M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог позива Самуила

3 А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.

² Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види. ³ Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији. ⁴ Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“ ⁵ Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.

⁶ Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“

⁷ Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.

⁸ Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.

⁹ Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.

¹⁰ Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“

¹¹ Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима. ¹² У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја. ¹³ Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“

¹⁵ Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење. ¹⁶ Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“

Овај одговори: „Ево ме.“

¹⁷ Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“ ¹⁸ Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“

¹⁹ Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена. ²⁰ Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег. ²¹ Господ је наставио да се указује у Силому; Господ се објављивао Самуилу у Силому кроз своју реч.

3 Какву, дакле, предност имају Јевреји над незнабошцима? Или, има ли какве користи од обрезања? ² Велике, у сваком погледу! Најпре, Јеврејима су поверене Божије објаве^[a]. ³ А шта ако су неки били неверни? Хоће ли Бог због тога престати да буде веран? ⁴ Никако! Пре ће бити да је Бог веран, а да је сваки човек лажљивац, као што у Светом писму пише:

⁵ Ако наша неправедност показује Божију праведност, шта ћемо рећи на то? Да Бог можда није неправедан кад кажњава? Ово питам с људске стране. ⁶ Никако! Како би онда Бог могао да суди свету? ⁷ Међутим, ако моја неистина служи да покаже изобиље Божије истине ради његове славе, зашто да ми се суди као грешнику? ⁸ Зашто да не кажемо: „Хајде да чинимо зло да би дошло добро?“ Уосталом, неки клеветници нам и приписују такве речи. Зато ће бити праведно осуђени.

Сви су грешни

⁹ Онда, имамо ли ми Јевреји икакву предност над осталима? Никако! Наиме, малопре смо рекли да су сви, и Јевреји и Грци, криви за грех. ¹⁰ Јер, овако пише у Светом писму:

¹⁹ Знамо да се све што пише у Закону односи на оне који живе под Законом, да нико не би имао изговора и да би сав свет био крив пред Богом. ²⁰ Наиме, нико се пред Богом не може оправдати вршењем онога што Закон захтева, јер Закон само доводи човека до сазнања да је грешан.

Како Бог оправдава људе

²¹ Али сада се открила Божија праведност без Закона, о којој сведоче и Закон и Пророци. ²² Божија праведност долази вером у Исуса Христа на све који верују, без икакве разлике. ²³ Јер, сви су сагрешили и лишени су Божије славе, ²⁴ али се оправдавају даром његове милости, откупљењем по Христу Исусу. ²⁵ Њега је Бог одредио за откупљење његовом крвљу, које се прима вером. То је учинио да покаже своју праведност, јер је стрпљиво опраштао грехе учињене у прошлости; ²⁶ то је учинио да покаже своју праведност у садашње време, то јест, да покаже да је са̂м праведан и да чини праведним онога који верује у Исуса. ²⁷ Према томе, има ли разлога да се неко хвали собом? То је искључено. Каквим законом? Законом дела? Не, него законом вере. ²⁸ Сматрамо, наиме, да се човек оправдава посредством вере, а не вршењем Закона. ²⁹ Или је Бог само Јеврејима Бог? Зар није Бог и незнабошцима? Да, и незнабошцима такође. ³⁰ Пошто је само један Бог, који ће вером оправдати обрезане, он ће посредством исте вере оправдати и необрезане. ³¹ Укидамо ли тако вером Закон? Никако! Напротив, ми подржавамо Закон.

41 Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода и царев заповедник, са десет људи Ахикамовом сину Годолији у Миспу. У Миспи су заједно обедовали. ² Тада се дигао Нетанијин син Исмаило заједно са својих десет људи и убио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. Погубио је мачем онога кога је над земљом поставио цар Вавилона. ³ Све Јудејце који су били са Годолијом у Миспи и све Халдејце, ратнике који су се тамо затекли, погубио је Исмаило.

⁴ А сутрадан, након Годолијиног убиства за које још нико није знао, ⁵ дошли су људи из Сихема, из Силома и Самарије. Њих осамдесет – одсечених брада, поцепане одеће, испараних тела – носили су житне жртве и тамјан као принос за Дом Господњи.^{[a] 6} Нетанијин син Исмаило им је изашао у сусрет из Миспе. Ишао је и успут нарицао. А када их је срео позвао их је: „Дођите код Ахикамовог сина Годолије.“ ⁷ Када су дошли насред града Нетанијин син Исмаило их је побио. Бацили су их у бунар, он и људи који су били са њим, њих десеторица. ⁸ Али међу њима су била десеторица која су рекла Исмаилу: „Немој да нас убијеш! Имамо скривене одаје у пољу, пшеницу, јечам, уље и мед.“ На то је он одустао да их убије заједно са њиховим сународницима. ⁹ Иначе, бунар^[b] у који је Исмаило бацио сва тела људи, заједно са Годолијом, ископао је цар Аса бојећи се израиљског цара Васе. Сада га је Нетанијин син Исмаило испунио побијенима.

¹⁰ Исмаило је заробио сав преостали народ из Миспе, цареве ћерке и све људе који су преостали у Миспи, а којима је Навузардан, заповедник телесне страже, поставио Ахикамовог сина Годолију. Исмаило, Нетанијин син, их је заробио и отишао да пребегне Амонцима.

¹¹ Али Каријин син Јоанан и сви војни заповедници који су били са њим су чули за све зло које је урадио Нетанијин син Исмаило. ¹² Узели су све људство и отишли у битку са Исмаилом, Нетанијиним сином, па су га нашли код велике воде у Гаваону. ¹³ Сав се народ, који је био са Исмаилом, обрадовао када је видео Каријиног сина Јоанана и све војне заповеднике који су били са њим. ¹⁴ Сви људи из Миспе које је заробио Исмаило су се окренули. Вратили су се и отишли Каријином сину Јоанану. ¹⁵ А Исмаило, Нетанијин син, је побегао са још осморицом људи пред Јоананом. Отишао је Амонцима.

Бег за Египат

¹⁶ Јоанан, Каријин син, и сви војни заповедници који су били са њим су повели сав остатак народа из Миспе, који су повратили од Нетанијиног сина Исмаила – након што је убио Ахикамовог сина Годолију – људе, ратнике, жене, децу и дворане. Повели су их из Гаваона. ¹⁷ И када су отишли, зауставили су се у Геруту код Химама, близу Витлејема. А одатле су кренули за Египат ¹⁸ јер су се плашили Халдејаца. Наиме, Нетанијин син Исмаило је убио Годолију, Ахикамовог сина, кога је над земљом поставио цар Вавилона.

Давидова молитва.