M’Cheyne Bible Reading Plan
Остали Авраамови потомци
(1. Лет 1,32-33)
25 Авраам узе себи још једну жену, која се звала Кетура.
2 Она му роди Зимрана, Јокшана, Медана, Мидјана, Јишбака и Шуаха.
3 Јокшану се родише Шева и Дедан.
Деданови потомци: Ашурци, Летушци и Леумци.
4 Мидјанови синови: Ефа, Ефер, Енох, Авида и Елдаа.
Све су то Кетурини потомци.
5 Све што је имао, Авраам остави Исааку, 6 а синовима својих наложница још за свога живота подели дарове и посла их у земље на истоку – далеко од Исаака.
Авраамова смрт
7 Авраам је живео 175 година. 8 Умро је у веома дубокој старости, пошто је поживео много година. 9 Његови синови Исаак и Јишмаел сахранише га у пећини Махпели близу Мамре, на пољу Ефрона, сина Цохара Хетита, 10 на пољу које је Авраам купио од Хетитâ. Тамо је Авраам сахрањен поред своје жене Саре.
11 После Авраамове смрти, Бог благослови његовог сина Исаака, који је тада живео код Беер-Лахај-Роија.
Јишмаелови потомци
(1. Лет 1,28-31)
12 Ово је повест о Авраамовом сину Јишмаелу, кога му је родила Египћанка Агара, Сарина робиња.
13 Ово су имена Јишмаелових синова по реду којим су се рађали:
Јишмаелов прворођени син Невајот, па Кедар, Адбеел, Мивсам,
14 Мишма, Дума, Маса,
15 Хадад, Тема, Јетур, Нафиш и Кедма.
16 То су Јишмаелови синови, дванаесторица племенских поглавара, по којима су названа њихова насеља и табори. 17 Јишмаел је живео 137 година. Онда издахну и умре. 18 Његови потомци су се настанили на подручју између Хавиле и Шура, које се простире од Египта према Асирији, а живели су у непријатељству са другим Авраамовим потомцима.
Рођење Исава и Јакова
19 Ово је повест о Исааку сину Авраамовом.
Аврааму се родио Исаак. 20 Исаак је имао четрдесет година када се оженио Ревеком кћери Бетуела, Арамејца из Падан-Арама, сестром Лавана Арамејца.
21 Исаак се помоли ГОСПОДУ за своју жену, јер је била нероткиња. ГОСПОД му услиши молитву и његова жена Ревека затрудне.
22 Али деца су се у њеној утроби тако гурала да она рече: »Зашто ми се ово дешава?«
Зато оде да о томе упита ГОСПОДА.
23 ГОСПОД јој рече:
»Два народа су у твојој утроби,
два народа ће се оделити из твога трбуха.
Један ће бити јачи од другога
и старији ће служити млађему.«
24 Када је дошло време да роди, а оно – у утроби јој били близанци! 25 Први који је изашао био је црвен и сав рутав као огртач. Зато му дадоше име Исав[a]. 26 После тога изађе његов брат, држећи се руком Исаву за пету. Зато му дадоше име Јаков[b]. Исаак је имао шездесет година када их је Ревека родила.
Исав продаје своје право првородства
27 Дечаци одрастоше: Исав постаде вешт ловац, човек пустаре, а Јаков је био повучен човек и боравио је међу шаторима. 28 Исаак, који је волео да једе дивљач, више је волео Исава, а Ревека је више волела Јакова.
29 Једном док је Јаков кувао чорбу, Исав дође из пустаре ужасно гладан, 30 па рече Јакову: »Дај ми тог црвеног јела! Умирем од глади!« Зато га назваше Едом[c].
31 »Прво ми продај своје право првородства«, одговори Јаков.
32 »Само што нисам умро«, рече Исав. »Шта ће ми право првородства?«
33 »Прво ми се закуни«, рече Јаков.
И Исав му се закле и тако продаде своје право првородства Јакову.
34 Тада Јаков даде Исаву хлеба и чорбе од сочива, и овај се наједе и напи, па устаде и оде.
Тако је Исав презрео своје право првородства.
Исус предсказује уништење Храма
(Мк 13,1-2; Лк 21,5-6)
24 Исус изађе из Храма, а док је одлазио, приђоше му његови ученици, показујући му храмско здање.
2 »Видите ли све ово?« упита их он. »Истину вам кажем: неће овде остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«
Почетак невоља
(Мк 13,3-13; Лк 21,7-19)
3 Док је седео на Маслинској гори, приђоше му ученици насамо, па рекоше: »Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак твога доласка и краја света?«
4 »Пазите да вас неко не заведе«, рече им Исус, 5 »јер многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам Христос‘ и многе ће завести. 6 Чућете за ратове и гласине о ратовима, али гледајте да се не узнемиравате, јер то мора да се догоди, али то још није крај. 7 Народ ће се дићи против народа и царство против царства. И биће глади и земљотреса на разним местима. 8 Али све је то само почетак порођајних мука.
9 »Тада ће вас предавати да будете мучени и убијати вас, а због мога имена сви народи ће вас мрзети. 10 Многи ће се тада саблазнити и издавати и мрзети један другог. 11 Појавиће се многи лажни пророци и многе ће завести. 12 Због великог безакоња охладнеће љубав многих. 13 Али, ко истраје до краја, биће спасен. 14 А ово еванђеље о Царству проповедаће се по целом свету као сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај.«
Велика невоља
(Мк 13,14-23; Лк 21,20-24)
15 »Када, дакле, видите да ‚грозота пустошења‘[a], о којој говори пророк Данило, стоји на Светом месту« – ко ово чита, нека схвати – 16 »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда, 17 и ко се затекне на крову, нека не силази у кућу да нешто узме, 18 а ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. 19 Тешко трудницама и дојиљама тих дана! 20 Молите се да ваше бежање не буде у зиму или у суботу, 21 јер ће тада настати велика невоља, какве није било од почетка света до сада, нити ће је бити. 22 Када се ти дани не би скратили, нико се не би спасао. Али ради изабраних ће ти дани бити скраћени.
23 »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде‘, 24 или: ‚Ено га онде‘, не верујте. Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити велика знамења и чуда да би, ако могу, чак и изабране завели. 25 Ето, унапред сам вам рекао. 26 Ако вам, дакле, кажу: ‚Ено га у пустињи‘, не идите онамо; или: ‚Ево га у собама‘, не верујте. 27 Јер, као што муња долази са истока и сева до запада, такав ће бити и долазак Сина човечијега. 28 Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«
Долазак Сина човечијега
(Мк 13,24-31; Лк 21,25-33)
29 »А одмах после невоље тих дана,
‚сунце ће потамнети
и месец више неће сјати,
падаће звезде са неба
и небеске силе биће уздрмане.‘[b]
30 »Тада ће се на небу појавити знак Сина човечијега. Закукаће тада сва земаљска племена и видети Сина човечијега како долази на небеским облацима, са силом и великом славом. 31 Он ће послати своје анђеле са громогласном трубом и они ће скупити његове изабране са све четири стране света[c], с једног краја неба до другог.
32 »А од смокве научите ово[d]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. 33 Тако, када све ово видите, знајте да је близу, пред вратима. 34 Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 35 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«
Не зна се ни дан ни час
(Мк 13,32-37; Лк 17,26-30, 34-36)
36 »А о том дану и о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син[e], него само Отац. 37 Као што је било у Нојево време, тако ће бити и о доласку Сина човечијега. 38 Баш као што су у оно време, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег, 39 а они нису ништа слутили док није дошао потоп и све их однео – тако ће бити и о доласку Сина човечијега. 40 Тада ће двојица бити у пољу – један ће се узети, а други оставити. 41 Две жене ће у млину млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.
42 »Зато будно пазите, јер не знате ког дана ће доћи ваш Господ. 43 Али ово знајте: да је домаћин знао у које доба ноћи[f] ће доћи лопов, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу. 44 Зато и ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који га не очекујете.«
Верни и неверни слуга
(Лк 12,41-48)
45 »Ко је, дакле, верни и мудри слуга кога ће господар поставити над свим својим слугама да им на време даје храну? 46 Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини. 47 Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем. 48 Али, ако је тај слуга рђав, па помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, 49 и почне да туче своје другове у служби и да једе и пије са пијаницама, 50 доћи ће његов господар онога дана када га он не буде очекивао и у час који он не зна, 51 па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу лицемерима, где ће бити плач и шкргут зуба.«
Ксерксова гозба
1 Ово се догодило у време Ксеркса, онога Ксеркса који је владао над сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. 2 У то време је цар Ксеркс владао са свог царског престола у тврђави града Сузе.
3 Треће године своје владавине приредио је гозбу за све своје поглаваре и службенике, па су се тако на њој нашли персијски и међански великаши, племићи и поглавари покрајина. 4 Пуних стотину осамдесет дана показивао је он богатство и славу свога царства и сјај и раскош свога величанства.
5 После тога, цар је у унутрашњем врту своје палате приредио седмодневну гозбу за сав народ који се налазио у тврђави града Сузе, од најмањег до највећег. 6 Завесе од белог и плавог лана биле су гајтанима од танког лана и скерлетног предива причвршћене за сребрне шипке на стубовима од алабастера. На плочнику од порфира, мермера, седефа и другог скупоценог камења биле су лежаљке од злата и сребра. 7 Вино се служило у златним пехарима, од којих је сваки био другачији, а царског вина било је у изобиљу, у складу с царевом дарежљивошћу. 8 По царевој заповести, пило се без присиле, јер је цар наложио свим дворским пехарницима да угађају жељама сваке званице.
Царица Вашти пада у немилост
9 А и царица Вашти је у царској палати цара Ксеркса приредила гозбу за жене. 10 Седмога дана, када је цар био весео од вина, он рече Мехуману, Бизти, Харвони, Бигти, Авагти, Зетару и Каркасу, седморици евнуха који су му служили, 11 да пред њега доведу царицу Вашти с царским оглављем, да народу и поглаварима покаже њену лепоту. Јер, Вашти је била прелепа. 12 Али, када су јој евнуси пренели цареву заповест, царица Вашти одби да дође. На то се цар силно разгневи и разјари.
13 Пошто је цар имао обичај да се посаветује са стручњацима за закон и правосуђе, он упита мудраце који су били стручњаци за текућа збивања 14 и били блиски цару – Каршену, Шетара, Адмату, Таршиша, Мереса, Марсену и Мемухана, седморицу поглавара Персије и Медије који су смели слободно да приступају цару и који су заузимали највише положаје у царству: 15 »Шта, по закону, треба да се уради са царицом Вашти зато што се није покорила заповести цара Ксеркса коју су јој пренели евнуси?«
16 Тада Мемухан одговори пред царем и поглаварима: »Царица Вашти није скривила само цару већ и свим поглаварима и свим народима свих покрајина цара Ксеркса. 17 Јер, све жене ће дознати за царичино понашање, па ће презирати своје мужеве и говорити: ‚Цар Ксеркс је заповедио да се царица Вашти доведе пред њега, а она није дошла.‘ 18 И колико данас ће жене персијских и међанских поглавара које су чуле за царичино понашање то испричати свим царевим поглаварима, па неће бити краја непоштовању и гневу. 19 Стога, ако је цару по вољи, нека изда царски указ да Вашти више не сме да изађе пред цара Ксеркса и нека се тај указ упише међу законе Персије и Медије, који не могу да се опозову. И нека цар њен царски положај дâ другој, бољој од ње. 20 Тада ће, када се царев указ објави по целом његовом великом царству, све жене поштовати своје мужеве, од најмањег до највећег.«
21 Овај савет се свиде цару и његовим поглаварима, па цар учини како му је Мемухан предложио. 22 Посла писма у све покрајине царства, свакој покрајини њеним писмом и сваком народу на његовом језику. У писмима је стајало, на језику сваког народа, да сваки човек треба да буде господар у својој кући.
Павле пред Феликсом
24 Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла.
2 Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу, 3 и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо. 4 Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш.
5 »Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте. 6 Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили. 7 [a] 8 Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.«
9 А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно.
10 Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану. 11 Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу. 12 Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду 13 и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују. 14 Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. 15 И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних. 16 Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима.
17 »Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве. 18 Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу. 19 Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене. 20 Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом, 21 осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.«
22 Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.«
23 Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему.
24 Неколико дана касније, дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, па посла по Павла. Слушао га је како говори о вери у Исуса Христа, 25 али када је Павле почео да расправља о праведности, уздржљивости и будућем суду, Феликса обузе страх, па рече: »Сад иди, а кад нађем времена, позваћу те.«
26 Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је често позивао и разговарао с њим.
27 После две године, Феликса наследи Поркије Фест. А пошто је желео да угоди Јудејима, Феликс остави Павла у оковима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International