¹⁴ До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува.

¹⁵ Тада Бог рече Ноју: ¹⁶ »Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене. ¹⁷ Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.«

¹⁸ И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова. ¹⁹ Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом.

²⁰ Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице.

²¹ ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио.

Очишћење губавца

(Мк 1,40-45; Лк 5,12-16)

8 Када је Исус сишао са горе, за њим пође силан народ.

² Приђе му један губавац, поклони му се и рече: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«

³ А Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«

И онај се одмах очисти од своје губе.

⁴ Тада му Исус рече: »Пази да ником не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси дар који је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«

Вера римског капетана

(Лк 7,1-10; Јн 4,43-54)

⁵ Када је ушао у Кафарнаум, приђе му један капетан и, преклињући га, ⁶ рече: »Господару, код куће ми лежи слуга, одузет је и страшно се мучи.«

⁷ А Исус му рече: »Доћи ћу да га излечим.«

⁸ »Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. ⁹ Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

¹⁰ Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу. ¹¹ А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском, ¹² а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«

¹³ Онда рече капетану: »Иди. Нека буде како си веровао.«

И истог часа капетанов слуга оздрави.

Излечење многих

(Мк 1,29-34; Лк 4,38-41)

¹⁴ Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници. ¹⁵ Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.

¹⁶ Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне ¹⁷ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

Цена следбеништва

(Лк 9,57-62)

¹⁸ Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.

¹⁹ А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«

²⁰ »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«

²¹ »Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

²² А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«

Исус стишава олују

(Мк 4,35-41; Лк 8,22-25)

²³ Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. ²⁴ На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.

²⁵ Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«

²⁶ »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.

Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.

²⁷ А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«

Излечење двојице опседнутих

(Мк 5,1-20; Лк 8,26-39)

²⁸ Када је стигао на другу обалу, у гадарински^[a] крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.

²⁹ »Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«

³⁰ А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.

³¹ Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«

³² »Идите«, рече им он.

И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. ³³ Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. ³⁴ Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.

Попис глава породица које су се вратиле са Езром

8 Ово су главе породица и они с њима уписани који су пошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксерекса:

Повратак у Јерусалим

¹⁵ Окупио сам их код реке која тече према Ахави, па смо тамо остали утаборени три дана. Када сам прегледао народ и свештенике, утврдих да нема Левитâ. ¹⁶ Зато позвах поглаваре Елиезера, Ариела, Шемају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Мешулама и учитеље Јојарива и Елнатана ¹⁷ и послах их Иду, поглавару у месту Касифји. Рекох им шта да кажу Иду и његовим рођацима, храмским служитељима у Касифји, да нам доведу службенике за Дом нашега Бога. ¹⁸ И пошто је милостива рука нашега Бога била на нама, они нам доведоше Шеревју – способног човека, потомка Махлија сина Левија сина Израеловог – и његове синове и браћу, њих осамнаест, ¹⁹ и Хашавју – са Исаијом, једним од Мераријевих потомака – и његову браћу и братанце, њих двадесет. ²⁰ А од храмских служитеља, које су Давид и поглавари одредили да помажу Левитима, доведоше њих две стотине двадесет. Сви они су поименце уписани.

²¹ Тамо сам, поред реке Ахаве, прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и замолили га за срећан пут нама и нашој нејачи са свом нашом имовином. ²² Било ме је стид да од цара тражим војнике и коњанике, да нас путем штите од непријатеља, пошто смо цару били рекли: »Милостива рука нашега Бога на свима је који га траже, а његов силни гнев на свима онима који га остављају.« ²³ Тако смо постили и молили Бога за то, и он нас је услишио.

²⁴ Потом сам између главних свештеника издвојио дванаесторицу: Шеревју, Хашавју и десеторицу њихове сабраће, ²⁵ и измерио им сребро, злато и предмете које су као прилог за Дом нашега Бога дали цар, његови саветници, његови службеници и цео тамошњи Израел. ²⁶ Измерио сам им на руке шест стотина педесет таланата^[a] сребра, сребрних предмета тежине сто таланата^[b], сто таланата злата, ²⁷ двадесет златних чинија вредних хиљаду дарика^[c] и два прекрасна предмета од углачане бронзе, драгоцена као злато.

²⁸ Рекох им: »И ви и ови предмети свети сте ГОСПОДУ. Ово сребро и злато жртва су драговољна ГОСПОДУ, Богу наших праотаца. ²⁹ Пазите на њих и чувајте их док их не измерите пред главним свештеницима, Левитима и главама Израелових породица у одајама Дома ГОСПОДЊЕГ у Јерусалиму.«

³⁰ Тада свештеници и Левити примише измерено сребро, злато и предмете да их однесу у Дом нашега Бога у Јерусалиму.

³¹ Дванаестог дана првог месеца кренусмо са реке Ахаве и упутисмо се у Јерусалим. Рука нашега Бога била је на нама, па нас је на путу штитио од непријатеља и пљачкаша. ³² Тако стигосмо у Јерусалим, где се одморисмо три дана. ³³ Четвртог дана измерисмо сребро, злато и предмете на руке свештенику Меремоту сину Уријином у Дому нашега Бога. С њим су били Елеазар син Пинхасов и Левити Јозавад син Исусов и Ноадја син Бинујев. ³⁴ Све је проверено по броју и тежини, а онда је уписана целокупна тежина.

³⁵ Тада изгнаници који су се вратили из сужањства принеше жртве паљенице Богу Израеловом: дванаест јунаца за сав Израел, деведесет шест овнова, седамдесет седморо мушке јагњади и дванаест јараца за жртву за очишћење. Све је то било жртва паљеница ГОСПОДУ. ³⁶ Предадоше цареве указе царским сатрапима и намесницима подручја с оне стране Еуфрата^[d], и ови помогоше народу и Божијем Дому.

8 А Савле је одобравао његово убиство.

Савле прогони Цркву

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. ² Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. ³ А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

Еванђеље у Самарији

⁴ Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. ⁵ Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. ⁶ Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. ⁷ Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. ⁸ И настаде велика радост у том граду.

⁹ А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, ¹⁰ и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

¹¹ А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. ¹² Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. ¹³ Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. ¹⁵ Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, ¹⁶ који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

¹⁸ Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: ¹⁹ »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

²⁰ А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. ²² Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. ²³ Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

²⁴ Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

²⁵ А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

Филип и Етиопљанин

²⁶ Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

²⁷ И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, ²⁸ па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

²⁹ Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

³⁰ Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

³¹ »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

³² А одломак из Писма који је читао био је овај:

³⁴ »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

³⁵ Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

³⁶ И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« ^37 [a]

³⁸ Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. ³⁹ А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе^[b] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

⁴⁰ Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.