M’Cheyne Bible Reading Plan

Аврам и Лот се раздвајају

13 Аврам из Египта оде горе у Негев са својом женом и свом својом имовином, а с њим и Лот. ² Аврам је имао велико богатство у стоци, сребру и злату. ³ Из Негева је од места до места путовао све до Бетела, до оног места између Бетела и Аја где му је раније био шатор ⁴ и где је био подигао жртвеник. Тамо се Аврам поклони ГОСПОДУ^[a].

⁵ А и Лот, који је путовао са Аврамом, имао је ситне и крупне стоке и шатора. ⁶ Онај крај није могао да издржава обојицу, пошто су имали толику имовину да нису могли да живе заједно, ⁷ а долазило је и до свађе између Аврамових и Лотових пастира. У то време су у том крају живели и Ханаанци и Перижани.

⁸ Зато Аврам рече Лоту: »Хајде да не буде свађе између мене и тебе, између мојих и твојих пастира – јер, рођаци смо. ⁹ Сва земља ти је на располагању. Одвој се од мене. Ако ти кренеш лево, ја ћу десно. Ако ти кренеш десно, ја ћу лево.«

¹⁰ Лот диже поглед и виде да је сва долина реке Јордан према Цоару добро наводњена, као врт ГОСПОДЊИ или као Египат. Ово је било пре него што је ГОСПОД затро Содому и Гомору. ¹¹ И Лот изабра за себе сву долину реке Јордан, па се запути на исток. Тако се раздвојише један од другога: ¹² Аврам је живео у Ханаану, док је Лот живео између градова у равници и разапињао шаторе све до Содоме. ¹³ А људи у Содоми били су зли и били су велики грешници пред ГОСПОДОМ.

¹⁴ ГОСПОД рече Авраму након што се Лот одвојио од њега: »Погледај са овога места на север и југ, на исток и запад. ¹⁵ Сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству довека. ¹⁶ Учинићу да твога потомства буде као земљиног праха, па ако може да се преброји земљин прах, и твоје потомство ће моћи да се преброји. ¹⁷ Иди и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу ти је дати.«

¹⁸ Тада Аврам пресели свој шатор и оде да живи код Мамреовог великог дрвећа у Хеврону и тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ.

Господар суботе

(Мк 2,23-28; Лк 6,1-5)

12 У то време је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља. А његови ученици огладнеше, па почеше да кидају класове и да их једу.

² Када су то видели фарисеји, рекоше: »Гледај, твоји ученици чине оно што не сме да се чини у суботу!«

³ Тада им Исус рече: »Зар нисте читали шта је учинио Давид када су он и његови пратиоци огладнели? ⁴ Ушао је у Божији дом и јео свете хлебове, иако ни он ни његови пратиоци нису смели да их једу, него само свештеници. ⁵ Или, зар нисте читали у Закону да суботом и свештеници у Храму скврнаве суботу, и нису криви? ⁶ А ја вам кажем: овде је неко већи^[a] од Храма. ⁷ Кад бисте знали шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве‘^(A), не бисте осуђивали оне који нису криви. ⁸ Јер, Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мк 3,1-6; Лк 6,6-11)

⁹ Потом оде оданде и уђе у њихову синагогу. ¹⁰ А тамо је био један човек са осушеном руком.

Они упиташе Исуса с намером да га оптуже: »Да ли се суботом сме лечити?«

¹¹ Он им рече: »Који од вас неће ухватити и извадити своју једину овцу ако она у суботу упадне у јаму? ¹² А колико је човек вреднији од овце! Зато се суботом сме чинити добро.«

¹³ Онда рече оном човеку: »Испружи руку.«

И човек је испружи и она му постаде здрава као и друга. ¹⁴ А фарисеји изађоше, па се договорише како да га убију.

Божији изабрани слуга

¹⁵ Али Исус за то сазна, па се склони оданде. За њим пођоше многи и он их све излечи, ¹⁶ опомињући их да не разгласе ко је ¹⁷ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

Исус и Веелзевул

(Мк 3,20-30; Лк 11,14-23; 12,10)

²² Онда му донеше једног човека опседнутог демоном, слепог и немог, и он га излечи, па неми човек проговори и прогледа.

²³ Сав народ се задиви, говорећи: »Да ово можда није Син Давидов?«

²⁴ Када су фарисеји то чули, рекоше: »Овај истерује демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара!«

²⁵ Али Исус је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен. ²⁶ Па ако Сатана истерује Сатану, онда је он против себе подељен. Како ће, дакле, опстати његово царство? ²⁷ И ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁸ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божијег Духа, онда вам је дошло Божије царство.

²⁹ »Или, како може неко да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже? Тек тада ће моћи да му опљачка кућу.

³⁰ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа. ³¹ Зато вам кажем: биће опроштен људима сваки грех и вређање, али им неће бити опроштено вређање Духа. ³² И ако неко каже нешто против Сина човечијега, биће му опроштено. Али, ако каже против Светога Духа, неће му бити опроштено ни на овом свету ни у будућем.«

Дрво и његов плод

(Лк 6,43-45)

³³ »Узгајите добро дрво, па ће му и плод бити добар; или, узгајите рђаво дрво, па ће му и плод бити рђав – јер, дрво се познаје по свом плоду. ³⁴ Змијски породе! Како можете, кад сте зли, да говорите било шта добро? Јер, уста говоре оно чега је срце препуно. ³⁵ Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. ³⁶ Али кажем вам: људи ће за сваку некорисну реч коју изговоре одговарати на Дан суда. ³⁷ Јер, на основу својих речи бићеш оправдан и на основу својих речи осуђен.«

Јонин знак

(Мк 8,11-12; Лк 11,29-32)

³⁸ Тада му рекоше неки учитељи закона и фарисеји: »Учитељу, желимо да нам покажеш знак.«

³⁹ А он им одговори: »Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака пророка Јоне. ⁴⁰ Јер, као што је Јона три дана и три ноћи био у утроби морске немани, тако ће и Син човечији три дана и три ноћи бити у срцу земље. ⁴¹ Нинивљани ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди. А овде је неко већи^[b] од Јоне. ⁴² Краљица Југа ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона.«

Повратак нечистог духа

(Лк 11,24-26)

⁴³ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка, али га не налази. ⁴⁴ Тада каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу празну, пометену и сређену. ⁴⁵ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре. Исто ће бити и са овим злим нараштајем.«

Исусова мајка и браћа

(Мк 3,31-35; Лк 8,19-21)

⁴⁶ Док је Исус још говорио народу, његова мајка и браћа стајали су напољу желећи да с њим говоре.

⁴⁷ Неко му рече: »Ено твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.«

⁴⁸ А Исус рече ономе који му је то рекао: »Ко је моја мајка и ко су моја браћа?«

⁴⁹ Онда показа руком на своје ученике, па рече: »Ево моје мајке и моје браће. ⁵⁰ Јер, ко год извршава вољу мога Оца, који је на небесима, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«

2 Месеца нисана, двадесете године владавине цара Артаксеркса, када су цару донели вино, ја га узех и дадох му га.

Раније нисам био тужан пред њим, ² па ме цар упита: »Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? То не може да буде ништа друго него туга у срцу.«

Ја се веома уплаших, ³ па рекох цару: »Живео довека, царе! Како да ми лице не буде тужно када град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а капије му је прогутала ватра?«

⁴ Тада ме цар упита: »Шта желиш?«

Ја се помолих Богу неба, ⁵ па одговорих цару: »Ако је цару по вољи и ако сам ја, твој слуга, стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град гробова мојих предака, да га поново сазидам.«

⁶ Тада ме цар, уз кога је седела царица, упита: »Колико ће трајати твој пут и када ћеш се вратити?«

И пошто је цару било по вољи да ме пошаље, ја му назначих време ⁷ и још му рекох: »Ако је цару по вољи, нека ми се дају писма за намеснике с оне стране Еуфрата^[a], да ме безбедно спроведу до Јуде, ⁸ и писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да ми да дебала да направим греде за капије на тврђави поред Храма, за градски зид и за кућу у којој ћу становати.«

И цар ми даде писма, јер је милостива рука мога Бога била на мени.

⁹ Тако одох намесницима с оне стране Еуфрата и дадох им царева писма. А цар је са мном послао и војне заповеднике и коњанике. ¹⁰ Када су за то чули Санвалат Хоронац и амонски службеник Товија, било им је веома криво што је неко дошао да ради за добробит Израелаца.

Немија прегледа јерусалимски зид

¹¹ Ја стигох у Јерусалим, па, пошто сам тамо остао три дана, ¹² кренух ноћу са неколико људи. Ником нисам рекао шта ми је Бог ставио у срце да учиним за Јерусалим. Са собом нисам имао других јахаћих животиња осим оне на којој сам јахао. ¹³ Ноћу се упутих кроз Долинску капију према Змајевом бунару и до Сметлишне капије и прегледах зидове Јерусалима, који су били разорени, и његове капије, које је прогутала ватра. ¹⁴ Потом одох даље, према Изворској капији и према Царевом језерцету, али тамо није било места да прође животиња коју сам јахао, ¹⁵ па сам се ноћу попео долином и даље прегледајући зид. Онда сам се вратио и ушао кроз Долинску капију.

¹⁶ Службеници нису знали куда сам отишао нити шта сам радио, јер још ништа нисам био рекао Јудејима, ни свештеницима, ни племићима, ни службеницима, ни другима који ће обављати радове.

¹⁷ Ја им рекох: »Видите у каквој смо невољи: Јерусалим лежи у рушевинама, а капије су му спаљене. Стога хајде да поново сазидамо јерусалимски зид, да више не будемо ругло.«

¹⁸ А испричах им и о милостивој руци свога Бога на мени и шта ми је цар рекао.

Они одвратише: »Почнимо одмах да зидамо.«

И прионуше на то добро дело.

¹⁹ Када су за то чули Санвалат Хоронац, амонски службеник Товија и Гешем Арапин, почеше да нам се ругају и да нас исмевају.

»Шта то радите?« питали су. »Зар се буните против цара?«

²⁰ А ја им одговорих: »Бог неба даће нам да успемо. Ми, његове слуге, почећемо да зидамо, а ви немате удела у Јерусалиму, ни законско ни историјско право на њега.«

Ирод прогони Цркву

12 У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве. ² Јакова, Јовановог брата, погуби мачем, ³ па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба. ⁴ А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.

Петар чудесно избављен из затвора

⁶ Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. ⁷ Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост.

Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!«

Петру спадоше ланци с руку, ⁸ а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.«

И он то учини.

Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«

⁹ Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«

¹² Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. ¹³ Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори^[a]. ¹⁴ Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.

¹⁵ А они јој рекоше: »Ти си луда!«

Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«

¹⁶ А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. ¹⁷ Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.«

Онда изађе и оде на друго место.

¹⁸ Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. ¹⁹ Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.

Иродова смрт

²⁰ А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.

²¹ Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.

²² Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«

²³ Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.

²⁴ А Божија реч је расла и ширила се. ²⁵ Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.