M’Cheyne Bible Reading Plan

Повратак Господу и победа над Филистејцима

7 Људи из Киријат-Јарима дођу и однесу Ковчег Господњи у кућу Авинадавову на брду, а његовог сина, Елеазара, посвете да чува Ковчег Господњи. ² Прошло је много времена – двадесет година – од дана кад је Ковчег остао у Киријат-Јариму. Читав је дом Израиљев чезнуо за Господом.

³ Самуило рече свем дому Израиљевом: „Ако се свим својим срцем враћате Господу, уклоните из своје средине стране богове и Аштарте. Усмерите своје срце ка Господу и служите једино њему, па ће вас избавити из руку Филистејаца.“ ⁴ Тада су Израиљци уклонили Вале и Аштарте те су служили једино Господу.

⁵ Самуило рече: „Окупите сав Израиљ у Миспи да се помолим Господу за вас.“ ⁶ Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.

⁷ Филистејци су дочули да су се Израиљци окупили у Миспи. Тада су се подигли кнезови филистејски да нападну Израиљ. Кад су то чули Израиљци уплашили су се Филистејаца. ⁸ Израиљци рекоше Самуилу: „Не престај вапити за нас Господу да нас избави из руку Филистејаца.“ ⁹ Самуило узе једно јагње одојче и принесе га као свеспалницу Господу. Потом је Самуило завапио Господу за Израиља, и Господ га је услишио.

¹⁰ Док је Самуило приносио жртву свеспалницу, Филистејци су се приближили да нападну Израиља. Али Господ загрме јаком грмљавином у тај дан против Филистејаца и смете их, тако да су били потучени од Израиља. ¹¹ Израиљци су изашли из Миспе и дали се у потеру за Филистејцима тукући их све до испод Вет-Хара.

¹² Тада је Самуило узео један камен и поставио га између Миспе и Сена и назвао га Евен Езер^[a] рекавши: „Довде нам Господ поможе.“

¹³ Тако су Филистејци били понижени, те нису више упадали на израиљску земљу. Рука је Господња притискала Филистејце целог Самуиловог века. ¹⁴ Израиљ је повратио градове од Акарона до Гата, које су му Филистејци узели. Израиљ је, такође, ослободио и њихово подручје из руку Филистејаца. Између Аморејаца и Израиља владао је мир.

¹⁵ Самуило је био судија Израиљу целог свог живота. ¹⁶ Он је сваке године обилазио Ветиљ, Миспу и Галгал и деловао као судија над Израиљем у свим тим местима. ¹⁷ Потом би се враћао у Раму, јер му је тамо била кућа. И тамо је био судија над Израиљем. А тамо је подигао и жртвеник Господу.

Народ тражи цара

8 Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. ² Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. ³ Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.

⁴ Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. ⁵ Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“

⁶ Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.

⁷ Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. ⁸ Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. ⁹ Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“

¹⁰ Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. ¹¹ Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. ¹² Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. ¹³ А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. ¹⁴ Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. ¹⁵ Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. ¹⁶ Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. ¹⁷ Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. ¹⁸ У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“

¹⁹ Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! ²⁰ Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“

²¹ Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. ²² Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“

Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“

Мртви греху, а живи Богу

6 Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? ² Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? ³ Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? ⁴ Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христос устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. ⁵ Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог ускрсења. ⁶ Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. ⁷ Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. ⁸ Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. ⁹ Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. ¹⁰ Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.

¹¹ Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. ¹² Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. ¹³ Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. ¹⁴ Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.

Робови праведности

¹⁵ Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако! ¹⁶ Или, зар не знате да када се предате некоме на ропску покорност, ви сте у ствари робови ономе коме се покоравате – било греху који води у смрт, било послушности која води к праведности? ¹⁷ Али, хвала Богу што сте од срца послушали оно учење коме сте поверени, иако сте некад били робови греха. ¹⁸ Пошто сте, дакле, ослобођени греха, постали сте слуге праведности. ¹⁹ Говорим свакодневним језиком због слабости ваше природе. Као што сте некад предали своје удове да служе нечистоти и безакоњу, што води к све већем безакоњу, тако сада предајте своје удове да служе праведности, што води к посвећењу. ²⁰ Јер, када сте робовали греху, били сте слободни од праведности. ²¹ И какву сте корист имали од тога, чега се данас стидите? Исход тога је смрт. ²² А сада, пошто сте ослобођени греха, те служите Богу, имате добит која се огледа у посвећењу Богу, а крајњи исход је живот вечни. ²³ Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је вечни живот у нашем Господу Христу Исусу.

Пропаст због идолопоклонства

44 Реч која је Јеремији дошла за све Јудејце који су живели у Египту, који су живели у Мигдолу и Тафнесу, у Нофу и у Патросу: ² „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Видели сте зло које сам донео на Јерусалим и на све јудејске градове. Ено их, и данас су у рушевинама, а у њима нико не живи. ³ И то због њихове злобе коју су починили да би ме разгневили када су ишли да ка̂де, служећи другим боговима, а које нису знали ни они, ни ви, ни ваши преци. ⁴ А ја сам вам упорно слао све моје слуге, пророке, слао и говорио: молим вас, не радите ту одвратност коју мрзим! ⁵ Али нису послушали, нису пригнули своје ухо да се врате од своје злобе и не ка̂де другим боговима. ⁶ Зато се излио мој гнев и јарост моја, распалише се на јудејске градове и улице Јерусалима. Постали су пуста рушевина све до дана данашњега.’

⁷ Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: ’Зашто себи зло велико наносите – сатирете људе, жене, децу и дојенчад из Јуде – и себи остатак не остављате? ⁸ Јер ме гневите делима својих руку, кад кадите другим боговима у Египту, где сте дошли да живите; сатирете себе тако да сте постали проклетство и ругло међу свим народима на земљи. ⁹ Зар сте заборавили злодела својих предака, злодела Јудиних царева и злодела свих њихових жена, али и своја злодела и злодела ваших жена која су почињена у Јуди и по улицама Јерусалима? ¹⁰ Нисте се понизили до дана данашњег, нисте се бојали и нисте живели по мом Закону и по мојим одредбама које сам ставио пред вас и пред ваше претке.’

¹¹ Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, окренућу лице према вама на пропаст и сатрћу све Јудејце. ¹² Одвешћу сав Јудин остатак, оне што су се окренули ка Египту, да тамо живе. Али скончаће свако у Египту од мача и глади, скончаће од најмањег до највећег од мача и глади. Умреће и биће клетва и ужас, проклетство и ругло. ¹³ Казнићу оне што живе у Египту као што сам казнио Јерусалим мачем, глађу и помором. ¹⁴ И неће бити бегунца и преживелог од остатка Јудејаца који су отишли да живе тамо, у Египат, да би се вратили у Јудину земљу. Иако им душа жуди да се врати, да тамо живе, неће се тамо вратити осим оних који побегну.’“

¹⁵ На то су Јеремији одговорили сви мушкарци који су знали да им жене ка̂де другим боговима, све жене које су тамо стајале у великом мноштву и сав народ који је живео у Патросу, у Египту: ¹⁶ „Нећемо да слушамо реч коју си нам објавио у име Господње! ¹⁷ Штавише, чинићемо све што смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице као што смо чинили и ми, наши преци, наши цареви и наши главари у градовима Јуде и по улицама Јерусалима. И имали смо да једемо, напредовали смо и нисмо видели зла. ¹⁸ Јер откако смо престали да кадимо царици небеској и да јој изливамо жртве изливнице, свега нам је понестало, а од мача и глади пропадамо.“

¹⁹ А жене су додале: „Када смо кадиле царици небеској, када смо јој изливале жртве изливнице, када смо јој спремале колаче према њеном лику и изливале јој жртве изливнице, зар смо то радиле без одобрења наших мужева?“

²⁰ Јеремија је рекао свем народу, мушкарцима и женама, свем народу који му је тако узвратио: ²¹ „Зар се Господ није сетио, зар му није на ум пало то што сте кадили тамјаном у градовима Јуде и по улицама Јерусалима ви, ваши преци, ваши цареви, ваши главари и народ земље? ²² Али Господ није могао да истрпи злобу вашу, дела и гадости које сте урадили. Зато вам се земља претворила у рушевину, пустош и проклетство у којој до данас нико не живи. ²³ Зато што сте кадили, грешили сте Господу. Нисте слушали Господњи глас, његов Закон и његове одредбе. Нисте живели по његовим сведочанствима и зато вас је снашла ова невоља, каква је данас.“

²⁴ Онда је Јеремија рекао свем народу и свим женама: „Чујте реч Господњу, сви Јудејци и ви који сте у Египту! ²⁵ Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Ви и ваше жене сте сами својим устима рекли и својим рукама испунили завет: штавише, чинићемо све шта смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице.

Стварно испуните своје завете и урадите по својим заветима! ²⁶ Зато чујте Господњу реч, сви Јудејци који живите у Египту: ево, заклињем се именом својим великим – каже Господ – неће више моје име бити зазвано устима било којег човека Јудејца у Египту, који говори: живота ми Господа Бога. ²⁷ Ево, бдећу над њима због зла а не због добра, па ће пропасти сваки Јудејац који је у Египту од мача и глади, све док не нестану. ²⁸ Мало ће бити оних који избегну мач и врате се из Египта у Јудину земљу. И знаће сав остатак Јудин, који су отишли да живе тамо у Египту, чија ће се реч остварити – моја или њихова.

²⁹ А ово је знак за вас – говори Господ – кад вас казним на овом месту. Тако ћете сигурно знати да ће се над вама остварити моја обећања о злу.’ ³⁰ Овако каже Господ: ’Ево, даћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његових непријатеља и у руке оних који му раде о глави. Тако сам дао и Седекију, цара Јуде, у руке његовог непријатеља Навуходоносора, цара Вавилона, који му је радио о глави.’“

Хоровођи. Псалам Давидов.

Хоровођи. Псалам Давидов.