M’Cheyne Bible Reading Plan
Давид и Голијат
17 Филистејци окупише своју војску да ратују. Окупили су се код Сокота, који припада Јуди, а утаборили се између Сокота и Азеке, у Ефес-Дамиму. 2 Саул и Израиљци су се окупили и утаборили у долини Или, па су се сврстали у бојни ред против Филистејаца. 3 Филистејци су били на једном брду, а Израиљци на другом. Између њих је била долина.
4 Тада је из филистејског табора иступио изазивач по имену Голијат из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ[a]. 5 На глави је имао бронзану кацигу, а на себи је имао љускав оклоп од бронзе тежине пет хиљада шекела[b]. 6 На ногама је имао бронзане штитнике и бронзани копљић између рамена. 7 Шипка његовог копља била је као вратило, а шиљак копља му је био тежак шест стотина гвоздених шекела[c]. Пред њим је ишао његов штитоноша.
8 Он је, дакле, стао и дозивао Израиљеве бојне редове говорећи им: „Зашто излазите да се сврстате за бој? Нисам ли ја Филистејац а ви Саулове слуге? Изаберите једног човека, па нека сиђе к мени! 9 Ако ме свлада у двобоју и погуби ме, ми ћемо вам бити поданици, а ако ја свладам њега и погубим га, ви ћете нама бити поданици.“ 10 Филистејац је наставио: „Ја сам данас осрамотио бојне редове Израиља! Доведите ми човека да се боримо!“
11 Кад су Саул и сви Израиљци чули ове Филистејчеве речи, смели су се и веома уплашили.
Давид долази у табор
12 Давид је био син једног Ефраћанина из Витлејема Јудиног, по имену Јесеј, који је имао осам синова. У Саулово време Јесеј је био времешан и одмакао у годинама. 13 Јесејева три старија сина су била отишла за Саулом у рат. Та три сина који су отишли у рат звали су се: Елијав, првенац, други Авинадав а трећи Шама. 14 Давид је био најмлађи. Три најстарија су отишла за Саулом. 15 Давид је одлазио од Саула и враћао се да напаса овце свога оца у Витлејему.
16 А Филистејац је иступао ујутро и увече и постављао се четрдесет дана.
17 Јесеј рече своме сину Давиду: „Узми за своју браћу ову ефу[d] прженог жита и ових десет хлебова, па се пожури својој браћи у табор. 18 А ових десет сирева однеси заповеднику над хиљаду. Види како су твоја браћа, и донеси од њих неки знак.“
19 Саул је био с њима и са свим израиљским људством у долини Или ратујући против Филистејаца.
20 Давид порани ујутро, остави стадо чувару и оде како му је заповедио његов отац Јесеј. Дошао је у табор баш кад је војска изашла у бојни ред и подигла бојни поклик. 21 Израиљци и Филистејци су сврстали своје борбене редове једни према другима. 22 Давид је оставио своје ствари код чувара опреме, па је отрчао до бојног реда; дошао је да упита браћу јесу ли добро. 23 Док је он разговарао с њима, из филистејских редова је иступио изазивач, по имену Голијат из Гата, и изговорио исте речи као пре. А Давид је то чуо. 24 Кад су га Израиљци видели, сви су побегли од њега, јер су се веома уплашили.
25 Израиљци су говорили: „Јесте ли видели овог човека? Он излази да срамоти Израиља. Цар ће дати велико благо ономе ко га погуби. Даће му још и своју ћерку за жену, а дом његовог оца ослободиће од пореза.“
26 Давид упита људе што су стајали с њим: „Шта ће добити човек који погуби овог Филистејца и скине срамоту с Израиља? И ко је тај необрезани Филистејац да срамоти бојне редове живога Бога?“
27 Народ му одговори исто: „То ће се учинити за човека који га погуби.“
28 Кад је Елијав, Давидов најстарији брат, чуо како он разговара с људима, разгневио се на Давида и рекао: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја твоју обест и злобу твога срца: ти си дошао да видиш битку!“
29 Давид одговори: „Шта сам сад урадио? Зар се не сме рећи ни реч?“ 30 Онда се окренуо од њега према неком другом и поновио исте речи. Народ му је одговорио исто као први пут.
31 Кад је народ чуо његове речи, јавили су Саулу, који је послао по њега.
32 Давид рече Саулу: „Нека ником не клоне срце због њега! Твој слуга ће изаћи на двобој са овим Филистејцем.“
33 Саул одговори Давиду: „Не можеш ти изаћи на двобој са овим Филистејцем, јер си ти још дечак, а он је ратник од своје младости.“
34 Давид одврати Саулу: „Твој је слуга чувао овце свога оца, па кад би дошао лав или медвед и уграбио овцу из стада, 35 ја бих кренуо за њим, ударио га и истргао је из његових уста. Ако би ме он напао, ја бих га зграбио за гриву и ударао га док не умре. 36 Твој слуга је убио лава и медведа, па ће и овај необрезани Филистејац проћи као један од њих, зато што је вређао бојне редове Бога живога.“
37 Давид још додаде: „Господ који ме је избавио од лава и медведа, он ће ме избавити и од овог Филистејца.“ Саул на то рече Давиду: „Иди, и нека Господ буде с тобом!“
Двобој
38 Тада је Саул обукао Давиду своје ратно одело; ставио му је бронзану кацигу на главу, и обукао му оклоп. 39 Затим му је припасао свој мач преко одела. Давид је покушао да хода, али како није навикао на то, рекао је Саулу: „Не могу да ходам у овоме, јер нисам навикао.“ Зато је Давид скинуо то са себе.
40 Давид узе свој штап, изабра из потока пет глатких каменова, и стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци оде пред Филистејца.
41 А Филистејац, пред којим је ишао штитоноша, примицао се све ближе Давиду. 42 Филистејац је погледао, па кад је видео Давида, подсмехнуо му се, јер је био млад, румених образа и лепог изгледа. 43 Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето да на мене излазиш са штапом?“ Кад је Филистејац испроклињао Давида својим боговима, 44 рекао му је: „Дођи к мени, да дам твоје тело птицама небеским и зверима пољским.“
45 Давид му одврати: „Ти идеш на мене с мачем, копљем и копљићем, а ја идем на тебе у име Господа над војскама, Бога Израиљевих бојних редова, које си ти вређао. 46 Још данас ће те Господ предати у моје руке, а ја ћу те убити и одсећи ти главу. Још данас ћу дати лешеве из филистејског табора птицама небеским и зверима земаљским. Тако ће сва земља знати да има Бога у Израиљу. 47 А знаће и сав овај збор да Господ не спасава мачем и копљем. Наиме, битка припада Господу, и он ће вас предати у наше руке.“
48 Кад је Филистејац кренуо да се приближава Давиду, Давид брзо истрча на бојиште у сусрет Филистејцу. 49 Давид сегну руком у торбу и узе оданде камен, баци га из праћке, и погоди Филистејца у чело. Камен му се зари у чело и он паде лицем на земљу.
50 Тако је Давид свладао Филистејца праћком и каменом: ударио га је и убио без мача у руци.
51 Онда је Давид потрчао и стао над Филистејцем, узео његов мач, извадио га из корица и убио га. Затим му је њиме одсекао главу.
Кад су Филистејци видели да је њихов јунак погинуо, дали су се у бег. 52 Тада су се дигли људи из Израиља и Јуде, па су уз бојни поклик гонили Филистејце све до Гаја и до акаронских врата. Смртно рањени Филистејци падали су на сарајимском путу све до Гата и Акарона. 53 Кад су се Израиљци вратили из потере за Филистејцима, опљачкали су њихов табор.
54 А Давид је узео Филистејчеву главу и донео је у Јерусалим. Његово оружје је ставио у свој шатор.
55 Кад је Саул видео да Давид излази против Филистејца, упитао је Авенира, заповедника војске: „Авенире, чији је син тај младић?“
Авенир одговори: „Твога ми живота, царе, не знам.“
56 Цар му рече: „Распитај се чији је син тај младић.“
57 Кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авенир га доведе пред Саула. Филистејчева глава му је још била у руци.
58 Саул га упита: „Чији си ти син, младићу?“
Давид одговори: „Син сам твога слуге Јесеја Витлејемца.“
Угађајте другима, не себи
15 Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. 2 Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање. 3 Јер, ни Христос није угађао себи, него како је написано: „Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.“ 4 А све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да бисмо путем стрпљивости и путем утехе које даје Писмо, имали наду. 5 А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса, 6 да сложно у један глас прославите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.
7 Зато прихватајте једни друге, као што је Христос прихватио вас на славу Божију. 8 Јер, кажем вам да је Христос послужио Јеврејима ради Божије истине, да потврди обећања дана њиховим прецима, 9 да би и народи прослављали Бога за његово милосрђе, као што је написано:
„Зато ћу те хвалити међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.“
10 И поново:
„Радујте се, пуци, са народом његовим.“
11 И опет:
„Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!“
12 А Исаија поново каже:
„Појавиће се Јесејев корен,
он ће доћи да влада народима,
у њега ће положити наду.“
13 Нека вас Бог, извор наде, испуни сваком радошћу и миром по вери у њега, да обилујете у нади силом Духа Светога.
Павле у служби Радосне вести
14 Браћо моја, ја сам уверен да сте ви пуни доброте, испуњени сваким знањем, способни да поучавате једни друге. 15 Ипак, ту и тамо сам вам нешто одлучније писао, да вас подсетим на милост коју ми је дао Бог, 16 да будем слуга Христа Исуса међу незнабошцима. Ја служим као свештеник проповедајући Божију Радосну вест, да би они били Богу прихватљив дар који му се на жртву приноси, и који је посвећен Духом Светим.
17 Зато могу да се дичим у Христу Исусу ради своје службе Богу. 18 Ја се, наиме, усуђујем да говорим само о ономе што је Христос учинио преко мене, да би довео народе к послушности Богу. Он је то чинио речју и делом, 19 силом чудних знакова и чуда, силом Духа Божијег. Тако сам од Јерусалима, па све до Илирика навестио Радосну вест Христову, 20 сматрајући за част да навешћујем Радосну вест тамо где Христос није био познат, да не бих зидао на туђем темељу. 21 Него како је написано:
„Видеће они којима није објављен,
схватиће они који за њега нису чули.“
22 Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама.
23 Али, сад, пошто за мене нема више посла у тим крајевима, хтео бих да дођем к вама, што већ годинама желим. 24 Надам се да ћу вас посетити на свом путу за Шпанију и да ћете ме ви испратити тамо, пошто се, донекле, науживам вашег друштва. 25 Сад, међутим, идем у Јерусалим да тамо послужим светима. 26 Јер цркве у Македонији и Ахаји су одлучиле да дају дар за сиромашне међу Божијим народом у Јерусалиму. 27 Они су сами одлучили да дају, али су им и дужници. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им помогну и у њиховим телесним потребама. 28 Кад, дакле, обавим то и уручим им што је скупљено, кренућу за Шпанију и посетити вас успут. 29 А знам, наиме, да ћу том приликом доћи са пуном мером Христовог благослова.
30 Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа: здружите се са мном у борби молећи се Богу за мене, 31 да се избавим од неверника у Јудеји, и да Божији народ прихвати моју службу у Јерусалиму. 32 Потом бих, Божијом вољом, дошао к вама с радошћу да се заједно са вама одморим. 33 Нека Бог, извор мира, буде са свима вама. Амин.
Гнев Божији је велик
2 Када се Господ разгневио,
ћерку је сионску у таму завио.
Сјајни град светлости небеске,
у рушевине претвори земаљске.
Славни Дом, дику Израиљеву,
он напусти у дан гнева свога.
2 Господ је сатро без милости,
сва села у Јаковљевој земљи.
Кад се разгневио, он је разорио
све тврђаве што држе Јудејци;
са земљом је сравнио и проклео
царство и његове главаре.
3 У распаљеној својој јарости,
сву моћ израиљску он је скрхао.
Кад је непријатељ насрнуо,
десницу своју Бог нам је ускратио.
Као огањ плануо је у Јакову,
око себе све је попалио.
4 Као непријатељ лук је свој затегао,
као душман је навалио,
убијао све што нам је оку драго,
све чему се радовасмо.
На шаторе ћерке сионске
сасу своју срџбу распаљену.
5 Господ је као непријатељ постао:
Израиљев народ разорио,
све његове дворе порушио,
све тврђаве њему разорио;
Јудином народу умножио је јаде,
нагомилао јецање и уздисаје.
Одбачени, укинути, разорени…
6 Сеницу је растурио у комаде,
разорио место за службе Божије.
На Сиону Господ у заборав баци
и празник и суботу;
разгневио се и презрео
и цара и свештеника.
7 Господ је свој жртвеник одбацио,
Светилиште своје је оскрнавио;
предао у руке душманске
да руше бедеме и дворе,
да урлају по Господњем Дому,
где ми некад празновасмо.
8 Господ је одлучио да руши,
да попадају зидови ћерке сионске;
одредио је меру рушења
и није се устезала рука његова.
Спољни зидови, други ред зидова,
оронули тужно леже.
9 Вратнице су спаљене и поломљене,
он им је здробио резе и греде.
Цар и кнезови су у прогонству,
нема никог да нас учи Закону,
нити се јављају виђења,
дар Господњи пророцима.
10 Старешине ћерке сионске
по земљи су поседали и ћуте,
главе своје прашином посипају,
обавили кострет око тела.
Све до земље спустиле су главе
јерусалимске девојке младе.
11 Од плакања ишчилеше ми очи,
у ропцу ми душа грца,
жалост ме је исцрпла потпуно,
јер посматрам слом народа мога:
деца и одојчад умиру
по трговима града срушенога.
12 Говораху својим матерама:
„Где је жито? Где је пиће?“
и слично рањеницима обамиру
по трговима града срушенога
и душе своје испуштају
на грудима својих мајки.
Стварност је сурова
13 О, Јерусалиме, о, мили граде,
коме си сличан, налик си на кога?
Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска?
Да ли је овако пострадао ико?
Несрећа је твоја безгранична, као море.
Да те исцели неко?
14 Твоји пророци немају пророштва
осим обмана и лажи.
На кривицу твоју не указују,
заваравају те,
од изгнанства одвраћају.
Лажним те пророштвима убеђују,
те избегаваш покајање.
15 Руга ти се, пљеска рукама
народ који пролази крај града.
Звижде и главом одмахују
над рушевинама јерусалимским:
„Је ли то та варош савршено лепа?
Је ли то радост целе земље?“
16 Смеју ти се, над тобом се церекају
сви непријатељи твоји.
Криве усне, кезе зубе,
па говоре: „Ми смо га слистили!
Ово је оно што смо чекали!
Дочекасмо. Очи наше видеше!“
17 Господ је извршио своју намеру,
одржао је реч своју.
Од давнина нас је он опомињао,
сад нас без милости разорио.
Непријатељ победнички ликује,
противник се нашем поразу весели.
Вапај и молитва – то остаје пред Богом
18 И зидови твоји нека вапе,
јецај, ћерко сионска, призивај Господа!
Нека теку сузе твоје
као потоци и дању и ноћу.
Не дај себи одмора, наричи!
Не дај мира зеницама, плачи!
19 Током ноћи дижи се и вичи,
призивај га сваког часа,
изливај срце као воду пред лицем Господа,
да се смилује нејачи твојој,
деци што од глади скапавају
по угловима свих улица.
20 Погледај, погледај, о, Господе!
Кога си то на муке бацио?
Зар жене да пород свој једу?
Зар оне што у наручју њишу?
Зар у самом Светилишту кољу
свештенике твоје и пророке твоје?
21 По улици леже у прашини,
мртва леже деца са старцима;
девојке моје и младићи
леже мачем побијени.
Ти их поби у дан гнева свога,
ти их покла без милости.
22 Као да је дан празника, са свих страна
сабрао си све ужасе на ме.
У дан гнева твога
нико није преживео, нико утекао.
Децу моју одњихану и одраслу
побио је душманин клети.
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.