M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид у Кеили

23 Давиду су јавили: „Ено, Филистејци ратују против Кеиле и пљачкају гумна.“ ² Тада је Давид питао Господа: „Да ли да идем и нападнем те Филистејце?“

Господ одговори Давиду: „Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.“

³ Рекоше Давиду његови људи: „Види, ми страхујемо и ту у Јуди, а шта ће бити ако одемо у Кеилу против филистејске војске?!“

⁴ Давид је поново упитао Господа, и Господ му је одговорио: „Спреми се и сиђи у Кеилу јер ћу изручити Филистејце у твоје руке.“

⁵ Давид оде са својим људима у Кеилу, ступи у бој против Филистејаца, отера њихова стада и нанесе им велики пораз. Тако је Давид спасао мештане Кеиле.

⁶ А кад је Авијатар, Ахимелеков син, побегао к Давиду у Кеилу, са собом је понео Ефод.

Саул прогони Давида

⁷ Кад је Саулу било јављено да је Давид дошао у Кеилу, Саул је рекао: „Бог ми га је предао у руке, јер је самог себе затворио, кад је ушао у град с капијама и преворницом.“ ⁸ Тада је Саул сазвао сав народ на бој, да сиђе у Кеилу и да опколи Давида и његове људе. ⁹ Кад је Давид дознао да му Саул смишља зло, рекао је свештенику, Авијатару: „Донеси Ефод.“

¹⁰ Давид рече: „Господе, Боже Израиљев, твој је слуга чуо да се Саул спрема да дође у Кеилу да разори град због мене. ¹¹ Хоће ли ме мештани Кеиле предати у његове руке? Долази ли Саул као што је чуо твој слуга? Господе, Боже Израиљев, реци своме слузи.“

Господ одговори: „Долази.“

¹² Давид настави: „Хоће ли мештани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?“ Господ одговори: „Предаће вас.“

¹³ Тада су се дигли Давид и његови људи, њих око шест стотина, и отишли из Кеиле идући с места на место. Кад су Саулу јавили да је Давид побегао, он је обуставио поход.

Давид код Хореша

¹⁴ Давид је боравио у пустињи, по скровиштима; настанио се у горју пустиње Зиф. Саул га је непрестано тражио али га Господ није дао у његове руке.

¹⁵ Давид је видео да је Саул изашао у поход да му одузме живот, и зато је остао у пустињи Зиф, код Хореша. ¹⁶ Тада се Јонатан, Саулов син, спремио и отишао к Давиду у Хореш, те му је улио поуздање у Господа. ¹⁷ Јонатан му рече: „Не бој се, јер те неће стићи рука мога оца, Саула. Ти ћеш царевати над Израиљем а ја ћу бити други до тебе. Чак и мој отац зна то.“

¹⁸ Затим су њих двојица склопили савез пред Господом. Давид је остао у Хорешу а Јонатан се вратио кући. ¹⁹ А Зифејци дођоше Саулу у Гавају и рекоше: „Не крије ли се Давид код нас по скровиштима код Хореша, на брду Ехеле, јужно од Јесимона^[a]? ²⁰ Сада, нека цар дође доле, ако му је по вољи, а наше је да га изручимо у цареве руке.“

²¹ Саул одговори: „Нека вас Господ благослови зато што сте се сажалили на мене. ²² Идите сад и још се боље припремите; извидите и дознајте где је место на коме се задржава, и ко га је тамо видео. Речено ми је, наиме, да је веома препреден. ²³ Извидите, дакле, и дознајте за свако скровиште где се крије. Кад то поуздано утврдите, вратите се к мени. Онда ћу ја поћи с вама, па ако је у том крају, трагаћу за њим по свим родовима у Јуди.“

²⁴ Они су се затим дигли и отишли у Зиф пре Саула. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јесимона. ²⁵ Саул и његови људи крену у потрагу. Кад су то јавили Давиду, он је сишао до стене, те је боравио у пустињи Маон. Саул је то чуо, па је кренуо у потеру за Давидом у пустињу Маон. ²⁶ Саул је ишао једном страном планине а Давид је са својим људима ишао другом страном планине. Давид се журио да умакне Саулу, јер су Саул и његови људи опкољавали Давида и његове људе да их заробе. ²⁷ Уто је дошао гласник к Саулу и рекао му: „Брзо дођи, јер су Филистејци напали земљу!“ ²⁸ Тада је Саул обуставио потеру за Давидом, и отишао да се супротстави Филистејцима. Зато се оно место прозвало „Стена раздвајања“.

²⁹ Оданде је Давид отишао у скровишта Ен-Гедија и тамо се настанио.

Апостолска служба

4 Тако нека нас свако сматра Христовим помоћницима и управитељима Божијих тајни. ² А од управитеља се очекује једино да буду верни. ³ Што се мене тиче, ни мало не марим за то што ме осуђујете ви или неки људски суд, јер ни са̂м себи не судим. ⁴ Савест ме, наиме, ни за шта не осуђује, али то ме још увек не оправдава. Господ је тај који ми суди. ⁵ Зато не судите пре него што наступи време, док не дође Господ, који ће расветлити што је скривено у тами и открити намере срдаца. Тада ће свако примити похвалу од Бога.

⁶ Себе и Аполоса сам узео за пример ради вас, да научите да се строго држите онога што је написано у Писму, те да не постанете надмени једни према другима, стајући на нечију страну. ⁷ Шта ти даје предност над другима? И шта то имаш, а да ти то није дао Бог? Зашто се онда хвалиш нечим што ти је Бог дао?

⁸ Већ сте се наситили, већ сте се обогатили. Без нас сте се зацарили! Камо среће да сте се зацарили, па да и ми царујемо са вама. ⁹ Јер чини ми се да је Бог нас, апостоле, поставио као последње у поворци, као осуђене да умру у арени наочиглед света, пред анђелима и људима. ¹⁰ Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте у части, а ми у срамоти. ¹¹ Све до овога часа ми смо гладни и жедни, и јадно одевени, туку нас и живимо као бескућници, ¹² напорно радећи својим рукама. Када нас проклињу, ми благосиљамо, када нас прогањају, ми трпимо, ¹³ када нас вређају, ми одговарамо благо. Постали смо као смеће света, свима олош до дана данашњег.

¹⁴ Не кажем ово да вас постидим, него да вас као своју вољену децу опоменем. ¹⁵ Јер, да имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много очева. Навестивши вам Радосну вест, ја сам, наиме, постао ваш отац у Христу Исусу. ¹⁶ Молим вас, стога, да ме узмете за пример. ¹⁷ Зато сам вам послао Тимотеја, који је моје вољено и верно дете у Господу, да вас подсети на моје учење у Христу Исусу, како свуда, у свакој цркви учим.

¹⁸ Неки од вас су се узохолили мислећи да нећу да дођем к вама. ¹⁹ Но, ако да̂ Господ, доћи ћу ускоро к вама, а онда хоћу да видим не какви су на речима ти умишљени, него имају ли силе. ²⁰ Јер, Царство Божије се не темељи на речима, него на сили. ²¹ Шта желите? Да вам дођем са шибом или са љубављу и духом благости?

Виђење о свитку

2 Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“ ² И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.

³ Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас. ⁴ Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’ ⁵ Послушали или не – јер су отпаднички дом – знаће да је пророк био међу њима. ⁶ А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом. ⁷ Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници. ⁸ А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“

⁹ Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. ¹⁰ Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.

Псалам Давидов. За сећање.