M’Cheyne Bible Reading Plan
Саул подиже Израиљце на устанак
13 Саулу је било тридесет[a] година кад је постао цар, а владао је четрдесет[b] две године над Израиљем.
2 Саул је изабрао себи три хиљаде Израиљаца. Две хиљаде их је било са Саулом у Михмасу, и у горју Ветиља, а хиљаду их је било са Јонатаном у Гаваји Венијаминовој. Остали народ је послао својим кућама.
3 А Јонатан је побио филистејски војни табор у Гаваји. Филистејци су чули за то. Тада је Саул заповедио да затрубе у рог по целој земљи, поручивши: „Нека чују ово Јевреји!“ 4 Кад је сав Израиљ чуо то, рекли су: „Саул је побио филистејски војни табор, па су Филистејци омрзли Израиљце. Народ се у Гилгалу окупио око Саула.“
5 Филистејци су се окупили да ратују против Израиља. Имали су тридесет хиљада бојних кола, шест хиљада коњаника, и војску тако бројну као песак на морској обали. Изашли су и утаборили се код Михмаса, источно од Вет-Авена. 6 Кад су Израиљци видели да су се нашли у неприлици, јер је војска била притешњена, народ се посакривао у пећине, жбуње, међу стене, у трапове и јаме. 7 Неки Јевреји су чак прешли преко Јордана, у Гадову и Галадову земљу.
Бог одбацује Саула као цара
Саул је још био у Галгалу, а сав је народ, који је ишао за њим, дрхтао од страха. 8 Саул је чекао седам дана, према року који је Самуило одредио. Али како Самуило није дошао у Галгал, народ је почео да се разилази од Саула. 9 Тада Саул рече: „Донесите ми жртву свеспалницу и жртве мира.“ Тако је принео жртву свеспалницу.
10 Тек што је довршио приношење жртве свеспалнице, дође Самуило. Саул му пође у сусрет да га поздрави. 11 Самуило му рече: „Шта си то урадио?“ Саул му одговори: „Видео сам да се народ разилази од мене; ти ниси дошао до одређеног дана, а Филистејци се окупили код Михмаса. 12 Тада сам рекао у себи: ’Сада ће Филистејци сићи на мене у Галгал, а ја се још нисам помолио Господу за наклоност.’ Зато сам се одважио и принео жртву свеспалницу.“
13 Самуило му рече: „Лудо си поступио што ниси одржао заповести које ти је дао Господ, Бог твој! Иначе би Господ сада утврдио твоје царство над Израиљем довека. 14 Стога се твоје царство неће одржати. Господ је потражио човека по свом срцу и поставио га за владара над својим народом, јер ти ниси одржао што ти је Господ заповедио.“
15 Самуило је устао и отишао из Галгала у Гавају Венијаминову. А Саул је побројио народ који је остао с њим; било их је око шест стотина људи.
Ненаоружани Израиљ
16 Саул, његов син Јонатан, и народ који се нашао уз њега, боравили су у Гаваји Венијаминовој, а Филистејци су се утаборили у Михмасу. 17 Тада је из филистејског табора изашла чета пљачкаша и одвојила се у три групе: једна група је кренула путем према Офри у земљу суалску, 18 друга путем према Вет-Орону, а трећа се запутила ка граници која преко севојимске долине гледа у пустињу.
19 Тада се у целој израиљској земљи није могао наћи ковач, јер су Филистејци говорили: „Само да Јевреји не почну правити себи мачеве и копља.“ 20 Наиме, сви су Израиљци силазили к Филистејцима кад би неко хтео да искује себи раоник, мотику, секиру, или срп. 21 Цена је била две трећине шекела за раонике и мотике, и трећина шекела за оштрење секира и намештање остана.
22 Тако на дан битке нико од свег народа, који је био са Саулом и Јонатаном, није имао мач или копље; имали су их само Саул и његов син Јонатан.
Јонатан напада Филистејце
23 А један филистејски одред је изашао према кланцу код Михмаса.
Бог је милостив према Израиљу
11 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог. 2 Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?
3 „Господе, побили су твоје пророке,
срушили су твоје жртвенике,
а ја сам остао са̂м,
па и мене настоје да убију.“
4 Међутим, шта му Бог одговара?
„Оставио сам себи седам хиљада људи,
који нису пали на колена пред Валом.“
5 Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. 6 Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.
7 Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. 8 Као што је написано:
„Бог им даде дух тврдоглави,
да очима не виде,
и ушима не чују,
све до данашњега дана.“
9 А Давид каже:
„Нек им сто постане замка и клопка,
препрека и одмазда,
10 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.“
Спасење незнабожачких народа
11 Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. 12 Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?
13 А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, 14 не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. 15 Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? 16 Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.
17 Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, 18 не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. 19 Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ 20 Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. 21 Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.
22 Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и са̂м бити одсечен. 23 Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. 24 Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!
Обраћење Израиља
25 Браћо, не желим да останете у незнању у погледу ове тајне, да се не бисте ослањали на сопствену мудрост: један део израиљског народа је отврднуо док се не употпуни број незнабожаца који ће доћи Богу. 26 Тако ће се сав Израиљ спасти, као што је написано:
„Од Сиона ће доћи Избавитељ,
уклониће безбожност од Јакова.
27 Ево, ово је мој савез с њима,
кад уклоним њихове грехе.“
28 С обзиром да одбијају Радосну вест, они су непријатељи ради вас, али, с обзиром на изабрање, Бог их воли због њихових праотаца. 29 Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова. 30 Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога, 31 тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе. 32 Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.
33 „О, дубино богатства, мудрости и знања Божијег!
Како ли су недокучиве његове одлуке
и неистраживи његови путеви!
34 Јер, ко је упознао ум Господњи?
Ко ли му је био саветник?
35 Зар му је ко икада дао шта,
да би му он то вратио?
36 Јер, све потиче од њега,
и све је створено његовим посредством, и за њега.
Њему нек је слава довека! Амин.“
Порука Вавилону
50 Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:
2 „Објавите међу народима и прогласите;
подигните заставу,
прогласите и не сакривајте.
Реците: ’Освојен је Вавилон,
осрамоћен је Вил
и Меродах[a] је скршен.
Осрамоћени су њихови идоли
и сломљени њихове одурни ликови.’
3 Јер против њега долази народ са севера
који ће му опустошити земљу.
Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,
јер ће побећи и отићи.
4 У тим данима и у то време
– говори Господ –
доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.
Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.
5 Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:
Прионимо уз Господа
и вечни савез који се неће заборавити.
6 Мој је народ сад постао стадо изгубљено,
на грех су их заводили њихови пастири.
Заводили су га по горама,
ишли од брда до брда.
Заборавили су своје почивалиште.
7 Прождире их свако ко их нађе,
а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!
Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;
Господу, нади њихових отаца.’
8 Бежите из Вавилона
и из земље халдејске!
Изађите и будите као јарац предводник.
9 Ево, ја подижем и доводим на Вавилон
збор народа великих из северне земље.
Постројиће се према њему
и оданде га заробити.
Стреле су им као у ратника што децу одводи
и који се не враћа без плена.
10 Халдеја ће плен постати,
а они што је плене чиниће то колико им је по вољи
– говори Господ.
11 Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали
док сте пленили моје наследство.
Ритали сте се ко јуница по пропланку,
њиштали сте ко обесни коњи.
12 Ваша је мајка јако посрамљена,
зацрвенела се она што вас роди.
Ево, последња међу народима
је као дивљина, пустош и пустара.
13 Због гнева Господњег тамо се не живи,
сва ће бити опустошена.
И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити
и звиждаће због свих рана његових.
14 Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!
Гађајте га, чето с луковима,
не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15 Покличем сад против њега свуд унаоколо!
Руке диже, куле му падају,
строваљене зидине његове
јер ово је Господња освета.
Осветите се:
као што је он чинио, тако њему учините.
16 Истребите сејача из Вавилона
и онога што о жетви замахује српом.
Нека се од мача тлачитељског
свако у свој народ врати,
нека свако својој земљи бежи.
17 Израиљ је овца отерана
коју су лавови потерали.
Први лав, цар асирски,
га је прождерао;
а овај задњи, Навуходоносор,
цар Вавилона, му је кости оглодао.“
18 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи
као што сам казнио цара Асирије.
19 Вратићу Израиљ на његову пашу,
да пасе по Кармилу, по Васану,
по Јефремовом горју и по Галаду
док му се душа не напасе.
20 У тим данима и у то време
– говори Господ –
неће бити кривице на Израиљу
која се тражи,
и неће бити греха на Јуди
који се тражи;
јер ја опраштам онима који су остатак.
21 На мератајимску земљу[b] изађи
и на становнике Фекода.
Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу
– говори Господ –
и учини све како сам ти заповедио.
22 Бојни поклич и разарање велико
су по земљи!
23 Како је пресечен и сломљен
маљ читаве земље!
Како је Вавилон постао ругло
међу народима!
24 Замку сам ти поставио
и ти си се ухватио, Вавилоне.
Ти и не знаш да си разоткривен
и ухваћен јер си против Господа заратио.“
25 Господ је отворио своју оружарницу
и изнео оружје своје јарости,
јер то у халдејској земљи
је подухват Господа, Бога над војскама.
26 На њу дођите са свих крајева,
отворите њене житнице
и згрните је на гомиле!
Изручите је клетом уништењу
да јој нико не преживи!
27 Покољите све њене насилнике као бикове,
на клање их поведите!
Јао њима, јер стиже њихов дан,
време њихове казне!
28 Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље
јавља по Сиону
о освети Господа, нашег Бога,
о освети за његов Дом.
29 „Окупи стрелце на Вавилон,
утабори чету с луковима
против њих свуда унаоколо.
Нека нико не побегне.
Узврати му по делима његовим,
према свему што је учинио ти му учини,
јер се понео дрско против Господа,
против Свеца Израиљева.
30 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ.
31 Ево, долазим на тебе, о, дрзниче
– говори Господ Бог над војскама –
јер је дошао твој дан
и време да те казним!
32 Посрнуће дрзник, пашће,
а нико га подигнути неће.
Запалићу ватру у његовим градовима
да прогута све унаоколо.“
33 Овако каже Господ над војскама:
„Потлачени су заједно народ Израиља
и народ Јуде.
Сви њихови тлачитељи су их зграбили,
одбијају да их ослободе.
34 Али је јак њихов Откупитељ!
’Господ над војскама’ му је име.
Он ће их бранити у њиховој парници
да земљи да спокој,
а неспокој свим становницима Вавилона.
35 Мач на Халдејце
– говори Господ –
и на све становнике Вавилона,
на његове главаре и мудраце његове!
36 Мач на лажне пророке –
нека буду будале.
Мачем на њихове ратнике –
нека се ужасну.
37 Мач на њихове коње, на њихова кола
и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.
Постаће као жене!
Мач на њихове ризнице –
нека буду оплењене.
38 Суша водама његовим!
Нека пресуше,
јер је то земља идола
од чијег ужаса лудо раде.
39 Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,
и нојеви ће се настанити.
Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
40 Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору
и околне градове
– говори Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
41 Гле, народ долази са севера!
Велики народ и цареви многи
биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.
42 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко вавилонска.
43 Чуо је о њима глас цар Вавилона
и руке су му клонуле,
обузели су га зебња
и бол као породиљу.
44 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу их потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
45 Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,
и његове науме што је за земљу халдејску наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
46 Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља
и вапај ће се чути међу народима.
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Псалам Давидов.
29 Дајте славу Господу, синови Божији,
дајте Господу славу и силу,
2 дајте Господу славу имена његовог,
клањајте се Господу у величанству светиње његове.
3 Глас је Господњи над водама,
он то тутњи, он, Бог славе,
он, Господ, над многим водама.
4 Глас је Господњи силан,
глас је Господњи величанствен.
5 Глас Господњи ломи кедрове,
Господ ломи кедрове ливанске.
6 Од њега поскакују као теле,
а Ливан и Сирјон[a] као биволче.
7 Глас Господњи сипа муње огњене,
8 глас Господњи потреса пустињу,
тресе Господ пустињу кадиску.
9 Од гласа Господњег кошуте се младе,
шумама он скида кору са стабала,
а у Дому његовом сви говоре „Слава!“
10 Господ столује над потопом,
Господ столује као Цар довека.
11 Господ даје силу свом народу,
Господ миром благосиља свој народ.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.