Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
1 Књига Самуилова 18

Савез Јонатана и Давида

18 Кад је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова душа се везала за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као самога себе. Тог дана га је Саул задржао код себе и није му дао да се врати кући свога оца. А Јонатан је склопио савез с Давидом, јер га је волео као самога себе. Јонатан је скинуо плашт који је носио на себи и дао га Давиду заједно с одором. Дао му је чак и свој мач, свој лук и свој опасач.

Давид је био успешан на свим походима на које га је Саул слао, па га је Саул поставио као заповедника над војском. То је било мило свему народу и Сауловим слугама.

Приликом њиховог повратка, кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, излазиле су жене из свих израиљских градова у сусрет цару Саулу певајући, играјући, и веселећи се уз бубњеве и цимбале. Жене су се радовале и певајући одговарале једна другој:

„Саул поби своје хиљаде,
    а Давид десетине хиљада.“

Саул се веома наљутио; озлоједиле су га те речи. Рекао је: „Давиду су доделили десетине хиљада, а мени само хиљаде. Још му само треба царство!“ Од тог дана је Саул попреко гледао Давида.

10 Сутрадан зао дух од Бога нападе Саула, тако да је почео да махнита по кући. Давид је свирао лиру као обично. Саул је у руци имао копље. 11 Он баци копље говорећи у себи: „Приковаћу Давида за зид!“ Али Давид му се двапут измакнуо.

12 Саул се бојао Давида, јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. 13 Зато га је Саул уклонио из своје близине и поставио га као заповедника над хиљаду. Тако је Давид одлазио и враћао се на челу народа. 14 Давид је био успешан у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. 15 Кад је Саул видео да је Давид веома успешан спопао га је страх од њега. 16 Сав је Израиљ и Јуда волео Давида јер је одлазио и враћао се њима на челу.

17 Саул рече Давиду: „Ево, даћу ти своју старију ћерку, Мераву, за жену. Само ми буди храбар и води ратове Господње.“ Саул је мислио у себи: „Нећу да се моја рука дигне на њега, него нека страда од филистејске руке.“

18 Давид одговори Саулу: „Ко сам ја и ко ми је род, и шта је дом мога оца у Израиљу, да будем царев зет?“ 19 Али кад је дошло време да Мераву, Саулову ћерку, дају Давиду, дали су је Адрилу Меолаћанину за жену.

20 Међутим, Саулова ћерка Михала је волела Давида. Кад су то јавили Саулу, он је био задовољан. 21 Саул је говорио у себи: „Даћу му је да му буде замка како би страдао од филистејске руке.“

Саул рече Давиду: „Данас можеш да ми постанеш зет с овом другом.“ 22 Саул заповеди својим слугама: „Реците Давиду насамо: ’Ево, постао си драг цару, а воле те и све његове слуге; зато буди царев зет.’“

23 Кад су Саулове слуге пренеле ове речи Давиду, он им одговори: „Зар вама изгледа као ситница постати царев зет? Ја сам само сиромашан човек, и без угледа.“

24 Слуге јавише Саулу: „Ово је Давид рекао.“ 25 Саул на то рече: „Овако реците Давиду: ’Цар не жели никакав женидбени дар, осим стотину филистејских обрезака, да се цар освети својим непријатељима.’“ Саул је мислио да ће тако удесити да Давид погине од руке Филистејаца.

26 Кад су Саулове слуге пренеле Давиду ове речи, Давиду се свидело да буде царев зет. Још пре истека времена, 27 Давид се спреми и оде са својим људима, и поби две стотине Филистејаца. Затим је донео цару њихове обреске на број, да би постао царев зет. Тада му је Саул дао своју ћерку Михалу за жену.

28 Видевши то, Саул је схватио да је Господ с Давидом, а још је и његова ћерка Михала волела Давида. 29 Зато се Саул још више бојао Давида. Саул је све време био Давидов непријатељ.

30 Филистејски кнезови су излазили у бој, али кад год су излазили Давид је имао више успеха од свих Саулових слугу. Тако је његово име постало веома славно.

Римљанима 16

Завршни поздрави и упутства

16 Препоручујем вам нашу сестру Фиву, која служи цркви у Кенхреји. Прихватите је у Господу, онако како приличи Божијем народу. Помозите јој у свему што јој од вас буде затребало, јер је она била помоћница многима, па и мени самом.

Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу, који су изложили опасности своје животе због мене. И не захваљујем им само ја, већ и све цркве некадашњих незнабожаца.

Поздравите такође и цркву која се окупља у њиховом дому.

Поздравите мог вољеног Епенета, који је први из Мале Азије поверовао у Христа.

Поздравите Марију, која се много трудила за вас.

Поздравите Андроника и Јунија, моје сународнике и другове у сужањству, који су истакнути међу апостолима; они су и пре мене поверовали у Христа.

Поздравите мога у Господу вољенога Амплија.

Поздравите и Урбана, мог сарадника у служби за Христа, и мог вољеног Стахија.

10 Поздравите Апелија, који је окушан у служби за Христа. Поздравите и све Аристовулове.

11 Поздравите мога сународника Иродиона.

Поздравите и Наркисове који верују у Господа.

12 Поздравите Трифену и Трифозу које се труде у Господу.

Поздравите вољену Персиду, која се много трудила у Господу.

13 Поздравите Руфа, изабраног у Господу и мајку његову и моју.

14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ермија, Патрова, Ерма, и браћу која су са њима.

15 Поздравите још и Филолога и Јулију, Ниреја и његову сестру, и Олимпа, и све свете који су са њима.

16 Поздравите једни друге светим пољупцем. Поздрављају вас све Христове цркве.

Завршна упутства

17 Молим вас, браћо, да обратите пажњу на оне који стварају раздоре и дају повод греху, противећи се учењу којим сте поучени. Зато избегавајте такве. 18 Такви људи не служе нашем Господу Христу, него своме трбуху, јер они умилним и ласкавим речима заводе срца безазлених. 19 Уосталом, ваша послушност свима је позната. Зато се радујем због вас, али хоћу да будете мудри за добро, а безазлени за зло. 20 А Бог, извор мира, сатрће убрзо Сатану под вашим ногама.

Милост Господа нашега Исуса нека буде са вама!

21 Поздравља вас Тимотеј, мој сарадник, као и Лукије, Јасон и Сосипатар, моји сународници.

22 Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који сам писао ову посланицу.

23 Поздравља вас Гај, мој домаћин, у чијем дому се окупља црква.

Поздравља вас Ераст, градски благајник, и брат Кварт.

24 Милост Господа Исуса Христа нека буде са свима вама!

25 Нека је хваљен онај који може да вас ојача сагласно моме проповедању Радосне вести о Исусу Христу и сагласно са откривењем тајне која је вековима била необјављена. 26 А сада је та тајна по пророчким списима откривена народима по заповести вечнога Бога, да би послушали и поверовали. 27 Једином мудром Богу, по Исусу Христу, нек је слава у све векове! Амин.

Плач Јеремијин 3

Песников бол

Ја сам човек који је упознао беду;
    искусио сам како Бог кажњава.
Мене одведе, мене примора;
    ходам без светлости, а тмина све гушћа.
Лично мене он бије и туче,
    његови ударци не престају.

Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
    он ломи кости моје.
У ропски ме јарам упрегао,
    тешкоће је на мене навалио,
натерао да живим у тмини,
    мртвац затворен довека.

Зазида ме, излаза ми нема;
    ја сам сужањ с тешким оковима.
Вичем, вапим да ми он помогне,
    али он ми молитву одбија.
Тесаним каменом ми је зазидао,
    на све стране закрчио друмове, путеве.

10 Као медвед на ме вреба,
    као лав се на ме баца.
11 По беспућу гони ме и комада,
    оставља ме да бих тамо умро.
12 Запиње лук свој и гађа,
    као да сам ја мета његових стрела.

13 У нутрину стреле ми је сасуо,
    у моје тело дубоко их зарио.
14 Народ ми се вазда подсмева,
    за поругу служим свима.
15 Он горчином мене храни,
    пеленом ме он напаја.

16 Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
    у пепео мене закопава.
17 Заборавих шта је мир и здравље,
    више не знам шта је живот добри.
18 Нема мени још много живљења,
    ишчезла је моја нада у Господа.

Хоће ли Бог помоћи?

19 Мислим на своје муке и потуцања,
    то ми је слично пелену, слично отрову.
20 Мислим на то без престанка,
    душа моја сахне у мени.
21 Невољу носим у срцу своме,
    али гајим наду у мислима:

22 Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
    јер није пресушило милосрђе његово,
23 они се обнављају сваког јутра,
    верност му је зајамчена као излазак сунца.
24 Кад Господа имам, ништа ми не треба,
    и зато се уздам у њега.

Бог – једино уздање

25 Господ је добар према човеку
    који се у Бога узда, који га тражи.
26 Добро је чекати га смирено,
    очекивати спасење од Господа.
27 Најбоље је у младости
    своме се јарму научити.

28 Патниче, седи усамљен и ћути,
    Бог је то наметнуо.
29 Поклонимо се до тла прашњавога,
    можда још има наде.
30 Ако нас туче, нека туче;
    ако нам се руга, нека се руга.

31 Господ ипак има милосрђа,
    за вечност нас неће одбацити;
32 смиловаће се иако нас је растужио,
    његова је милост постојана;
33 њему није мило да нас понижава
    и да на људе наваљује тугу.

34 Када сужње газе мучитељи,
    када дух им ломе у тамници,
35 када људе лишавају права,
    када се укида што је Свевишњи установио,
36 када се правда изврће на суду,
    зар Господ све то не види?

37 Човек каже па се и не збуде,
    али Господ заповеда и то бити мора.
38 Када Свевишњи одреди
    онда и несрећа и добро долази.
39 Зашто се буни човек?
    Свако добија према греху своме.

Признање пред Богом

40 Испитајмо, размотримо путеве своје,
    вратимо се Господу своме.
41 Отворимо своја срца,
    молимо се Богу небескоме.
42 Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
    а ти нам праштао ниси.

43 Гневом си се заогрнуо,
    гонио нас, убијао, ниси штедео.
44 Облаком си се заогрнуо,
    наша молитва није продрла до тебе.
45 Сметлиште си од нас начинио,
    сви народи су нас презрели.

46 На нас су се искезили
    сви наши душмани.
47 Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
    живимо у страху и затирању.

48 Потоци суза из мојих очију теку
    због разарања мога народа.

Паћеничка жалост

49 Сузе моје теку без престанка,
    из очију лију и стати неће,
50 док нас не погледа
    и не види Господ са небеса.
51 Жалост ме раздире кад гледам очима
    шта се догађа у граду женама.

52 Као птицу прогоне ме стално,
    а немају зашто да ме мрзе.
53 Живога ме у јаму бацише
    и камењем затрпаше.
54 Вода ми се склопи изнад главе,
    те помислих: „Са мном је свршено.“

Бог избавља и плаћа

55 Из дубине, из јаме, о, Господе,
    призвах име твоје.
56 Глас мој ти си чуо,
    послушај вапаје моје!
57 Кад завапих, ти се нађе близу.
    Ти ми рече: „Немој се бојати!“

58 Ти си ми, Господе, извојевао правду,
    ти си ми живот откупио.
59 Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
    Ти ми правду на суду досуди.
60 Ти знаш како ми се свете непријатељи,
    какве сплетке против мене плету.

61 Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
    какве сплетке против мене плету.
62 Кад говоре и кад мисле противници,
    поваздан су против мене.
63 Кад седају и кад устају,
    ти их видиш, мени се ругају.

64 Ти, Господе, казни како доликује,
    према ономе што су учинили.
65 Ти прокуни срца њихова,
    ти их испуни очајним мукама.
66 Ти их у гневу гони, са земље истреби.
    Господе, нека их не буде испод неба.

Псалми 34

Давидов. Када се Давид претварао да је луд пред Авимелехом. Овај га је, затим, отерао, па је Давид отишао.

34 Благосиљаћу Господа непрестано,
    стално ће га усне моје хвалити.
Хвалиће се Господом моја душа;
    нека чују понизни, нека се радују.
Величајте са мном Господа,
    заједно му узвисујмо име.

Тражио сам Господа, и он ми одговори,
    од свих ме је страхова избавио.
Ведри су они који гледају у њега,
    лице се њихово неће постидети.
Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо,
    и од свих га је невоља избавио.
Анђео Господњи табором окружује
    оне који га се боје; избавља их.

Искусите и видите да је Господ добар,
    благо човеку што у њему уточиште нађе.
Бојте се Господа, ви свети његови,
    јер нема оскудице за оне који га се боје.
10 И млади лавови трпе и гладују,
    али онима што траже Господа,
    њима добра никаквог не мањка.
11 Дођите, о, децо, и чујте ме,
    богобојазности ћу вас поучити.
12 Који човек воли живот?
    Ко жели да добре дане види?
13 Нек се твој језик од зла уздржи,
    нек ти усне не говоре лажи,
14 зла се клони, а добро чини,
    тражи мир и за њим ти иди.

15 Очи Господње мотре на праведне,
    и уши његове вапај им чују.
16 Лице се Господње мршти на зликовце,
    да са земље помен им истреби.

17 Господ чује кад праведни завапе,
    од свих невоља он их избавља.
18 Близу је Господ онима са сломљеним срцем,
    он спасава оне са клонулим духом.

19 Многа зла сналазе праведника,
    али Господ га избавља од свих.
20 Он чува све кости његове,
    ниједна му се неће поломити.

21 Зло ће убити опакога,
    а који мрзе праведника биће окривљени.
22 Господ откупљује живот својих слугу;
    неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.