M’Cheyne Bible Reading Plan
Сеоба Дановог племена
18 У оно време, када није било цара у Израиљу, Даново племе је тражило себи земљу да се насели, јер до тада није примило у посед земљу међу Израиљевим племенима. 2 Зато су Дановци из свога племена послали петорицу храбрих ратника из Сараје и Естаола, да уходе земљу и истраже је. Рекли су им: „Идите и извидите земљу.“
Они оду у Јефремову гору, у Михејину кућу, и тамо преспавају. 3 Кад су били код Михејине куће, препознали су глас младога Левита. Сврате они тамо и упитају га: „Ко те је довео овамо? Шта радиш овде? Зашто си ту?“
4 Он им одговори: „Тако и тако је Михеја учинио за мене. Он ме је унајмио, те сам постао његов свештеник.“
5 Они му рекоше: „Питај Бога да знамо хоће ли пут на који смо пошли бити успешан?“
6 Он им рече: „Идите у миру. Господ бди над путем на који сте пошли.“
7 Тих пет људи оду и дођу у Лаис. Видели су да народ у њему живи спокојно, по обичају Сидонаца – мирно и спокојно. Освајачи им нису упадали у земљу, а није било ни владара. Осим тога, били су далеко од Сидонаца, и с никим нису имали додира.
8 Кад су се вратили својој браћи у Сарају и Естаол, њихова браћа су их питала: „Какве вести доносите?“
9 Они им одговорише: „Дижите се! Кренимо горе на њих, јер видели смо да је земља веома добра! Шта још чекате? Не оклевајте да одете и заузмете ту земљу. 10 Кад дођете тамо, наћи ћете безбрижан народ, а и земља је пространа. Господ је предао земљу у ваше руке. То место не оскудева ни у чему што земља даје.“
11 Тада је шест стотина наоружаних људи из Дановог племена кренуло из Сараје и Естаола. 12 Отишли су горе и утаборили се код Киријат-Јарима у Јуди. Зато се то место све до данас зове „Данов табор“. Оно се налази западно од Киријат-Јарима. 13 Одатле су отишли у Јефремову гору и дошли до Михејине куће.
14 Она петорица што су ишла да уходе земљу Лаис рекоше својој браћи: „Знате ли да у овим кућама постоје ефод и кућни идоли, те идол резани и ливени? Сад знате шта да радите.“ 15 Онда су свратили тамо и ушли у кућу младога Левита, код Михејине куће, и упитали га за здравље. 16 Шест стотина људи из Дановог племена, наоружаних за рат, остало је да стоји на улазу капије. 17 А она петорица што су ишли горе да уходе земљу оду унутра и узму резани кип, ефод, кућне идоле, и ливеног идола. Свештеник је стајао на улазу капије уз оних шест стотина људи наоружаних за рат.
18 Кад су ушли у Михејину кућу и узели резани кип, ефод, кућне идоле и ливеног идола, свештеник им рече: „Шта то радите?“
19 Они му одговорише: „Умукни! Стави руку на уста и пођи с нама. Бићеш нам оцем и свештеником. Није ли за тебе боље да будеш свештеник целом племену у Израиљу, него да будеш свештеник у дому једног човека?“ 20 Свештеник се томе обрадовао; узео је ефод, кућне идоле и резани кип, па се придружио народу. 21 Онда су се окренули и наставили пут. Напред су пустили децу, ситну стоку, и имовину.
22 Они су се већ били удаљили од Михејине куће, кад су житељи кућа које су биле око Михејине куће дигли вику и дали се у потеру за Дановцима. 23 Пошто су викали за њима, Дановци су се окренули и рекли Михи: „Шта је с тобом? Зашто си дигао народ?“
24 Михеја одговори: „Узели сте богове које сам направио и свештеника, и отишли. Шта мени остаје? И још ме питате: ’Шта је с тобом?’“
25 Дановци му рекоше: „Гласа више да ниси пустио за нама! Иначе би неки бесни људи могли да се оборе на тебе, па би навукао пропаст и на себе и на своју породицу.“ 26 Дановци, затим, оду својим путем, а Михеја, видевши да су јачи од њега, окрене се и врати својој кући.
27 Дановци су узели оно што је Михеја направио, и свештеника који је био код њега, па су навалили на Лаис, на мирне и безбрижне људе. Побили су их оштрицом мача, а град су спалили. 28 Није било никога да их избави, јер је град био далеко од Сидона, и с никим нису имали додира. Град је лежао у долини, која је била код Вет-Реова.
Дановци су изнова саградили град и населили се у њему. 29 Назвали су га Дан, по имену свога праоца Дана, који се родио Израиљу. Град се пре тога звао „Лаис“. 30 Дановци су поставили себи идола, а Јонатан, син Гирсама, Мојсијевог сина, и његови синови, били су свештеници Дановом племену, све до времена изгнанства земље. 31 Поставили су себи Михејиног идола, који је овај направио, тако да је стајао тамо за све време док је Дом Божији био у Силому.
Павлов говор
22 „Браћо и оци, послушајте сада речи моје одбране коју упућујем вама.“
2 Када су они чули да им се обраћа на јеврејском језику, још пажљивије су га слушали.
3 „Ја сам Јеврејин – наставио је Павле. Рођен сам у Тарсу киликијском, али сам одгојен у овом граду, где сам под Гамалиловим надзором био строго подучен Закону наших отаца. Био сам реван за Бога, баш као и ви данас 4 До смрти сам прогањао следбенике овог Пута; везивао сам и мушкарце и жене и предавао их у тамницу. 5 То може да ми потврди Првосвештеник и цело Веће старешина. Од њих сам, наиме, примио писма за њихову сабраћу у Дамаску, где сам отишао да спроведем у Јерусалим тамошње свезане, да буду кажњени.
6 Док сам се путујући приближавао Дамаску, око подне ме је одједном забљеснуло јако светло с неба. 7 Пао сам на земљу и чуо глас како ми говори: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш?’
8 Упитао сам: ’Ко си ти, господине?’ Он ми је одговорио: ’Ја сам Исус из Назарета кога ти прогониш.’ 9 Моји пратиоци су видели светло, али нису разумели глас онога који ми је говорио. 10 ’Шта да радим, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да чиниш.’ 11 Пошто сам био обневидео од бљеска оног светла, моји пратиоци су ме повели за руку, па сам тако дошао у Дамаск.
12 А извесни Ананија, побожан човек који је живео по Закону, о коме су похвално говорили сви тамошњи Јевреји, 13 дође к мени, приђе ми и рече: ’Брате Савле, прогледај!’ Истог часа сам прогледао, те сам га видео. 14 Ананија је наставио: ’Бог наших отаца те је изабрао да сазнаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. 15 Јер ти ћеш бити његов сведок пред свим људима, па ћеш говорити што си видео и чуо. 16 Шта сад још чекаш! Устани, крсти се, те се очисти од својих греха призивајући његово име!’
17 Након што сам се вратио у Јерусалим, док сам се једном молио у храму, пао сам у занос 18 и видео Господа. Он ми је рекао: ’Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени!’ 19 А ја рекох: ’Господе, знају они да сам бацао у тамницу и тукао по синагогама оне који верују у тебе. 20 А када се проливала крв твога сведока Стефана, ја сам стајао тамо, одобравао и чувао одећу оних који су га убијали.’ 21 Али он ми је рекао: ’Иди, јер ћу те послати далеко међу незнабошце.’“
Павле у затвору
22 Јевреји су га слушали све до ових речи. Међутим, тада су почели да вичу: „Истреби таквог са земље! Тај не заслужује да живи!“ 23 Пошто су они викали, витлали огртачима и дизали прашину у ваздух, 24 заповедник је наредио да Павла одведу у касарну и бичевањем га испитају како би сазнао због чега то народ диже толику вику против њега.
25 Када су га опружили и свезали каишевима, Павле рече капетану који је стајао до њега: „Зар ви смете да бичујете римског грађанина који није осуђен?“ 26 Кад је то чуо, капетан је пришао заповеднику и обавестио га о томе. Рекао је: „Шта то хоћеш да учиниш? Па, овај човек је римски грађанин!“
27 Заповедник је пришао Павлу и упитао га: „Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?“
„Јесам“ – одговори Павле.
28 Заповедник рече: „Ја сам великом свотом стекао то грађанство.“
„А ја сам се с њим и родио“ – рече Павле.
29 Војници који су приступили да бичевањем испитају Павла истог су тренутка устукнули. И са̂м заповедник се уплашио кад је сазнао да је он римски грађанин, а он га је свезао. 30 Намеравајући да тачно сазна за шта га Јевреји оптужују, заповедник је сутрадан ослободио Павла и наредио да се окупе водећи свештеници и цело Велико веће. Онда је довео Павла и поставио га пред њих.
Јеремија купује поље
32 Реч од Господа која је дошла Јеремији десете године Седекије, Јудиног цара, односно осамнаесте године цара Навуходоносора. 2 Тада је војска цара Вавилона опседала Јерусалим. Пророк Јеремија је био затворен у дворишту за стражу, које је у двору Јудиног цара.
3 Када га је затворио, Јудин цар Седекија га је прекорио: „Зашто пророкујеш говорећи: ’Овако каже Господ: ево, предаћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га освојити; 4 Седекија, цар Јуде неће побећи из руку Халдејаца јер ће сигурно бити предат у руке цара Вавилона, разговараће са њим и срешће га очи у очи; 5 цар Вавилона ће одвести Седекију и тамо ће бити док се не заузмем за њега – говори Господ – јер ако се борите са Халдејцима нећете победити?’“
6 А Јеремија рече: дошла ми је Господња реч и поручила: 7 „Ево Анамеила, сина твога стрица Салума. Доћи ће ти и рећи: ’Купи моје поље у Анатоту јер имаш откупно право да га купиш.’“
8 Тако је Анамеило, син мога стрица, дошао до мене – како је Господ и рекао – у двориште за стражу и рекао ми: „Молим те, купи моје поље у Анатоту, на подручју Венијамина. Ти имаш право да га поседујеш, твоје је откупно право. Купи га!“ Знао сам да је ова реч од Господа.
9 Тако сам од Анамеила, сина мога стрица, купио поље у Анатоту плативши му седамнаест сребрних шекела[a]. 10 Написао сам уговор, запечатио га и пред сведоцима му на теразијама одмерио сребро. 11 Затим сам узео уговор о куповини, онај запечаћени по условима и одредбама, као и незапечаћени. 12 Уговор о куповини сам дао Варуху, сину Масијиног сина Нирије, пред стричевићем Анамеилом и пред сведоцима који су се потписали на уговор о продаји, и пред свим Јудејцима који су седели у стражарском дворишту.
13 И пред свима њима сам заповедио Варуху: 14 „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Узми ове уговоре – овај уговор о продаји и запечаћени и незапечаћени – па их стави у земљану посуду. Нека тамо стоје задуго.’ 15 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’У овој ће се земљи опет куповати куће, поља и виногради!’“
16 И када сам дао уговор о продаји Ниријином сину Варуху помолио сам се Господу:
17 „О, Господе Боже! Ево, ти си створио небеса снагом својом великом и руком својом моћном. Теби ништа немогуће није! 18 Ти исказујеш милост хиљадама, узвраћаш по кривици отаца у недра њихових синова након њих. Бог велики и моћни! Име му је Господ над војскама. 19 Велик си у одлукама и велик у делима. Очи су твоје отворене над свим путевима потомака људи, да свакоме узвратиш по његовим путевима и према плоду дела његових. 20 У Египту су учинио знакове и чудеса позната све до данас и у Израиљу и међу људима. Стекао си себи име, баш какво је и данас. 21 Извео си свој народ Израиљ из Египта знаковима и чудесима, својом руком великом, својом руком моћном и великом страхотом. 22 Дао си им ову земљу за коју си се заклео њиховим прецима да ћеш им је дати, земљу којом теку млеко и мед. 23 И они су дошли, запосели су је и нису слушали твој глас и твој Закон. Нису живели по свему што си им заповедио да чине, баш ништа од тога. Зато си пустио на њих сва ова зла.
24 Ево, бедеми се примичу граду да га освоје! Град ће због мача, глади и помора бити предат у руке Халдејцима што се против њега боре. Као што видиш, остварило се све што си најавио. 25 А ти си ми рекао, о, Боже Господе: ’Купи сребром себи поље, па нека сведоци то посведоче’, а град је предан у руке Халдејцима!“
26 Реч од Господа која је дошла Јеремији: 27 „Ево, ја сам Господ Бог целог човечанства, па зар је мени нешто немогуће? 28 Зато овако каже Господ: ево, даћу овај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и он ће га освојити. 29 И доћи ће Халдејци који се боре за овај град и запалиће га. Спалиће га огњем, а посебно куће на чијим су крововима кадили Валу и изливали жртву изливницу другим боговима, да би ме разгневили.
30 Јер су Израиљци и Јудејци од своје младости на моје очи чинили само зло, јер су ме Израиљци само гневили својим поступцима – говори Господ. 31 Јер ме је овај град терао на гнев и разјареност од дана када су га сазидали до данас. Зато га уклањам од себе 32 због свег зла народа Израиља и народа Јуде које су починили да би ме разгневили и они, и њихови цареви, њихови главари, њихови свештеници, њихови пророци, сви из Јуде и сви становници Јерусалима. 33 Окренули су ми леђа, а не лице. Ја сам их упорно учио, а они нису послушали да би примили прекор. 34 Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 35 Сазидали су узвишице Валу у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри Молоху. А ја то нисам заповедио, ни помислио нисам да се таква гадост ради и Јуда наводи на грех.
36 Сада због тога каже Господ, Бог Израиља, овом граду, за који говорите да ће мачем, глађу и помором бити предан у руке цара Вавилона: 37 ’Ево, сакупићу их из свих земаља у које сам их изагнао у свом гневу, у својој јарости и у својој срдњи великој. Вратићу их на ово место и даћу им да живе спокојно. 38 Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог. 39 Даћу им једно срце и један пут, да ме се боје довека за добро своје и своје деце након њих. 40 Склопићу са њима вечни савез и нећу их напустити. Чинићу им добро и свој ћу страх ставити у њихова срца да се не окрену од мене. 41 И радоваћу се због њих док им чиним добро. Засадићу их чврсто у овој земљи од свег срца и свом душом својом.’
42 Јер овако каже Господ: ’Као што сам на овај народ довео сву ову велику пропаст, тако ћу на њих да доведем све добро које им обећавам. 43 Куповаће поља у овој земљи за коју говорите: „Ово је пустош без људи и стоке, дана у руке Халдејаца!“ 44 Куповаће поља за новац, склапаће уговоре и печатиће их уз присуство сведока у земљи Венијаминовој, у околини Јерусалима, у градовима Јуде, у градовима горја, у свим градовима равнице и у свим градовима Негева, јер ја ћу да вратим њихове изгнанике – говори Господ.’“
Књига Прва
Псалми 1–41
1 Блажен човек који не следи савет опаких,
не стоји на грешничком путу,
нити седа у друштво ругача,
2 већ ужива у Закону Господњем,
дан и ноћ му о Закону мисли.
3 Он је као дрво усађено крај поточних вода,
које род свој даје када му је време,
а лишће му никада не вене.
Све што ради, на добро му иде.
4 Нису такви опаки!
Они су као плева што је ветар носи.
5 Зато опаки неће опстати на суду,
ни грешници на збору праведних.
6 Јер зна Господ пут праведника,
а пут опаких води у пропаст.
2 Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a]:
3 „Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4 Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5 Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6 „Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7 Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9 Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10 Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.