M’Cheyne Bible Reading Plan
Михеја врши идолопоклоничку службу
17 Био неки човек из Јефремове горе по имену Михеја. 2 Он је рекао својој мајци: „Хиљаду и стотину сребрних шекела који су ти украдени, због којих си преда мном изрекла клетву – то сребро је код мене, ја сам га узео.“
Његова мајка му рече: „Нека те Господ благослови, сине мој!“
3 Тих хиљаду и стотину сребрних шекела је вратио својој мајци. Мајка му рече: „Сребро које сам посветила Господу, дајем своме сину, да од њега начини резаног и ливеног идола. Сада ти их враћам.“
4 Кад је Михеја вратио сребро својој мајци, она је узела две стотине сребрних шекела и дала их златару. Он је од њих начинио резаног и ливеног идола који је стајао у Михејиној кући.
5 Овај човек, Михеја, је поседовао светиште. Он је начинио ефод и кућне идоле, и посветио једног од својих синова за свога свештеника. 6 У оно време није било цара у Израиљу, и свако је радио што му се чинило право.
7 А био је један младић из Витлејема Јудиног, из Јудиног племена. Он је био Левит који је живео тамо као дошљак. 8 Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе себи место да се насели као дошљак. Путујући дошао је у Јефремову гору до Михејине куће.
9 Михеја га упита: „Одакле долазиш?“
Левит му одговори: „Ја сам из Витлејема у Јуди, и тражим да се негде настаним.“
10 Михеја му рече: „Остани да живиш код мене и буди ми оцем и свештеником, а ја ћу ти давати десет сребрних шекела годишње, одећу и храну.“ Левит оде к њему. 11 Левит је пристао да живи код тог човека, и младић му је био као један од његових синова. 12 Михеја је посветио Левита и он му је постао свештеник. Младић је живео у Михејиној кући. 13 Михеја рече: „Сада знам да ће ми Господ дати напретка, зато што имам Левита за свештеника.“
Пут у Јерусалим
21 Пошто смо се растали од њих, отпловили смо. Пловећи право дошли смо на Кос, следећег дана на Родос, а оданде у Патару. 2 Ту смо нашли лађу која је ишла за Феникију, па смо се укрцали у њу и отпловили. 3 Када нам је Кипар био на видику, заобишли смо га с његове леве стране. Одједрили смо, затим, за Сирију и приспели у Тир, где је наш брод требало да искрца терет. 4 Нашавши ученике, остали смо ту недељу дана. Они су, примивши објаву од Духа о ономе што предстоји, говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. 5 Кад су истекли дани нашег боравка, отишли смо оданде и отпутовали. Испратили су нас сви, заједно са женама и децом, све до изван града. Онда смо клекли на обали и помолили се. 6 Пошто смо се поздравили са њима, укрцали смо се на лађу, а они су се вратили својим кућама.
7 Довршавајући пловидбу, из Тира смо стигли у Птолемаиду, где смо поздравили браћу и остали са њима један дан. 8 Сутрадан смо отишли одатле и дошли у Кесарију. Тамо смо дошли у кућу еванђелисте Филипа – једног од седморице ђакона – и остали код њега. 9 Он је имао четири неудате ћерке, које су имале дар пророковања.
10 Пошто смо се ту задржали дуже време, из Јудеје дође неки пророк по имену Агав. 11 Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“ 12 Када смо то чули, молили смо га и ми и мештани да не иде у Јерусалим. 13 Павле нам је тада одговорио: „Зашто плачете и ломите ми срце? Ја сам спреман не само да ме у Јерусалиму свежу, већ и да умрем за име Господа Исуса.“ 14 Али како се није дао наговорити, смирили смо се и рекли: „Нека буде Господња воља!“
15 Након тога смо се спремили за пут и отишли горе у Јерусалим. 16 Са нама су пошли и неки ученици из Кесарије и довели нас у кућу Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, да будемо његови гости.
Суђење Павлу
Павле у Јерусалиму
17 Кад смо дошли у Јерусалим, браћа су нас радосно примила. 18 Следећег дана, Павле је са нама отишао к Јакову, где су дошле и све старешине. 19 Пошто их је поздравио, Павле им је потанко испричао шта је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима. 20 Када су то чули, почели су да славе Бога, па су му рекли: „Погледај, брате, колико је хиљада Јевреја поверовало и сви ревно следе Закон. 21 Међутим, обавештени су да поучаваш све Јевреје који живе међу незнабошцима да одбаце Мојсијев Закон, да не обрезују своју децу и да се не држе наших обичаја. 22 Шта сада да радимо? Свакако ће чути да си дошао. 23 Зато послушај оно што ћемо ти рећи: имамо овде четири човека која су се заветовала. 24 Поведи их и подвргни се са њима обреду очишћења, па им плати да обрију главе. Тако ће сви знати да ништа од оног што су чули о теби није истина, него да се и са̂м држиш Закона и живиш по њему. 25 Што се тиче незнабожаца који су поверовали, ми смо их писмено известили о ономе што смо одлучили, а то је: да се клоне меса жртвованог идолима, крви, меса удављених животиња и блуда.“
Павле ухваћен
26 Павле је повео са собом ону четворицу, па се сутрадан заједно са њима подвргао обреду очишћења. Затим је отишао у храм и објавио да ће се дани њиховог очишћења окончати када се за свакога од њих принесе жртва. 27 Управо кад се навршавало тих седам дана, неки Јевреји из Мале Азије опазише Павла у храму, па узбунише сав народ и ухватише га, 28 вичући: „Израиљци, помагајте! Овај човек посвуда учи све људе против нашег народа, Закона и овог места. Чак је и неке Грке увео у храм, и тиме обешчастио ово свето место.“ 29 (Јевреји су, наиме, пре тога видели Трофима из Ефеса са Павлом, па су претпоставили да га је Павле увео у храм.)
30 У целом граду је настала гужва, а народ се стрчао са свих страна. Ухватили су Павла и одвукли га из храма. Врата су се одмах затворила. 31 Док су они настојали да га убију, дође глас до заповедника римске чете да је сав Јерусалим ускомешан. 32 Он је одмах повео војнике и капетане и дотрчао до њих. Кад су Јевреји угледали заповедника и војнике, престали су да туку Павла.
33 Заповедник је приступио Павлу, ухватио га и наредио да га свежу двоструким ланцима. Онда је упитао ко је он и шта је урадио. 34 Из гомиле су једни узвикивали једно, а други друго. Пошто заповедник због силне буке није могао ништа да сазна, наредио је да Павла одведу у касарну. 35 Кад је Павле ступио на степенице, народ је толико наваљивао, да су војници морали да га носе. 36 Наиме, гомила их је пратила и узвикивала: „Погуби га!“
Павлова одбрана
37 Када је требало да одведу Павла у касарну, он се обратио заповеднику: „Могу ли да ти нешто кажем?“ Заповедник га је упитао: „Зар ти знаш грчки? 38 Да ниси ти онај Египћанин што је недавно подигао буну и повео са собом у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима?“ 39 Павле му одговори: „Ја сам Јеврејин из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града. Дозволи ми, молим те, да се обратим народу.“ 40 Када му је заповедник дао допуштење, Павле је стао на степенице и махнуо руком народу. Пошто је настала велика тишина, Павле им се обратио на јеврејском језику:
Обнова Израиља
30 Реч које је Јеремији дошла од Господа: 2 „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Запиши себи у књигу све речи које ти објављујем. 3 Јер, ево, долазе дани – говори Господ – када ћу да вратим из изгнанства мој народ, Израиљ и Јуду. Господ каже: довешћу их у земљу коју сам дао њиховим прецима и они ће је запосести.’“
4 А ово је порука коју је Господ објавио Израиљу и Јуди: 5 „Овако каже Господ:
’Чули сте страшне, грозне вапаје,
а мира нема!’
6 Распитајте се и размотрите:
Да ли мушкарац рађа?
Па како онда видим да се свако мушко
држи за бедра, као породиља,
да су свима лица изобличена од бледила!
7 Јао! Велик ће бити тај дан
и нема таквог.
Биће то време невоље за Јакова,
али и од ње ће бити спасен.
8 И тога дана – говори Господ над војскама –
сломићу му јарам с врата,
покидаћу му окове
и неће више служити туђинцима.
9 Служиће Господу, своме Богу,
и своме цару Давиду
кога ћу им подигнути.
10 А ти се не плаши, слуго мој Јакове
– говори Господ –
не страхуј, Израиљу, јер те ја спасавам издалека;
из земље њиховог изгнанства враћам твоје потомке.
И Јаков ће се вратити, биће спокојан
и сигуран јер га нико неће плашити.
11 Јер сам ја с тобом
– говори Господ – да те спасем.
Ја ћу да истребим све народе
где сам те расејао,
али тебе нећу да истребим.
Тебе ћу праведно да покарам
и нећу те оставити некажњеног.
12 Јер овако каже Господ:
’Прелом је твој неизлечив
и тешка је твоја рана!
13 Нико те не брани
и за твоју рану нема лека
што ти здравље носи!
14 Сви љубавници твоји су те заборавили
и није их брига;
јер сам те оборио налетом непријатеља
и казном окрутнога
због твојих великих кривица
и многих греха твојих.
15 Зашто плачеш због свог лома?
Бол је твој неизлечив
због твојих великих кривица и многих твојих греха.
А све то ја сам ти учинио.
16 И зато ће бити прогутани сви ти што тебе гутају.
Сви твоји непријатељи, баш сви ће отићи у ропство.
Они који те пљачкају биће опљачкани,
а оне који те плене у плен ћу да претворим.
17 Јер ти ја здравље доносим
и лечим те од свих рана
– говори Господ.
Јер, звали су те ’Отерана’,
’Сион за који никог више није брига.’
18 Овако каже Господ:
’Ево, вратићу изгнане Јаковљевих шатора
и смиловаћу се на њихова пребивалишта!
Обновићу град на његовим рушевинама
и двор ће да почива где му је и место.
19 Из њих ће се чути захваљивање
и повик радосних.
Умножићу их
и неће бити незнатни;
учинићу их часним
и понижени неће бити.
20 Њихове ће деце бити као некад давно,
а њихова ће заједница преда мном бити основана.
И ја ћу да казним све њихове тлачитеље.
21 Од њега ће потећи владар њихов,
њихов ће вођа од својих изаћи.
Ја ћу га привући и он ће ми приступити.
Јер, ко је тај што би срцем
и помислио да ми другачије приступи
– говори Господ.
22 И ви ћете бити мени народ
а ја вама бићу Бог.“
23 Ево вихора гнева Господњег!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
24 Господњи успламтели гнев неће уминути
док не испуни
и док не уради по наумима свог срца.
А то ћете схватити
у последњим данима.
31 „У оне дане – говори Господ – бићу Бог свим родовима Израиљевим, а они ће бити мој народ.“
2 Овако каже Господ:
„Народ који је преживео мач
нашао је наклоност у пустињи,
када је Израиљ отишао да нађе свој починак.“
3 Господ ми[a] се издалека објавио:
„Ја те волим љубављу вечном
и зато те милошћу привлачим!
4 Опет ћу те сазидати,
обновљена бићеш, о, девице израиљска.
Даирама ћеш се опет окитити,
играћеш у колу с радоснима!
5 Опет ћеш да садиш винограде
на брдима Самарије.
А они који саде,
ти ће и да једу.
6 Јер долази дан када ће звати стражари
по Јефремовом горју:
’Устаните! Идемо Господу,
нашем Богу на Сион!’“
7 Овако каже Господ:
„Радосно кличите због Јакова!
Подврискујте кличући због главе народа!
Објављујте, прослављајте и говорите:
’О, Господе, спаси свој народ,
остатак Израиљев!’
8 Ево, доводим их из северне земље,
окупљам их из најдаљих земљиних крајева.
И међу њима ће бити слепи и хроми,
трудница и породиља.
Баш велики збор ће се вратити овамо.
9 Доћи ће с преклињањима,
довешћу их док буду вапили.
Водићу их на набујале потоке,
на путеве равне на којима се неће спотакнути.
Јер ја сам Израиљу отац
и Јефрем је мој првенац.“
10 „Народи, чујте реч Господњу,
јавите по далеким острвима и реците:
’Онај који је раштркао Израиљ, тај ће га и сакупити
и чуваће их као пастир своје стадо.’
11 Јер, Господ је откупио Јакова,
искупио га је из руку јачега од њега.
12 А они ће доћи на брдо Сион кличући радосно.
Ликоваће због добра Господњег, због жита
и вина, због уља, јагањаца и телади.
Живот ће им бити као врт заливен
и више никад неће малаксати.
13 Девојка ће се у колу радовати
заједно са младићима и старцима.
Преокренућу њихову жалост у радост.
Утешићу их и обрадовати их након туге њихове.
14 Наситићу изобиљем душе свештеника
а и мој ће народ сит бити од добара мојих
– говори Господ.“
15 Овако каже Господ:
„У Рами се глас чује,
јецај и лелек гласни:
то Рахиља за децом својом нариче,
и неће да се утеши,
јер њих више нема.“
16 Овако каже Господ:
„Грло стегни да не плаче,
не дај оку да засузи!
Јер, ево награде за дело твоје
– говори Господ –
вратиће се они из земље непријатеља.
17 За твоје сутра постоји нада
– говори Господ –
вратиће се деца у свој завичај.
18 Јесам, чуо сам Јефрема што над собом жали:
’Казнио си ме
и био сам кажњен као теле неукроћено.
Поврати ме да могу да се вратим,
јер си ти, Господе, Бог мој!
19 И кад сам ти се вратио,
покајао сам се;
и кад сам поучен био,
тукао сам се у бедра.
Срамота ме је и понижен сам
јер носим ругло своје младости.’
20 Није ли Јефрем мој драги син
и дете најмилије?
Иако сам често говорио против њега,
стално мислим о њему.
Зато ми је за њим устрептала утроба
и стварно ћу да му се смилујем
– говори Господ.
21 Постави себи путоказе.
Стави себи знакове
и срце усмери на пут,
на стазу којом си ишла.
Па се врати, о, девице израиљска,
врати се овим својим градовима!
22 Докле ћеш да тумараш,
о, ћерко одметничка?!
Јер Господ је створио на земљи нешто ново,
као кад би жена приступила мушкарцу.“
23 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’ 24 Пребиваће Јуда и сви њени градови заједно у њој, и ратари и они што иду за стадом. 25 Напојићу душе малаксале, окрепићу сваког изнемоглог.“
26 И тада сам се пробудио и погледао: мој је сан био тако сладак.
27 „Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати људским семеном и сточним семеном. 28 И као што сам бдео над њима да их чупам, да их обарам и рушим, да их разарам и кажњавам; тако ћу да бдим над њима да их градим и да их садим – говори Господ. 29 У данима оним неће више говорити:
’Очеви су јели недозрело грожђе,
али зато зуби трну синовима!’
30 Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе!
31 Ево, долазе дани – говори Господ –
када ћу склопити нови савез
с народом израиљским
и с народом Јудиним.
32 То неће бити као кад сам
склопио савез са њиховим оцима,
онога дана кад сам их узео за руку
и извео из Египта.
Али нису били верни моме савезу,
а ја сам им био муж
– говори Господ.
33 А ово је савез који ћу склопити
с народом израиљским након тих дана:
ставићу свој Закон у њих саме,
и уписаћу га у њихова срца.
Ја ћу бити њихов Бог,
а они ће бити мој народ
– говори Господ!
34 Тада нико неће поучавати свога суграђанина
или брата говорећи: ’Упознај Господа’,
јер ће ме познавати сви од малог до великог
– говори Господ.
Јер опростићу њихове кривице,
и нећу се сећати њихових греха.“
35 Овако каже Господ
који даје сунце да светли дању,
одредбе месецу и звездама да светле ноћну;
који море узбурка и таласи му кључају
и коме је име Господ над војскама:
36 „Ако би ове одредбе и нестале преда мном
– говори Господ –
престаће и Израиљево потомство
да буде народ преда мном довека.“
37 Овако каже Господ:
„Када би могла да се премере небеса горња,
и када би могли да се истраже темељи земљини доњи,
тако бих и ја могао да одбацим све потомке Израиља
због свега онога што су учинили
– говори Господ.
38 Ево, долазе дани – говори Господ – када ће се обновити град за Господа, од Ананилове куле па до Угаоних врата. 39 А уже за мерење ће се протегнути све до брда Гарив и назад према Гоаху. 40 И сва долина лешева и пепела, сва поља долине Кидрон, до угла Коњских врата ка истоку биће света Господу. Град никад више и довека неће бити разваљиван и рушен.“
Исусово ускрсење
16 Кад је прошла субота, Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева, и Салома, купише мирисе да би отишле и помазале Исусово тело. 2 А у недељу, рано ујутро, чим је изашло сунце, дођоше до гроба, 3 па рекоше једна другој: „Ко ће нам откотрљати камен с врата гроба?“
4 Када су погледале, виделе су да је камен већ откотрљан. А камен је био веома велики. 5 Ушавши у гроб, угледале су неког младића обученог у белу одећу, како седи с десне стране. Жене претрнуше.
6 Али он им рече: „Не бојте се! Ви тражите Исуса Назарећанина кога су разапели. Он није овде, ускрснуо је. Ево, ово је место где је био положен. 7 Него, идите и реците његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, баш као што вам је рекао.“ 8 Оне изађоше из гроба и побегоше, јер су биле ван себе од страха. Никоме нису ништа рекле, јер су биле уплашене.
Исус се јавља Марији из Магдале
9 Рано у недељу, када је Исус ускрснуо, јавио се прво Марији из Магдале, из које је био истерао седам злих духова. 10 Она је отишла и рекла то онима који су некад били са њим, а сада су туговали и оплакивали га. 11 Кад су чули да је жив и да га је она видела, нису поверовали.
Исус се јавља двојици ученика на путу
12 После тога, Исус се јави у другом обличју двојици ученика на путу према селу. 13 Они оду, те јаве осталима, али ни њима нису веровали.
Исус се јавља ученицима међу којима је и Тома
14 Касније се јавио и Једанаесторици, док су били на обеду. Укорио их је због њиховог неверовања и тврдоглавости, зато што нису поверовали онима који су га видели ускрслог.
Велико послање
15 Онда им рече: „Идите по свему свету и објавите Радосну вест свим људима. 16 Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. 17 Ово су знаци који ће пратити оне који верују: у моје име изгониће зле духове; говориће новим језицима; 18 змије ће подизати рукама, а ако попију што смртоносно, неће им нашкодити; полагаће руке на болеснике и они ће оздрављати.“
Исусово узнесење
19 Кад је све то изрекао, Господ Исус је био узнет на небо, где је сео Богу с десне стране. 20 А они су отишли и проповедали свуда. Господ им је помагао и преко њих потврђивао своју реч знацима који су је пратили.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.