M’Cheyne Bible Reading Plan
Јонатанова оданост
20 Давид је побегао из Најота код Раме па је дошао к Јонатану и рекао му: „Шта сам урадио? Шта је моја кривица? Чиме сам се огрешио о твога оца да ми ради о глави?“
2 Јонатан му одговори: „Далеко било! Нећеш ти умрети! Мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да ми то не повери. Зашто би мој отац крио то од мене? То не може бити.“
3 Давид се још заклео: „Твој отац добро зна да сам стекао твоју наклоност, па мисли: ’Јонатан не сме сазнати за ово, да се не би ожалостио.’ Заиста, живога ми Господа, и живота ми твога, од смрти ме дели само један корак.“
4 Јонатан рече Давиду: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“
5 Давид одговори Јонатану: „Сутра је младина, а ја морам да седнем с царем за трпезу. Ти ме пусти, а ја ћу се сакрити у пољу до треће вечери. 6 Ако твој отац примети да сам одсутан, ти реци: ’Давид ме је усрдно молио да га пустим да отрчи до Витлејема, свога града, јер се тамо приноси годишња жртва за целу породицу.’ 7 Ако он каже: ’У реду’ онда је твој слуга безбедан. А ако плане гневом, знај да је решио да ми науди. 8 Стога буди милостив своме слузи, јер си ступио с њим у савез Господњи. А ако сам скривио нешто убиј ме са̂м. Зашто би ме водио к своме оцу?“
9 Јонатан рече на то: „Далеко било! Кад бих заиста знао да је мој отац решио да ти науди, зар ти не бих то јавио?“
10 Давид рече Јонатану: „Ко ће ми јавити ако твој отац одговори оштро?“
11 Јонатан одговори Давиду: „Хајде, изађимо у поље.“ Њих двојица изађу у поље.
12 Тада Јонатан рече Давиду: „Господ, Бог Израиљев, нека ми буде сведок! Прекосутра у ово време, искушаћу свога оца. Ако одговор буде повољан по Давида, а ја ти тада не пошаљем поруку да ти то обзнаним, 13 нека Господ плати Јонатану и још више. Ако ли је мој отац наумио да ти науди, и то ми открије, ја ћу те пустити да одеш у миру. Нека Господ буде с тобом као што је био с мојим оцем. 14 Ако још будем био жив, ти ћеш ми исказати Господњу милост, како не бих погинуо. 15 А ти немој никада ускратити милости моме дому, чак и кад Господ истреби Давидове непријатеље с лица земље.“
16 Тако је Јонатан склопио савез с домом Давидовим, говорећи: „Нека Господ тражи рачун од Давидових непријатеља.“ 17 Јонатан је, затим, изнова заклео Давида својом љубављу, јер га је волео као свој живот.
18 Јонатан рече Давиду: „Сутра је млади месец. Приметиће се да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19 Ти сиђи прекосутра и иди на оно место где си се сакрио кад се ствар догодила, и остани код камена Езела. 20 Ја ћу одапети три стреле покрај камена, као да гађам мету. 21 Ево, ја ћу послати момка к теби да нађе стреле. Ако кажем момку: ’Ено, стреле су онде крај тебе, донеси их!’, ти онда дођи, јер си безбедан; нема опасности, тако био жив Господ! 22 А ако кажем момку: ’Ено, стреле су тамо подаље од тебе’, ти иди, јер те Господ шаље. 23 Што се тиче овога што смо се ја и ти договорили, знај: Господ је сведок између мене и тебе довека.“
24 Тако се Давид сакрио у пољу. Дошао је млади месец и цар је сео за сто да једе. 25 Кад је цар, по свом обичају, сео на место до зида, Јонатан је устао, а Авенир је сео до Саула. Давидово место је било празно. 26 Саул није ништа рекао тог дана, мислећи: „Нешто му се догодило. Мора да је нечист; свакако је нечист.“ 27 Међутим, Давидово место је било празно и наредног дана након младог месеца. Саул упита свога сина Јонатана: „Зашто син Јесејев није дошао на обед ни јуче ни данас?“
28 Јонатан одговори Саулу: „Давид ме је усрдно молио да га пустим да оде до Витлејема. 29 Рекао је: ’Пусти ме, молим те, јер наша породица приноси жртву у граду. Брат ми је то лично наложио. Сад, ако сам стекао твоју наклоност, дозволи ми да скокнем и видим своју браћу.’ Зато није дошао за царев сто.“
30 Саул на то плану гневом на Јонатана и рече: „Изроде и бунтовниче! Зар ја не знам да си стао на страну Јесејевог сина, на своју срамоту, и на срамоту мајке која те је родила? 31 Јер све док син Јесејев живи на земљи нећеш бити безбедан ни ти ни твоје царство. Зато пошаљи по њега, нека га доведу к мени, јер је заслужио смрт.“
32 Јонатан одговори своме оцу Саулу: „Зашто мора да се погуби? Шта је учинио?“
33 Тада Саул баци копље на Јонатана да га прободе. Јонатан је схватио да је његов отац решио да убије Давида. 34 Јаростан, Јонатан устане од стола. Тог другог дана младог месеца није јео, јер му је било жао Давида што га је његов отац осрамотио.
35 Ујутро је Јонатан изашао у поље на састанак с Давидом. С њим је био и један млади момак. 36 Јонатан рече момку: „Потрчи и нађи стреле које ћу одапети!“ Момак потрча, а Јонатан одапе стрелу преко њега. 37 Кад је момак дошао до места куда је одапео стрелу, Јонатан викну за момком говорећи: „Није ли стрела тамо подаље од тебе?“ 38 „Пожури, не стој!“ – довикну Јонатан за њим. Јонатанов момак покупи стреле и врати се своме господару. 39 Момак није знао ништа; само су Јонатан и Давид знали у чему је ствар. 40 Тада је Јонатан дао момку своје оружје и рекао му: „Однеси ово у град.“
41 Момак оде, а Давид изађе из свог скровишта на југу, паде ничице на земљу и поклони се три пута. Затим су се изљубили, па су плакали заједно, нарочито Давид.
42 Тада Јонатан рече Давиду: „Иди у миру, јер смо се заклели један другоме у име Господње, рекавши: ’Господ нека буде сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства довека.’“
Давид је затим устао и отишао, а Јонатан се вратио у град.
Порука о разапетом Христу
2 А када сам дошао к вама, браћо, нисам наступио са узвишеним говором или мудрошћу да вам навестим Божију тајну. 2 Одлучио сам, наиме, да међу вама не знам ни за шта друго осим за Исуса Христа, и то разапетога. 3 Тако сам се пред вама појавио у слабости, са страхом и великом тремом. 4 Па и мој говор и моја проповед нису се заснивали на убедљивим речима људске мудрости, него на доказивању силе Духа, 5 да се ваша вера не би темељила на људској мудрости, него на Божијој сили.
Божија мудрост
6 Али мудрост навешћујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, нити од владара овога света који пропадају. 7 Напротив, ми навешћујемо Божију мудрост, тајну и скривену, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу. 8 Ту мудрост ниједан од владара овога света није упознао, јер да су је упознали, не би разапели Господа славе. 9 Него, као што је написано:
„Што око није видело,
и ухо није чуло,
и у људско срце није допрло,
то је Бог припремио за оне који га воле.“
10 А нама је Бог то открио по Духу, јер Дух све истражује, па и дубине Божије. 11 Јер ко други познаје човекове мисли, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не познаје Божије мисли осим Духа Божијег. 12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који долази од Бога, да бисмо знали шта нам је Бог даровао. 13 Ми говоримо о овим стварима, али не наученим речима људске мудрости, него онако како нас је научио Дух, тумачећи духовне истине онима који су духовни. 14 Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од Божијег Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ Божијег Духа. 15 А онај који је примио Божијег Духа расуђује о свему, а са̂м не подлеже суду других. 16 „Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.
Народ плаче пред Богом
5 Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2 У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3 Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4 Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5 Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају на одмора.
6 Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7 Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8 Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9 Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10 Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11 На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12 Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13 Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14 Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15 Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16 Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17 Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18 Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19 Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20 Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21 Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22 Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
Хоровођи. Слуге Господњег Давида.
36 Преступ проговара из срца опаког,
за страх Божији очи му не знају.
2 Јер он ласка себи
и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,
престао је да показује мудрост, да чини добро.
4 Он злобу смишља на постељи својој,
предао се путу неваљалом,
зла се не одриче.
5 О, Господе, милост ти је до небеса,
а верност ти је до облака.
6 Праведност је твоја попут горе Божије,
а твоја је правда дубина голема.
Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,
потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8 Сите се изобиљем твога Дома,
напајаш их реком твојих добара.
9 Јер у теби је врело живота,
у твом светлу ми видимо светло.
10 Милост своју пружи онима који те познају,
и праведност своју онима срца честитога.
11 Нога поносита нек ми не прилази,
рука зликоваца нек ме не протера.
12 Ено, падоше они који раде злобно,
срушени су и дићи се неће моћи.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.