M’Cheyne Bible Reading Plan
Злочин становника Гаваје у Венијаминовом племену
19 У оно време, када није било цара у Израиљу, живео је на крају Јефремове горе неки човек, Левит. Он је себи узео иночу из Витлејема Јудиног. 2 Али иноча се наљутила на њега, па је побегла од њега у дом свога оца у Витлејем Јудин. Тамо је била четири месеца. 3 Њен муж оде за њом да је убеди да се врати. Са собом је водио слугу и пар магараца. Она га је довела у кућу њеног оца. Кад га је њен отац видео, радосно га је примио. 4 Његов таст, девојчин отац, је навалио на њега да остане, па је остао с њим три дана. Тамо су јели, пили и ноћили.
5 Четвртог дана су поранили; он се спремио да иде, али је девојчин отац рекао своме зету: „Окрепи се залогајем хлеба, па онда идите.“ 6 Њих двојица су сели, па су јели и пили заједно. Онда је девојчин отац рекао том човеку: „Хајде, остани још ноћас и провесели се.“ 7 Човек је устао да крене, али је његов таст навалио на њега, те је опет преспавао тамо. 8 Кад је петога дана поранио да иде, девојчин отац му рече: „Окрепи се и сачекај док одмакне дан.“ Тако су обојица јели.
9 Човек је, затим, устао да пође са својом иночом и момком. Његов таст, девојчин отац, му рече: „Ево, дан нагиње к вечери; преноћите овде, јер дан је на измаку. Преноћи овде и провесели се, а сутра пораните и пођите на пут својој кући.“ 10 Али човек није хтео да преноћи, него је устао и отишао. Дошао је на домак Јевуса, то јест, Јерусалима, водећи са собом пар оседланих магараца, своју иночу и слугу.
11 Дан је скоро сасвим био на измаку кад су били код Јевуса. Тада слуга рече своме господару: „Хајде да свратимо у овај јевусејски град и преноћимо у њему.“
12 Његов господар му рече: „Нећемо да свраћамо у град странаца који нису Израиљци, него ћемо ићи у Гавају.“ 13 Левит још рече своме слузи: „Хајде да стигнемо до којег од оних места и преноћимо у Гаваји или у Рами.“ 14 Тако су наставили да путују. Сунце је већ било зашло кад су били близу Гаваје, која припада Венијаминовом племену. 15 Скренули су тамо да преноће у Гаваји. Левит је ушао у град и сео на градски трг, али није било никога да их прими у кућу да преноће.
16 А неки старац се увече враћао с њиве након посла. Он је био из Јефремове горе, али је живео као дошљак у Гаваји. Становници места су били Венијаминовци. 17 Подигавши поглед угледао је путника на градском тргу. „Куда идеш? – упита старац. И одакле долазиш?“
18 Левит му одговори: „Идемо од Витлејема Јудиног на крај Јефремове горе. Ја сам оданде. Путовао сам у Витлејем Јудин и идем у Дом Господњи, али нема никога да ме прими у свој дом. 19 Ми имамо сламу и сено за наше магарце, а хлеба и вина за мене, за твоју слушкињу и за момка с твојим слугама. Ни у чему не оскудевамо.“
20 Старац му одговори: „Мир с тобом! Ја ћу се постарати за све што ти треба. Само немој провести ноћ на тргу.“ 21 Тада га је довео својој кући и дао крму магарцима. Затим су опрали ноге, па су јели и пили.
22 Док су се они гостили, неки људи из града, ништарије, опколе кућу и почну да лупају на врата. Рекли су старцу, господару куће: „Изведи човека који је дошао у твоју кућу да спавамо с њим.“
23 Господар куће изађе пред њих и рече им: „Не, браћо! Не чините таква зла! Тај човек је ушао у моју кућу, зато не чините такву срамоту! 24 Ево, извешћу вам своју ћерку, девицу, и његову иночу; над њима извршите насиље. Чините с њима што год хоћете, али не чините овом човеку такву срамоту!“
25 Међутим, људи нису хтели да га послушају. Тада је Левит зграбио иночу и извео им је напоље. Они су је силовали и злостављали целу ноћ до јутра. Пустили су је у освит зоре.
26 Жена је дошла пред свитање и пала на улаз куће оног човека где је био њен господар. Тамо је остала док се није разданило. 27 Њен Господар је устао ујутро, отворио врата куће и изашао да настави својим путем. Ту је угледао жену како лежи на улазу куће, с рукама на прагу. 28 Он јој рече: „Устани да идемо!“ Али она није одговорила. Човек ју је ставио на магарца, спремио се и запутио кући.
29 Кад је дошао кући, узео је нож, па је узео своју иночу и расекао је, уд по уд, на дванаест делова, и разаслао их у све крајеве Израиља. 30 Ко год је то видео, рекао је: „Тако се нешто није догодило ни видело од дана кад су Израиљци изашли из Египта, до данас. Размислите о томе, посаветујте се, па се изјасните.“
Павле пред јудејским Већем
23 Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ 2 Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. 3 Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“
4 „Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.
5 „Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“
6 Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам ускрсењу мртвих!“ 7 Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. 8 Наиме, садукеји говоре да нема ускрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.
9 Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ 10 Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.
11 Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“
Завера против Павла
12 Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13 Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14 Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15 Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16 Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17 Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18 Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19 Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20 Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21 Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22 Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23 Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати[a] пођу на пут до Кесарије. 24 За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“ 25 Заповедник је затим написао писмо следећег садржаја:
26 Клаудије Лисија поздравља уваженог намесника Феликса.
27 Јевреји су ухватили овог човека и хтели да га убију. Но, када сам дознао да је римски грађанин, дошао сам с војском и извукао га из њихових руку. 28 Пошто сам хтео да сазнам због какве кривице га оптужују, довео сам га пред њихово Велико веће. 29 Утврдио сам, међутим, да га они оптужују због спорних питања која се тичу њиховог закона, те да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или тамницу. 30 Будући да ми је дојављено да се спрема завера против њега, одмах сам га послао к теби. Његовим тужитељима сам рекао да пред тобом изнесу своје тужбе против њега.
31 Војници су поступили према оном што им је било наређено; узели су Павла и ноћу га одвели у Антипатриду. 32 Сутрадан су препустили коњици да продужи са њим, а они су се вратили у касарну. 33 Кад су стигли у Кесарију, уручили су писмо намеснику и извели Павла пред њега. 34 Пошто је прочитао писмо, намесник је упитао Павла одакле је. Кад је сазнао да је из Киликије, 35 рекао је: „Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи.“ Онда је наредио да Павле буде под стражом на Иродовом двору.
Обећање обнове
33 Јеремији је реч Господња дошла по други пут док је још увек био затворен у дворишту за стражу: 2 „Овако каже Господ који је земљу створио, Господ који ју је обликовао и утврдио – Господ му је име! 3 ’Позови ме и одазваћу ти се! Објавићу ти нешто велико и недокучиво, оно што не познајеш.’ 4 Јер овако каже Господ, Бог Израиља, о кућама овог града и о дворовима царева Јуде који су били срушени бедемима и мачем; 5 и о онима што долазе да се боре са Халдејцима, а који пуне куће лешевима свих оних које сам сатро у свом гневу и у јарости својој, и оних због чијих сам опачина сакрио своје лице од овог града:
6 ’Ево, ја ћу донети и лек и оздрављење. Излечићу их и открићу им обиље мира и истине. 7 Вратићу Јудине изгнанике и изгнанике Израиља, обновићу их да су као некад. 8 Очистићу их од свих њихових кривица којима су згрешили против мене. Опростићу им све њихове кривице којима су ми згрешили и против мене преступили. 9 И у том имену[a] ће ми бити радост, слава и част пред народима земаљским који ће чути за све добро које ћу да им урадим. Уплашиће се и уздрхтаће због свег добра и свег благостања које чиним за њега.’“
10 Овако каже Господ: „На овом месту, за које говорите: ’Ово је пустош без људи и стоке’, по градовима Јуде и по улицама Јерусалима, опустошеним од људи, без становника и стоке, опет ће се чути 11 звук весеља, цика радовања, повик младожење и повик невесте, клицање оних што позивају:
’Хвалите Господа над војскама!
Добар је Господ,
јер је милост његова довека’
и оних који доносе захвалницу у Дом Господњи.
Јер ја ћу да вратим изгнане из земље и биће као некад – каже Господ.“
12 Овако каже Господ над војскама: „На овом месту, опустошеном од људи и стоке, и у свим његовим градовима поново ће бити паше за пастире да на њима одмарају стада. 13 У градовима горја, у свим градовима равнице, у градовима Негева, у земљи Венијаминовој, у околини Јерусалима и у свим градовима Јуде пролазиће стада кроз руке оног што их броји, каже Господ.
14 Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу да остварим добру реч коју сам најавио дому Израиљевом и дому Јудином.
15 Тих дана и у то време
даћу да израсте Давидов праведни Изданак.
Он ће да влада праведно и правично по земљи.
16 Тих ће дана Јуда бити спасена,
Јерусалим ће пребивати спокојно
и свако ће га звати:
’Господ, наша праведност!’“
17 Јер овако каже Господ: „Никада Давиду неће понестати наследника на престолу дома Израиљевог! 18 Свештеницима Левитима неће понестати наследника који би преда мном приносио свеспалницу, који би приносио ка̂д и житну жртву и који би жртвовао довека.“
19 Реч Господња је дошла Јеремији: 20 „Овако каже Господ: ’Ако би раскинули мој савез са даном и мој савез са ноћи, па више не буде ни дана ни ноћи кад им је време; 21 тако би се исто раскинуо мој савез са Давидом, слугом мојим, да више нема сина који би владао на његовом престолу; и са свештеницима Левитима, слугама мојим. 22 Као што је војска небеска непребројива и песак морски неизмерљив, тако ћу да увећам потомке мог слуге Давида и мојих слугу Левита!’“
23 Реч Господња је дошла Јеремији: 24 „Зар ниси чуо шта је овај народ казао: ’Два су племена која је изабрао Господ, а онда их је одбацио?!’ Тако они презиру мој народ да више пред њима и нису народ. 25 Овако каже Господ: да нисам склопио свој савез са даном и ноћи, и чврсте одредбе са небесима и земљом; 26 тада бих одбацио и потомке Јаковљеве и мог слуге Давида. Тада не бих више узимао ниједног од његових потомка да владају потомцима Авра̂мовим, Исаковим и Јаковљевим. Али ја ћу вратити њихове изгнанике и смиловаћу им се!“
Псалам Давидов, кад је бежао пред својим сином Авесаломом.
3 Господе, колико ли је мојих противника,
колико ли је оних што устају на мене!
2 Много је оних што о мени кажу:
„Нема њему спасења од Бога.“ Села[a]
3 А ти, Господе, штит си око мене,
славо моја, ти ми главу дижеш!
4 Гласом својим призивам Господа,
одговара он ми с горе своје свете. Села
5 Ја лежем и спавам, и опет се будим,
јер Он, Господ, пружа ми ослонац.
6 Не бојим се ни хиљада људи,
што одасвуд надиру на мене.
7 Устани, Господе,
спаси ме, мој Боже;
све душмане моје удари у браду,
опакима све зубе поломи.
8 Спасење припада Господу,
твој благослов на твом је народу. Села
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидов псалам.
4 Одговори кад те зовнем, Боже, моја правдо,
у мојој тескоби, дај ми да одахнем,
смилуј ми се, почуј ми молитву.
2 Докле ће, о, људски синови,
слава моја бити у срамоти?
Докле ћете волети испразност,
докле ћете ићи за преваром? Села
3 Знајте, верне је Господ одвојио за себе,
Господ слуша кад год га позовем.
4 Гневите се, али не грешите,
на постељи срцем размишљајте, утихните. Села
5 Принесите жртве праведне,
у Господа се уздајте.
6 Многи кажу: „Ко ће нам показати срећу?“
Обасјај нас, Господе, светлом свога лица!
7 Ти си ми весељем испунио срце,
више га има од њиховог жита,
и од младога вина њиховог.
8 Ја спокојно лежем,
спокојно и спавам,
јер ти са̂м, Господе,
дајеш ми спокоја. Села
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.